Rade Petrović gost Muzičke apoteke: Antizvezda i pevačina (PLEJLISTA)

Rade Petrović, jedan od najokorelijih dvojkaša i najboljih šumadijskih pevača, ostao je u senci svojih hitova: "Pastirica", "Kud se žuriš hej živote", "Šumadjijo, ko bi tebe ostavio", "Lepa ženo, moj životni druže", "Dobro doš'o, mili sine", "Ja sam seljak veseljak", "Gde će kruška da padne, nego ispod kruške"... Prosto, pobedile ga pesme!

Preporučujemo

Ovaj rođeni Beograđanin, Zvezdarac, ispričaće u video izdanju Muzičke apoteke kako se zarazio teškim narodnjacima baš u vreme ekspanzije Elvisa i ostalih čupavaca. Iškolovao se za električara, družio sa žestokim momcima beogradskog asfalta, bio dobar fudbaler zonaša Mladog Proletera (zbog britkih startova dobio nadimak Rende), igrao i pevao u kulturno-umetničkim društvima, pevao po kafanama. Od 1967. skoro neprimetno ulazi u diskografiju. '71. snima svoj prvi večiti hit "Kud se žuriš, hej, živote" i postaje vodeći pevač kompozitora Ilije Spasojevića. Sa Ilijom '75. snima i "Pastiricu" i peva je na Festivalu jugoslovenske narodne muzike u Parizu.

Pesma je bila lokalnog značaja, sve dok je nije presnimio dvanaest godina kasnije uz orkestar Tomice Miljića. Danas je "Pastirica" jedna od najpevanijih i, po mišljenju najstrože kritike, jedna od najlepših šumadijskih pesama. Zanimljivo je da Rade i ne zna tekstopisca ove pesme, dostojne najprobirljivije antologije ljubavne poezije. Zna samo da se zove Rajko Ivanović. Isti tekstopisac napisao mu je na Hit paradi '76. "Spavaj, majko, i ne čekaj sina". Seriju hitova kruniše pravom narodnjačkom himnom "Šumadijo, ko bi tebe ostavio" Radeta Vučkovića iz '81. Sa "srpskim Jesenjinom" snima '82. namensku pesmu "Moja familija" (gde će kruška da padne nego ispod kruške) koja se nije skidala sa narodnjačkih radio stanica u željama i čestitkama slušalaca.

Rade Petrović/Printskrin: Promo

Kako juče, tako i danas - Radetove pesme se pevaju, i više nego u godinama kada su snimane, a ovaj vrhunski pevač ostade gotovo anoniman. Ovako mali i neprimetan sa tako uobičajenim imenom i prezimenom predstavlja pravu antizvezdu. Da je makar neki nadimak (Rende, Radence, Grba) pretvorio u umetničko ime, tvrdim da bi bolje prošao, makar u diskografiji. Doduše, nije imao ni laktove ni "žvaku" za estradu, a ne zna ni da se ludira.

Radetovi najveći hitovi se presnimavaju i skrnave od nezasitih kolega. Safet Isović je presnimio "Kud se žuriš, hej, živote" u nekakvom modernom, skoro džez fazonu. Era Ojdanić mu je, kako sam kaže, skrnavio "Šumadijo, ko bi tebe ostavio". Kao vrhunac nekorektnosti i nekolegijalnosti ističe snimanje "Pastirice" za arhivu Radio Beograda, od strane nekolicine kolega.

- Ako je "Pastirica" ušla u narod, prepoznatljiva baš po mojoj interpretaciji, valjda sam ja zaslužio da je snimim kao trajni snimak - veli Rade u Muzičkoj apoteci. Jedino mu čini čast što je i Tozovac snimio "Spavaj, majko, i ne čekaj sina" i uvrstio na LP sa najlepšim pesmama o majci.

Bogu hvala, Rade je stara čekalica, dočekao je i osamdesetu u punoj pevačkoj formi. Pobedio je na upravo završenom "Momačkom festivalu srpske narodne muzike", pesmom "Sine Radovane".

(Telegraf.rs/Muzička apoteka)