"Stavio mu je lančić oko vrata i rekao 'Neka te Bog čuva'. Nikad ga više nije video"

Od ljubavi do agonije, teških reči, tužbi i suda tekla je priča između Mirjane Antonović i našeg proslavljenog pevača narodne muzike i jednog od najvećih imena iste - Miroslava Ilića (68). Poslednjih nekoliko godina javnost potresa priča o nekadašnjim ljubavnicima koji su iz ljubavi dobili sina Devina. Gledano po zakonu i papirima, Devin se i dalje nigde ne vodi kao Ilićev sin - niti on kao njegov otac. Miroslav uporno odbija da se podvrgne dokazivanju očinstva, a Mira i Devin, kako nam ona kaže, nemaju nameru da odustanu. Međutim, po njenim rečima, jedina pobeda bila bi da otac i sin konačno, nakon toliko decenija, zaista i postanu otac i sin.

U velikoj ispovesti za Telegraf JETSET Mirjana prvi put do detalja, onih najsitnijih, priča njihovu priču. Od samog početka, te davne 1983. godine.

• Kako i gde ste se upoznali sa Miroslavom? Kako je došlo do toga da se vi spojite?

- Većina ljudi misli da nas je Brena upoznala - nije nas Brena upoznala. On je došao u Njujork, gde je imao koncert sa Nadom Obrić. Ja u to vreme nisma znala ko je Miroslav Ilić, jer nisam imala puno kontakta sa Srbijom, a nije ni interneta bilo. Ja sam živela malo povučeniji život, a na nagovor moje drugarice, koja je insistirala, otišle smo na koncert u društvu jednog mog dobrog prijatelja. Pošto sam sedela u prvom redu, Miroslav je non-stop dok je pevao gledao u mene. On je posle koncerta zamolio mog prijatelja da ja odem iza bine i upoznamo se. Ja sam u početku to odbijala i rekla: "Ma, kakvi, ja iza bine ne idem!". Međutim, na njegovo insistiranje na kraju sam otišla i tako smo se upoznali, pa otišli na večeru i tako je to počelo. Sve to desilo se '83. godine, kada je on već bio oženjen i imao decu, ali ja to tada nisam znala. On je tada počeo svoju karijeru, tako da ništa nisam znala o njemu.

• Kako je dalje tekao vaš odnos, kada se desila vaša veza, prvi poljubac?

- Nakon upoznavanja, on je odlazio za Kanadu i non-stop me je zvao. Mi smo znali i po 6 sati da pričamo, a tada je to bilo toliko skupo, ali, eto, nekako smo se snašli. U vezu smo stupili vrlo brzo nakon upoznavanja, nakon čega me je on pozvao da dođem u Srbiju i tada sam se upoznala sa Brenom. Oni su imali neki zajednički veliki koncert u Beogradu. Ja sam bila u bekstejdžu sa Miroslavom, a Brena je prolazila pored sobe u kojoj smo mi bili, ali kako je prošla tako se vratila, ušla u sobu i pitala Miroslava: "Ko je ovo? Ko je ova žena? Ja nju nisam upoznala, a izgleda kao živa lutka". Eto, tako smo se Brena i ja upoznale i posle toga smo otišli svi zajedno na večeru.

• I, u momentu kada je Brena postavila to pitanje, šta je Miroslav odgovorio?

- "Moja Mikica", tako me je zvao. Ja sam kasnije saznala da je on bio oženjen. Međutim, živeo je sam u Beogradu, a meni je rekao da ima probleme, da se silom oženio. Ja sam sve to shvatila kao razvod braka, pošto sam ja imala isti problem. Pošto je živeo sam, kad god sam ja bila u Beogradu - bila sam sa njim u njegovom stanu. Pričao mi je da je nesrećan u braku, čak me je posle određenog vremena i zaprosio i pitao me da budem njegova žena. Bez obzira na sve, u tom trenutku sam bila jako srećna, verovala sam mu i mislila da će sve to on da reši. Međutim, njegova situacija se zakomplikovala, sin mu je postao bolestan i morao je njih da obezbedi. U tom trenutku ja sam već bila u nekom osmom mesecu trudnoće, a njegova tada zakonita supruga počinje da me maltretira, konstantno je zvala i pretila. Cela ta situacija mene je jako uplašila i, naravno, uplašila sam se za svoje dete, spakovala i vratila se natrag za Ameriku.

• Možete li da se setite najlepših trenutaka sa Miroslavom?

- Pa, kad je čovek zaljubljen, onda mu je sve lepo. Putovali smo zajedno, uživali i imali smo baš lepe momente. Išli smo kod moje prijateljice Merse i svi su znali za nas.

• Kakvi su vam oni bili u tom periodu, je l' možete da ispričate neku anegdotu?

- Evo, ja ću sad malo ukratko da vam ispričam kako sam upoznala moju Miru. Kića Slabinac je mene odveo u Ameriku, jer sam se ja tada bavila pevanjem. Inače, Kića je jednu od svojih najvećih hitova - pesmu "Zbog jedne divne crne žene" napisao i posvetio upravo gospođi Mirjani. Ja sam se isto, može se reći, zaljubila u njenu lepotu, kada sam Mirjanu prvi put videla kod Kiće. Eto, Kića me je kasnije odveo za Ameriku na turneju, gde sam je ja "zgrabila" i eto od tada i svih ovih godina mi smo ostale dobre prijateljice. Ja sam radila sa Miroslavom, imala sam pesmu koja je u onom vremenu bila hit i imala sma dosta posla. Nakon zajedničkih koncerata u Čačku, vratim se ja u Zagreb, a Miroslav je tada otišao za Ameriku. Mira je došla za Beograd, pa zatim na par dana i kod mene u Zagreb. Mi smo tu pričale, ona mi se požalila da ima nekih problema i da sumnja da je trudna, što je kasnije moj doktor i potvrdio. Ona je odmah nazvala Miroslava i saopštila mu vesti, na šta ju je on pozvao da dođe u Beograd da proslave. Zbog obaveza nije mogla, morala je da se vrati za Ameriku. Meni su oni u početku izledali tako zaljubljeno, što i jesu bili - priseća se i Mirina drugarica Mersa.

• Miro, kako ste reagovali kad ste saznali da ste u drugom stanju?

- Pa šokirala sam se, uplašili smo se i Miroslav i ja, jer sve to bilo je neplanirano. Bila su pomešana osećanja, sa jedne strane nastaje problem, a sa druge opet smo srećni jer to je nešto naše.

• Šta vam je rekao kada ste mu saopštili da ste trudni?

- "Molim? A, zaglavila si. I, šta ćemo sad?", to mi je rekao kad sam mu saopšila. (smeh) On je toliko bio srećan zbog bebe, čak mi je ljubio stomak kad je malo porastao. Već smo bili vereni kada sam saznala da sam u drugom stanju.

• Šta vam je Miroslav pričao za svoj brak?

- Pa da je od početka taj brak isforsiran od strane njenih i njegovih roditelja. Ona je njega posećivala tako u vojsci i valjda tada i ona "zaglavila". A zna se kako to ide u malom mestu, kada ćerka sveštenika ostane u drugom stanju, tako da su roditelji insistirali da se njih dvoje venčaju. On je tada bio mlad... On se stalno meni žalio šta mu žena radi i bio je valjda srećan sa mnom. Planirao je da napravi neku kuću i tamo smesti i obezbedi ženu i decu, a dalji život da nastavi sa mnom. Očito je da je sa njom bio nesrećan, jer da nije ne bi bio sa mnom. Planirali smo da malo živimo u Americi, malo u Srbiji. Miroslav je bio jako velika maza, pokazivao mi je ljubav i bilo nam je važno da samo budemo zajedno. Pre nego što sam ostala trudna, bili smo više od godinu dana zajedno. Kada je saznao da sam trudna počela je da ga hvata panika, on je tada već i kuma našao. Kum je trebao da bude njegov menadžer Branko Stojinić.

• Postoje neka pisma kod Branka Stojnića koje on nikada nije hteo da da u javnost. Da li možete da nam otkrijete šta piše u njima?

- Meni je toliko žao što je on pokazao to pismo mom sinu... Branko je dao to mom sinu da pročita, a mislim da ono što je on tamo pročitao nikad neće zaboraviti. Njegova žena nas je opisala na tako vulgaran način, pisala je da smo mi niko i ništa, da smo mi otpaci i kako se Miroslav samo ispražnjavao u mene. Gordana je ta pisma slala Branku i ko zna kome još sve. Pretila je i Branku... Naše planove i priču ugasila je baš ona, Gordana. Ona je mene konstantno zvala, pretila. Prvo me je zvala i tražila da joj dam dete, kao da je to neka igračka.

• Kako ste vas dve uopšte stupile u kontak i koje su bile prve reči kojim vam se obratila?

- Ona je uzela njegovu knjižicu i zvala sve redom. Meni se prvi put ovim rečima obratila: "A, to si ti, ti si ta ku*vetina!" - na šta sam joj ja uzvratila da svoje probleme reši sa svojim Miroslavom. Na kraju je to toliko daleko otišlo da je ona pretila da će ubiti i mene i moje dete i njenu decu i Miroslava. Ona nije čitava. Mene je sve to uplašilo, spakovala se i otišla za Ameriku. Ja sam u Beogradu boravila u stanu moje sestre, i dan danas često odem tamo. I Miroslav često dolazi tamo, igrao se sa Devinom i provodio vreme sa njim. On je poslednji put sina video kada je imao 18 meseci i tada mu je dao zlatni lančić, okačio oko rata i rekao: "Neka te Bog čuva"...

• U kom momentu ste prekinuli kontakt sa Miroslavom?

- On se naljutio i toliko je bio besan što sam ja otišla za Ameriku. Posle toga smo se čuli, on se malo smirio, razgovarali smo opet i jedno vreme se čuli. Međutim, njegov sin Marko se razboleo i pustila sam ga da reši svoje probleme. Ja sam njega čekala pet godina... Pet godina, da on dođe sebi i seti se da ima sina i posveti se malo njemu, ali on se nije javljao. Kada je prošlo toliko vremena i došlo je vreme da dete krene u školu, ja nisam znala šta da radim, pod kojim prezimenom da ga prijavim. Morala sam da molim bivšeg supruga da ga prihvati i da mu svoje prezime Antonović. Hvala Bogu, bivši suprug je pristao, inače da nije morala bih da tražim neko drugo rešenje. Moj bivši suprug, pošto smo živeli u istoj zgradi, na kraju je zavoleo Devina kao da je stvarno njegov. Prosto, Devin je takav, ne možeš da ga ne zavoliš.

• Kako je izgledao poslednji susret Miroslava sa vama i sinom?

- Sećam se, bili smo u "Interkontinentalu" kada je on došao. Igrao se sa detetom i bio je sa nama, tada mu je i dao taj zlatni lančić. Kad god bi ga spustio i krenuo ka vratima, mali bi počinjao da plače, i plače... On se tri puta vraćao da ga uzme. Kao da je nešto osećao da ide na put, da će se razdvojiti...

• Da li ste i vi imali isti osećaj?

- Ja sam nekako osećala da je to to. Putujemo, idemo na put i ko zna šta će se dogoditi i biti. On je meni obećao da će pokušati da sredi situaciju, ali ja nisam mnogo verovala u to, posle svega što se desilo. Gordana je jako neobična i čudna osoba, sa njom je teško izaći na kraj i ja zato žalim Miroslava, jer on živi u paklu.

- Ja sam pobegla iz Srbije, zbog njenih pretnji, i porodila sam se u Njujorku. Uz mene je tada bila moja najbolja drugarica Aida.

• Zašto ste čekali toliko dugo, zašto ste čekali 5 godina?

- Ja sam mu dozvolila sve to vreme da nešto preduzme, nisam htela da ga forsiram. Za svih tih pet godina samo smo u početku bili u kontaktu, posle toga se nismo ni čuli. Kad sam ja uspela da rešim sve to oko deteta, te papire, i kada ga je moj bivši muž prihvatio - Miroslav se javio. Ja sam u tom trenutku bila toliko besna kada je on zvao i pitala sam ga: "Dobro, čoveče, je l' si ti danas izašao iz zatvora?". To su bile prve reči koje sam ga pitala. Ja sam tada bila gruba prema njemu i skratila sam ga, dok je on hteo da priča malo duže i da mu objasnim kakva je situacija. Sada mi je jako žao zbog toga, ali u tom trenutku nisam mogla da pričam sa njim.

• Miro, da li i dalje volite Miroslava Ilića?

- Miroslav Ilić će zauvek imati posebno mesto u mom životu i mom srcu. Bez obzira kakav je on, ja bez njega ne bih imala Devina. On je meni poseban blagoslov, on prosto leči ljude energijom, a bio bi blagoslov i ocu da je Miroslav to hteo. Ja nikada ne mogu da mrzim Miroslava, ali mrzim to što radi.

• Kako je Devin saznao da mu je Miroslav Ilić otac?

- U pola noći neko je nazvao Devina i rekao mu da ukuca svoje ime na interentu i da će pročitati nešto zanimljivo. Odmah me je nazvao i rekao: "Mama, gledam i čitam ovde nešto u vezi nas". Ja sam odmah znala o čemu je reč i rekla sam mu da ćemo popričati sutra i da je vreme za spavanje. Međutim, on je insistirao da odmah dođe i objasnim mu sve, što je i uradio i došao u pola noći. On je bio u totalnom šoku, seo je pored mene i šlušao sta sam mu pričala. Ja nijednu ružnu reč nisam rekla za Miroslava tada... "Tvoj otac tebe voli i ja verujem da je tako. On je imao velike probleme jer, jednostavno, život je takav. Ali, upamti, on tebe voli." A znate kako je kad nešto krijete od svog deteta... Meni je bilo jako teško i ceo život se plašila šta će se desiti kad sazna i kako će da reaguje. Kada sam mu ja sve to ispričala, on me je samo zagrlio i rekao: "Mama, ja tebe ne krivim ništa...". Meni je u tom trenutku samo spao teret sa srca.

• Koliko je godina imao Devin kada je saznao i šta je mislio pre toga?

- On je imao 22 godine kada je saznao za celu situaciju. Do tada je mislio da mu je Danijel, moj bivši suprug, otac, iako nije bio baš ubeđen u to. On je mene par puta pitao: "Mama, je l’ si ti sigurna da je ovo moj tata?". Video je da karakterno ne liče i nekako je u svojoj glavi to tako zamislio. Čak mi je otkrio da, kad duboko, duboko razmisli o svemu, da se seća kada sam mu rekla da "Danijela od sada zove tata". Međutim, ja sam ga svaki put odvajala od te teme.

• Koliko je vas bolelo kada Danijela nazove "tata"?

- Povređivalo me je, jako. Danijel nije bio dobar prema meni, možda, ali ne mogu reći da nije bio dobar prema Devinu i stvarno ga je zavoleo. Kada je Danijel trebalo da da uzorak za DNK test - plakao je.

• Kada je saznao ko mu je otac, Devin je pozvao Miroslava?

- Devin kada je sve saznao, uzeo je telefon i pozvao Miroslava i rekao mu: "Ovde Devin, tvoj izgubljeni sin", na šta mu je Miroslav odgovorio: "Molim?!" Devin mu je uzvratio: "Da, ovde Devin, tvoj davno izgubljeni sin u Americi", a Miroslav odgovara: "Znaš šta, ne mogu sad da pričam, nazovi me za deset minuta".

- Devin ga je kasnije nazvao i prvo što mu je rekao bilo je: "Devine, sine, drago mi je da si ti dobro i da ti čujem glas". Samo ne znam šta je mislio da ja radim sa detetom. Međutim, Miroslav je uvek krivicu svaljivao na mene i stalno mu je pričao da sam ja kriva. Valjda sve to zbog toga što sma otišla iz Srbije. Miroslav sa nama nikad nije komunicirao preko njegovg broja, uvek je prvo zvao Mirsu i po njoj slao poruke. Jednom prilikom Devin i Miroslav dogovorili su se da se nađu u Beogradu i popričaju o svemu. Devin, sav uzbuđen, spreman, kupio kartu... Međutim, preko Merse stže poruka iz Beograda da ipak to odlože i da on nije spreman za susret.

- Tad, kada me je nazvao rekao mi je sledeće: "Molim te, prenesi Miri da Devin ne dolazi u Beograd, jer ja nisam spreman da se sa njim nađem - nisam spreman" - priseća se Mersa poziva.

- Miroslav je tada Miri i sinu Devinu dao dve opcije, jedna je bila da se Devin odrekne svog oca kog trenutno ima, pa da me tuži i da ja dam DNK da proverim da li je on stvarno moj sin, a druga opcija da se njih dvojica nađu i porazgovaraju kao pravi muškarci i dogovore se oko svega, ali isključivo to kad bude Miroslav u mogućnosti, a to je možda za godinu, dve, pet... - dodaje Mersa.

- Iskreno, ja mislim da se Miroslav plašio i da mu je neko zapretio, verovatno - sumnja Mira.

- Miroslav je nakon toga nazvao mene i počeo da objašnjava opcije i počeo da se prepire sa mnom peko telefona. Iako sam se sakrila dok sam pričala, Devin je sve to čuo, uleto i zgrabio mi telefon misleći da me Miroslav vređa i rekao mu: "Nemoj ti tako sa mojom majkom da razgovaraš, a te tvoje opcije zaboravi". Miroslav je Devinu polako objasnio sve opcije, međutim, on nije hteo da čuje za to, a na mogućnost da sve to reše sudskim putem Devin mu je odgovorio: "Ja neću da idem na sud, već hoću da ti i ja to rešimo". Njih dvojica su nastavili i dalje da komuniciraju, ali samo kad ja nisam tu i nešto su se debelo zakačili i mislim da je sve to zbog toga što misli da me njegov otac vređao. Mi smo posle toga razmišljali, šta i kako dalje, a pošto je Devin imao kartu mi smo došli u Srbiju.

• Kako je tada izgledala vaša komunikacija?

- On je sa mnom lepo komunicirao, čak mi je i rekao: "Mikice, pa je l' vidiš da nisam promenio broj telefona toliko godina zbog vas". On je meni krenuo da priča kako je dobio neku diplomu od Pape, međutim ja sam mu na to odogovrila da mu ta diploma ništa ne vredi, sve dok ne bude zatražio oproštaj od sina i mene. On je tako lepo komunicirao sa nama, sve dok mi nismo došli u Beograd i dok ga nisam nazvala da mu saopštim to i da ugovorimo susret. Na sve to on je poludeo i ovo mi je poručio: "Ako budete nešto počeli, videćete šta će vam se desiti. Ovo je moj grad, Beograd je moj grad!". Mene je sve to jako pogodilo, pa sam mu samo odgovorila: "Ne, Miroslave, ovo nije tvoj grad. Ti si iz Mrčajevaca, a ja sam rođena u sred Beograda. Ovo je moj grad!".

- Mi smo nakon toga nešto pokušavali, moja sestra nas je odvela kod nekog advokata da popričamo sa njim, i on nam je rekao sledeće: "Ne bih vam nikako preporučio da počnete bilo šta sada, pošto on je sad na vlasti i nemate nikakvu šansu". Mi smo se na kraju povukli, Devin je bio vidno razočaran i mi se vratili za Ameriku.

- Sačekali smo još par godina dok Devin nije završio svoje obaveze i fakultet i odlučili da se opet vratimo u Srbiju. Devin je opet nazvao Miroslava i saopštio mu je da opet dolazi i da on ima želju da se vide i reše to što imaju, na sve to Miroslav je samo rekao: "Sine, ja ne mogu! Ja ti želim sve sreće ovog sveta, ali ne mogu". Tada se već sve saznalo, novinari su već sve "iskopali", a Miroslav počinje da po novinama vređa Brenu. Ona žena stvarno veze nije imala sa tim, jer sam ja sve one koji su bili oko mene i znali za to zamolila da ćute. Niko iz moje okoline ništa nije pričao - ni Saša, ni Boba, ni Brena. Svi su me ispoštovali. Brena nije volela Miroslava baš zbog ove situacije, jer je bila upućena.

• Da li vi mislite da Miroslav voli vas i Devina?

- Apsolutno! Ja više ne razmišljam o tome, ja znam da je to tako, a i dobila sam poruke od nekih ljudi. Dobila sam čak i neke poruke od nekih ljudi koji to tvrde. U jednoj situaciji, bila sam na nekoj slavi, i kaže mi žena: "Vrlo sam bliska sa Miroslavom. Samo moram ovo da vam kažem... Miroslav je lud za vama i Devinom, ali ne sme, i neće nikad smeti!". Šta je to što ne sme, ja nikad neću saznati...

• Šta biste vi sada poručili Miroslavu?

- Ne postoji osoba i razlog na ovom svetu da ja negiram svoje dete. Ne treba da postoji ni jedan razlog da ti, Miroslave, ne priznaš svoje dete. Znaš da je Devin samo tražio pola sata tvog vremena da popričate o svemu i ništa više, a ti čak ni pola sata tvog vremena nisi mogao svom detetu da pružiš. Ne postoji razlog da se jedan otac tako ponaša prema svom detetu. Promeni se, sve ovo nije ti bilo potrebno, da uništavaš svoju karijeru. Mnogi ljudi mi pišu i javljaju se kako su obožavali njegove pesme, ali da zbog ovog gnusnog poteza više ne mogu da čuju ni za njega ni za njegove pesme. Opasulji se jednom i priznaj, reci - tako je bilo i to je istina. Pa i ako se hvališ tom diplomom koju si dobio od Pape - a da li želiš diplomu od Boga? Ta je najvažnija. Ja znam, Miroslave, da ti sad živiš u paklu, ali smogni snage i promeni to, ispravi greške, jer zadnji je momenat. Učini ono što svaki otac treba da učini, imaćeš mir.

• Da li biste vi njega sada pozvali dok ste u Srbiji?

- On ima Devinov broj. Neka ga pozove.

• Šta je ono što vi i Devin očekujete da će se desiti?

- Devinu je svega više preko glave, dosta mu je i suda i svega. Ali ja ne mogu da odustanem, ima tu mnogo razloga zbog kojih ne mogu da odustanem. Prva stvar šta Devin ne može da oprosti Miroslavu, to su te uvrede koje je izneo na račun njegove majke - odnosno uvredio mene da sam psihopata. On zna da je sudski proces najviše pokrenut upravo zbog toga, ali ne vredi, on i dalje iritira Devina. Ispričao je za mene da nisam normalna, da sam ezibicionista. Za ovu tužbu u kojoj je Miroslav tužio mene sinu nisam rekla, ne želim da ga opterećujem jer se bavi ozbiljnim i teškim poslom. Baš zbog toga ništa ne smem ni da mu kažem da me Miroslav i dalje ganja i vređa.

- Moja želja je da i kad dobijemo ovaj slučaj na sudu, što sam sigurna da ćemo dobiti, zato što pravda uvek pobedi. Sigurno je jedno, da ako ne dobijemo pravdu ovde - idemo na internaconalni sud. Ali, to neće biti pobeda koju mi želimo...

(I. Cicović)