"Pucao je na Šljuku, a Tanja je dobila metak u čelo..." Priča o najtužnijoj pesmi srpske rep scene

Tatija Nikolic pokojna devojka mog brata repera Ilica(sina pokojnog Minimaxa) je otisla tog dana samnom da se upisemo u teretanu. Sele smo za sto da popijemo sok i popunimo upisni formular za clanarinu i gym. Ni odkuda neki krimimalac se pojavio na vratima i zapucao u vazduh verovatno da iplasi nekog drugog kriminalca koji se tu nasao. Verovatno je bio uduvan ne sluteci da njegov metak moze da se odbije o plafon i ubije nevinu devojku(buduceg advokata koja je zavrsila Pravno Birotehnicku skolu)koja se tu nasla u pogresno vreme ne znajuci kako ce se njen zivot tuzno zavrsiti. Braca su je molili da dodje kod njih da zivi u inostranstvo gde svo troje uspesno zive i rade od samog pocetka 90tih godina. Medjutim odlucila je da ipak ostane u Beogradu samo zato sto je punim srcem volela mog brata Ilica. Moj brat je nikada prezaliti nece a ja se osecam kriva sto sam je pozvala da krene sammom da se zajedno upise u gym. Braca su mi utesno rekla bar je umrla na rukama naj bolje drugarice iz detinjstva , srcem puno ljubavi za mojim bratom koga je mmogo volela. Njena braca su nasi poznati Srbi koji pomazu nasu Srpsku zajednicu i salju pomoc raznim humanitarnim projektima u njeno ime.

Otisla je zauvek nasa najljbolja devojka iz grada i ostavila celu naciju u suzama i vecnom bolu. Od njene smrti vise ni Beograd nije vise ono sto je nekad bio, zato sam i ja otisla iz njega zauvek.

Kakva pesma, najezio sam se. Znao sam Tanjicu. Bila je ugled i primer za sve nas u kraju. Najbolji ucenik i predsednik skole. Mnogo ga je volela a kako iz pesme vidim i on nju.