Sajsi MC iz drugog ugla: Šta joj je doneo završen fakultet i zašto ne bi kažnjavala prostitutke
Koliko truda je potrebno da te ljudi prihvate onda kada doneseš nešto potpuno novo i intrigantno osetila je na svojoj koži Ivana Rašić (37), koja je imala dovoljno hrabrosti da se bori sa predrasudama, oštrim komentarima, nerazumevanjem. Ipak, Ivana je uspela da opstane i istraje, stekne veliki broj onih koji prate njen rad, te dolaze na nastupe koji iznova i iznova izazivaju veliku pažnju.
Na nastupima je ova talentovana reperka i autorka, daleko poznatija kao Sajsi MC, mahom u kostimima i odevnim kombinacijama koje su vrlo provokativne i izazovne, pa je bilo pomalo neobično videti je u potpuno drugačijem fazonu, sportskom, kako smo je videli tokom ovog razgovara, nakon slikanja za predstojeći Snikervil festival u Beogradu.
Tom temom smo i započeli ovaj razgovor, ali smo se tokom istog dotakli raznih tema, s obzirom na to da je Sajsi poznata kao neko ko nema problem sa tim da iznese svoje stavove. Ipak, za razliku od svih prethodnih razgovora koje ste mogli videti ili pročitati, ovaj put je ovo Sajsi iz potpuno drugog ugla.
- Na nastupima često nosiš provokativne kostime i više izgledaš kao opasna devojka. Imaš li privatno takvih momenata ili si drugačija, kako te sada vidimo?
- Mislim da ih ima, ali mnogo ređe nego što ljudi zamišljaju. Inače, scena je takvo neko mesto koje zahteva od tebe da odeš u ekstrem. Autfiti koje ja nosim na nastupu često pojačavaju rime i prate rime, tako da je to jedan vizuelni i audio paket koji mora da se prezentuje na bini. Mislim, mogla bih ja da izađem i onako kako blejim po kući, ali to nije taj efekat. Jednostavno, to je oblačenje uniforme, kao kad bilo ko ide na posao zahteva da nosi nešto odredjeno, tako moj posao zahteva da ja obučem tu uniformu za tu binu, a uniforma se razlikuje u zavisnosti da li je bina velika, mala, da li je klub ili festival. Ako je bina velika, na ću da gledam da to bude što više napadno, šljašteće , poentirano i efektirano.
- Šta ti kažu kod kuće kada te vide kada se obučeš za nastup? Da li te uopšte vide?
- Vide me. (smeh) Pošto se dugo bavim ovim, već 17 godina. Naravno, ne oblačim se od početka tako. Navikli su se, i na fotkanje, i na sve što radim. Imam za sve podršku porodice, što mi svakako olakšava život. Ja bih svakako radila ovo, bilo da imam ili nemam, ali ti olakšava život, mnogo se osećaš poletnije i sugurnije kad znaš da ne moraš nekome da objašnjavaš, da se pravdaš, da ubeđuješ roditelje "Verujte mi, to je dobro za karijeru". Ja sam već i toliko matora, znate kako je.
- Mnogo i nemaju predstavu o tome koliko imaš godina i koliko si dugo na sceni. Tvoja pojava i pesme odaju utisak jedne tinejdžerke.
- To je predivno, onda to meni daje tu prednost da mogu još duže i više da se bavim ovim. Mislim da godine jesu presudne za pisanje i veštinu pisanja pesama i to neko iskustvo koje ti je potrebno da bi to o čemu pišeš bilo legitimno. Mada, ja često izmišljam neke situacije i zamišljam neke likove, zato što ne možeš da stigneš da proživiš sve to. Da bih skratila taj put koristim maštu, kreiram likove, udubljujem se, mislim kao oni. To je više neki dramaturski pristup. Ali, svakako, sopstveno iskustvo kao baza je neophodno.
- U tekstovima koji izlaze o tebi, najčešći epitet koji pročitam "kontroverzna", "bez dlake na jeziku" i "bezobrazna", kada je reč o stajlingu. Šta si najviše od svega toga? Kako objašnjavaš samoj sebi tu reč "kontrovezrzna", kada si ti u pitanju?
- To je meni više dosadno. To su neki epiteti koji su bili nalepljeni pre desetak godina. Ja jesam stvarno pionirski radila neke stvari, koje se tek sada rade. Ženski reper, kada sam ja počinjala 2002. godine, stvarno je bilo onako šokantno za okolinu. To da sam ja bez dlake na jeziku, to niko nije. Ne možeš kroz život ići tako otvoreno, nije prirodno. Ja jesam neko ko govori o tabuima, ali ja svakako ne bih volela o nekim stvarima da govorim. Na primer, politiku obrađujem na drugačiji način nego neko drugi. Bukvalno, ne postoji osoba "Što na umu, to na drumu", to čak nije dobro ni za posao, a nije ni zdravo. To su neki epiteti koji mene prate i ja ih prihvatam.
- Odaješ utisak osobe koju ništa ne može da iznervira, nijedan komentar da poremeti. Pretpostavljam da to nije tako, pa u tom smislu - šta te je najviše uznemirilo, pogodilo za sve godine, od 2002., od kada si zvanično na sceni.
- Meni nikada nisu smetali komentari na moj izgled i estetiku, meni su uvek smetali komentari koji se tiču mog autorstva. Moje autorstvo je specifično i razvijala sam ga sa ciljem da bude tako, da ne može niko da skine stil. Uvek postoji ta neka dilema da li sam ja pisala tekst, da li sam ja autorka... To mi je uvek bilo, kao, dokle više! Uvek su ti komentari koji se tiču mene kao stvaraoca i ti su mi komentari smetali. A, komentari na račun spoljašnjeg izgleda, ili komentari koje svaka žena dobija na internetu, putem društvenih mreža, mi to dobijemo na dnevnom nivou, pa se navikneš.
- Šta je "problem"? Što nemaš silikone, što nisi urađena kao mnoge žene danas?
- Čak je i pisano dosta puta, postoje komentari: "Ona izgleda tako zato što ima dosta plastike u sebi i šminka se pola sata". Mislim, to su nebulozni komentari, ali znam da i svaka žena dobija gomilu komentara što se tiče njenog tela, lica.
- Koliko vidim, nemaš ništa urađeno na sebi?
- Ja nemam, ali ljudi su baš tražili to nešto, "ona ima sigurno, ona je sva izoperisana", baš ima dosta tih. Šminka je tu, a razni stilovi šminkanja tebi mogu da naprave svakakva lica. To je umetnost. Ljudi koji nisu na sceni ne mogu da prepoznaju šta je šta.
- Spomenula si tabu teme. Koje su tabu teme i dan danas najveće kod nas? Koje su tebi najinspirativnije da ih razbijaš, da govoriš o njima iznova i iznova da bi nešto popravila?
- Mislim da je i dalje tabu tema ženska seksualnost i žensko ponašanje u društvu i šta žena sme, šta ne sme, šta se očekuje od nje i kako će ona da se postavi prema svemu tome. To bi trebalo da je jedna pase tema i da, jednostavno, ne govorimo o tome, da se prirodno žena prihvata. Žena nije jedna kategorija, nego nas ima, a mi smo svakakvi karakteri i oblici tela, sklonosti. To je i dalje nešto što se nije mnogo promenilo.
- Kako žena treba da se ponaša i šta sme, a šta ne sme po tvom mišljenju?
- Po mom mišljenju žena stvarno treba da izdvoji dosta godina da radi na sebi i da izgradi šta ona želi, da odvoji šta je stvarno njena želja i šta je usađena želja, šta mora da želi i šta bi bilo prihvatljivo da želi. To je neka pojedinačna stvar koju svaka žena mora da, radom na sebi, odvoji, i da jednostavno možda bude svesna posledica koje mogu da se dese ako nije ispunila očekivanje.
- Konkretno misliš na, kada kažeš očekivane stvari - "udaj se, vreme ti je", "rodi decu u dvadesetim"...?
- To je spisak bezbroj stvari koje mogu da budu problematične i za koje, na primer, žena ako nije iz porodice koja podržava to, mora da se izbori za to. To nije lako. Meni je bilo lako da se izborim sa tim čime ja želim da se bavim, jer mi niko nije stajao na putu. Ja sam imala tu privilegiju, ali uopšte ne želim da ne pričam o tome u ime drugih žena koje to nemaju, jer sam u toliko godina, 17 godina, sretala razne autrke koje su čak i bile bolje od mene i talentovanije, a jednostavno nisu mogle da izdrže pritisak javnog mnjenja, koje je u prvom mahu bilo tu da saseče njihovo stvaralaštvo u korenu. Ona nije mogla da se bori sa tim, pa se povukla. Atmosfera tada, u tom nekom periodu, pre 15 godina, nije bila kao sada. Neko ko je malo labilniji, povuče se. Uglavnom mislim na gomilu negativnih komentara, ali meni je to nekako bila životna škola da izgradim sebe. Neki komentari su na mestu, neki nisu. Mora da se napravi neki okvir, da svakakvi karakteri mogu da stvaraju i egzistiraju u tome. To što sam ja bila jača, ne znači da ne treba da se i nekom drugom okolnosti pruže da bi cvetao.
- Kada je reč o muško-ženskim odnosima, u čemu danas greše žene, a u čemu muškarci?
- To je jedno večito pitanje na koje ja, bojim se, ne mogu sada da dam neki odgovor koji je previše pametan, zato što tu se ne rukovode ljudi razmom, već emocijom. Tako da, ja grešim kao i sve druge žene, ili ne grešim kao i sve druge žene. Mislim da se ja ne razlikujem toliko od drugih.
- Mnogo je nasilja, mnogo je agresije što verbalne, što fizičke. Da li je to i dalje tabu tema?
- Sad, poslednjih godina, je počelo da se govori o tome i žene istupaju javno deleći svoja iskustva sa svima nama i to je jako bitno. Žene su počele da budu glasnije po tom pitanju i to je neverovatan potez koji doprinosi da njihove lične priče utiču i na muškarce i na žene. Deljenje njihovog iskustva je toliko bitno za društvo da smo mi sad korak napred. Još uvek to nije dovoljno, ali globalno, u celom svetu je počelo da se priča o tome, što je jako bitno. Deo našeg folklora je bio da je jednostavno normalizovano u određenom periodu ovog društva. Nasilje u porodici je bilo nešto o čemu je bilo nemoguće pričati, jer se to kao ne dešava, stavlja se pod tepih. Tako da je za zdravlje ovog društva jako bitno da se govori o tome. Mogla bih na ovu temu neiscrpno i volela bih da imam ovde dosta žena, da se o tome govori, zato što smatram da nikada ne mogu da dam dovoljno dobar odgovor i da je čak i nedovoljan. Svaki put sam nezadovoljna šta sam rekla na tu temu, jer hoću da u isto vreme obuhvatim mnogo toga, a ne uspevam.
- Koju poruku bi poslala muškarcima koji počine tako nešto?
- Nasilje se vraća. Kada nekome činiš zlo, kada si nasilan prema nekome, karma ti vrati uvek. Da li to njima potiče iz porodice, da li su se rodili takvi... Psiholozi i stručnjaci se i dalje lome oko toga i debatuju da li je to nešto što ti gledaš, model ponašanja, pa ga usvajaš i tako se ponaša, ili si nasilnik koji to nije imao u porodici, već je takav rodjen ili je to prihvatio jer je u društvu klima takva. Opravdanja nema i ne treba da bude.
- Koliko ti je život mladih u Beogradu i model ponašanja, devojke koje danas možda transparentnije rade neke stvari, inspiracija za tekstove koje stvaraš?
- I dalje ne crpim iskustvo od njih, i dalje crpim svoje.
- Svi tvoji tekstovi su lično tvoje iskustvo?
- Uglavnom. Bazira se na mom iskustvu, ali zarad bogatije pesme ja je nadogradim. Mislim da se klinci danas ne razlikuju mnogo od klinaca devedesetih. Klinci će uvek imati neke svoje fore koje donosi novo vreme, ali oni uvek po istim principima funkcionišu.
- Šta je za tebe neprihvatljivo da mlada ženska osoba danas uradi? Da li ti je sve prihvatljivo ili postoji nešto za šta bi rekla "Ej, to stvarno ne treba da radiš". Prostitucija, alkohol, kako obučena izlaziš u grad?
- Kako izadjes obučena za mene nikad nije bio problem. Ako ti to znaš da nosiš i dobro se osećaš, neće se videti da ti loše stoji ili da je provokativnije. Za mlad metabolizam, telo, mozak samo imam savet - ne preterivati u toksičnim vezama, supstancama. Klinci će uvek biti radoznali, probaće, misliće da će živeti večno. Ne možeš baš da ih sprečiš, izdvojiš iz društva i staviš u neki mehur, jer će kasnije imati problema. Ali, samo, aj porazmisli i nemoj da radiš ono što ti ne prija. Sad sam ovo malo diplomatski rekla.
- Neprestano je u javnosti tema prostitucije, pa neki su stava da ih treba kazniti, neki da je treba legalizovati... Šta ti kažeš?
- Svakako ne treba kažnjavati, jer to nema svrhu. Toga će uvek biti, to je nemoguće iskoreniti. Ne znam kakav je kod nas zakon, ali svakako ne mogu da izmislim toplu vodu za nešto što niko od nastanka civilizacije nije uspeo da reši. Nisam puno ni mislila o toj temi.
- Koga gotiviš od trenutno popularnih izvođača - Coby, Sara Jo, Buba i Jala, Rasta...
- Saru poznajem, ona jako dugo radi i fantastična mi je. Za saradnju je sve otvoreno pa, videćemo. Hemija je meni jedina bitna. Uvek sam o kolegama govorila najbolje, pa čak i o onim koleginicama koje nisu bile fer i korektne. Nisam htela da ulazim u konflikt, jer me to smara. Da izdajem medijska saopštenja o tome šta se desilo... Nisam ta vrsta javne ličnosti koja će da se kači na druge ljude, kolege... Više sam iz fazona “aj, nemam baš vremena...” Pre bih da radim pesme i blejim, uživam.
- Slušaš li privatno izvođače koje sam spomenula?
- Privatno sam sad u fazi da gledam serije, muziku sam malo zapostavila. Ja sam bila vrlo pasivan konzument muzike, pisala bih recenzije - u tom fazonu sam bila. Onda se prezasitiš. Od 1994. do 2002. - samo mi je muzika bila bitna i samo je ona uspevala da mi donese radost u životu.
- Koliko ti je obrazovanje donelo, završila si FPN?
- Dosta! Za muziku nije bitno. Meni je stvarno trebalo ono "zakazan ti je ispit za tad i tad", jer ne bih to sama od sebe naučila. (smeh) Bilo je jako zanimljivih ispita i fakultet ti vrlo formira način razmišljanja, način na koji stičeš znanje, upoznaš dosta toga... Meni je bio vrlo bitan. Ne bih bila ista osoba da sam bila na psihologiji.
- Da li ćeš svoju decu forsirati da završe fakultet?
- Zavisi od dece. Ako to ne žele, to ume da ih ošteti. Ja sam tada samo želela da izlazim, ali znaš, ono... Radne navije i obaveze su bitne da balansiraš.
- Sećaš li se proseka sa kojim si završila fakultet? Okvirno?
- Ne... (smeh) Okvirno, ono, možda 7.5... Tako nešto.
- Moram da te pitam odakle ti inspiracija za pesmu "Stefan"? Svaki Stefan kaže da je zahvalan Sajsi što postoji bar jedna pesma sa njihovim imenom.
- Jao... Sećam se, sedela sam za šankom, tekst sam pisala za šankom kluba koji se zvao "Dolar". To sam pisala 2004. Sećam se tačno boje, tada, te večeri, svetlo plava. Di džej mi je bio sa desne strane, i mislim da je bio neki beat, pa sam ja uglavljivala reči u njega...Ali, pesma, iskreno, nema neku dubinu. U smislu, nije ni za jednog Stefana.
- Da li bi nekada ušla u rijaliti?
- Znaš, ono, nikad ne reci nikad. Mene bi lično smaralo da budem sa gomilom ljudi, da spavamo u istoj prostoriji... Ali, zavisi šta ti nude. Ako oni meni nude nešto što je meni neophodno... Nisam iz fazona "jao, ti ljudi koji su tamo, meni je to strašno...". Ljudi pokušavaju da prežive. Ako je to način da on hrani sebe i svoju porodicu, tu nema mesta ni za kakve diskusije. Treba razumeti, stvarno.
- Možeš li da živiš od svog posla?
- Mogu. Ovo je jako lep posao. Ume da bude i stresan, u isto vreme i oslobadjajući, kao i svaki posao ima svoje dobre i loše strane. U meni i dalje postoji jaka volja i kreativnost, i dalje mi je bitna. Kad bude prestalo da bude bitno i kad mi fokus bude na nekim drugim stvarima, prestaću da radim to. Jer, raditi ovo i ovakvu vrstu pesama nemoguće je ako te ne "nose".
- Pojavile su se tvoje eksplicitne fotografije, koje si prokomentarisala izjavom da pravi porno snimak tek sledi. Postoji li stvarno?
- Kad ti život da porno snimak, ti obećaš da ćeš da napraviš još. (smeh) Pazi, onda bi svaki moj nastup bio porno snimak... To je neko skinuo sa Insta storija i postavio na porno sajt. Znači, svako može da uzme delić mog nastupa, da ga skine i stavi na porno sajt. Kad se to desilo ja sam ugrabila priliku i svima potvrdila da imam, zato što se tako radi spin.
- Ima li u Srbiji dovoljno prostora za tebe i to što radiš?
- I ako nema, izboriću se da ima. Ali, ima.
(I. Cicović)
Video: Elena objavila do sada nikad viđeni snimak : "Sedam ujutru, 2018. godina, Laća i ja..."
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
🍳
Ko je ova tetka ?
Podelite komentar
Tebra
Ova utripovala da je bitna
Podelite komentar
👩
Ко је ово?
Podelite komentar