Kafanska noć 6. septembra i sve ide u humanitarne svrhe: Čekaju vas Merima, Matić, Banjac, Rokvić...

U dugoj i burnoj istoriji srpskih kafana savremeno doba donelo je najveća iskušenja, veća od svih ratova koji su ovuda protutnjali.

Karirane mušeme trpe teške udarce u vremenu brze hrane, instant pića, manjka vremena i emocija, i turbo-treš muzike.

Preporučujemo

Stare kafane, ipak, odolevaju. I što ih je manje - sve su kvalitetnije.

Kad odškrinete vrata neke od njih odmah znate da ste na pravom mestu. Zapahne vas miris ćevapa i čorbastog pasulja, a kroz lelujav duvanski dim ugledate karakterističnu pojavu sredovečnog kelnera, u crnim poluizlizanim pantalonama i beloj košulji.

Kafana je kod Srba oduvek najvažnija državna institucija.

Tu se okupljaju ljudi svih slojeva i zanimanja, tu se sklapaju prijateljstva, započinju ljubavi i čekaju pijane zore. Prave kafane su mesta na kojima nećete čuti najnovije muzičke hitove. To su mesta gde caruju violina, harmonika i gitara. Naravno tu je i stari kontrabas. U kafanama srce diraju stare romanse, a dušu razgaljuju izvorne narodne i starogradske pesme. Tu se tuga utapa u vinu, uz sevdalinke i tamburice, a rakijom leče slomljena srca, kao i svi ostali problemi.

Foto: Promo

Stare kafane su kao najbolja nemačka medicina. Tu se zaboravlja na sve brige i uživa u muzici i piću… Čak i onaj ko uđe sam nema šta da brine, za jedno veče naći će prijatelje za ceo život. Uostalom treba se samo setiti najdirljivijih oda kafani koje su ispričali Paja Vujisić, Zoki Radmilović, Gaga Nikolić, Prele, Tirke, Jaša Grobarov i mnogi drugi legendarni umetnici.

I ne samo to.

U starim kafanama sklapaju se najvažniji poslovni dogovori. Koji se zatim, umesto kod sudskih notara, na licu mesta pečatiraju otiskom čaše sa crvenim vinom.

Pedantni istoričari tvrde da je prva kafana u celoj Evropi otvorena baš u Beogradu 1522. godine, u vreme sultana Sulejmana Veličanstvenog, negde na Dorćolu. Ne zna se gde su u to vreme pivo pili Nemci i Francuzi, ali se zna da svi oni sa Zapada i dan danas najradije dolaze u Srbiju u kafanski provod.

Skloni raznim preterivanjima možda smo i ovu priču malo nakitili, ali bez obzira na to tokom vekova značaj kafane ovde je samo rastao. O tome svedoče i istorijski podaci da je upravo u kafani prikazan prvi film, tu je zazvonio prvi telefon, održana prva pozorišna predstava, prvi sajam knjiga. Dok su ulice još bile osvetljene fenjerima, prva električna ulična svetiljka zasijala je 1880. godine na uglu ulica Kolarčeve i Makedonske, ispred kafane „Proleće”. Danas ta sijalica stoji ispred zgrade Elektrodistribucije, kao prava relikvija.

Stare kafane danas pored starih, vernih mušterija, regrutuju svoje nove članove u omladini, koja želi da sačuva taj opojni duh tradicije. I to je ono što garantuje budućnost starih kafana, možda još slavniju od dosadašnje.

Restoran "Ustanak", Foto: Instagram/kafanska_noc

"KAFANSKA NOĆ" 6. SEPTEMBRA

U kafani "Ustanak" na Dušanovcu, 6. septembra, sa početkom u 19 časova, biće održan Festival kafane i kafanske muzike “Kafanska noć”, čiji organizator je grupa prijatelja koji su stalni gosti ove kafane.

- Festival "Kafanska noć", koji se ovog septembra prvi put održava, sa namerom da postane lepa tradicija, došao je kao plod svih nebrojenih dana i noći, koje je grupa zaljubljenika u kafanu i kafanski život provela u kafani "Ustanak". Ideja name je da kafanu i autentičan kafanski život, kao veoma važne sastojke ovdašnje kulture i tradicije, sačuvamo od brojnih loših uticaja savremenog vremena - kaže Dušan Živić, vlasnik "Ustanka".

Učesnici ovog događaja biće bendovi "Grupa građana", "Tamburica 5", "Skala", "Bele pčele", Vlada Baralić, Ansambl "Ustanak" i Milutin Sretenović Sreta iz "Mostar sevdah rejuniona". Kao specijalni gosti nastupiće Narodni ansambl RTS, Merima Njegomir, Dejan Matić, Slavko Banjac, Goca Stojićević, Nikola Rokvić, Mira Aleksić…

VIDEO: Posetili smo pravu "Kafanu kod besmrtnih" 

(M.G./Telegraf.rs)