"Budila sam se mokra jer su piškili po meni..." Zorica Brunclik progovorila o siromaštvu i otkrila zbog čega ne pominje oca

 ≫ 
  • 9

Zorica Brunclik danas ima lagodan život koji joj je doneo vredan rad i uspešna dugogodišnja karijera, međutim nije sve uvek bilo tako lako, a pevačica se sada prisetila i otkrila detalje iz najtežeg peroioda u svom životu.

Zorica je rođena 29. juna 1955. godine u Beogradu, kao najstarije i jednino žensko od četvoro dece u porodici.

Pevačica nije krila da je imala jako teško i siromašno detinjstvo. Na svet je stigla kao plod braka koji je počeo nakon jedne romantične scene.

- Moja majka Zlatija bila je dete sa sela, koje je moj otac, tada prelep i markantan čovek, prevario sa kesom bombona. Naime, radio je kao poslovođa na izgradnji Ibarske magistrale, jer je, u neku ruku, bio crna ovca svoje bogate porodice, pa su mu kao rođenom vagabundu tu našli posao. S druge strane, mama je bila iz Vranića, pa je baš tu, pored magistrale, čuvala ovce kada ju je tata spazio. Doneo joj te čokoladne praline i "prevario je". Tako sam se ja rodila. Naravno, njegovi su bili protiv te veze, ali su ih moji ujaci posetili i bukvalno naterali tatu da se oženi mamom, koja je već bila u blagoslovenom stanju. Ljubavna priča mojih roditelja nije imala ni srećan početak, ni srećan kraj. Jednostavno, oni nisu bili jedno za drugo, zbog čega ju je tata rano ostavio i krenuo svojim putem dalje. O ocu ne volim mnogo da govorim, ali mama je zaslužila da se spominje i nju ne smeju da zaborave ni moja deca. Svi smo je u kući, pa čak i Miroljub, zvali bakica sve dok nije preminula prerano, u 51. godini života. Bila je borac koji je četvoro dece izveo na put, smatrajući da sve što joj je život nametao tako mora da bude - počinje svoja sećanja pevačica.

Zorica Brunclik, Foto: e-stock.us/Perica Milošević

Zorica je u majčinom domu u Smederevu živela u velikoj oskudici, ali je zato kod očeve familije u prestonici mogla je da oseti sve blagodeti života.

- Danas bi moja majka Zlatija, da je živa, bila ponosna na to šta sam sve postigla, ali je, na moju sreću, uspela da oseti uvažavanje koje smo stekle kod ljudi i promenu našeg standarda. Ja sam primer kako ništa u životu ne može brzo i preko noći, ali ne treba gubiti nadu. Naime, imala sam trojicu braće, Ljubivoje i ja smo od istih roditelja, a potom je mama rodila još dvojicu u drugom braku. Svi smo živeli zajedno. Svojim očima mogla sam da se uverim koliko je težak posao radila u ciglani jer nam je donosila svoj doručak koji se sastojao samo četvrtine vekne hleba i neke paštete ili mesnog nareska. Živeli smo u velikoj nemaštini jer je imala jadnu platu, pa se dešavalo da smo jedno jaje delili na četiri dela. Jedne godine mama mi je kupila broj veće cipele da bih mogla da ih nosim nekoliko sezona. Kao nove bile su mi velike, a kada su mi postale taman, đon se pocepao, pa je očuh morao da ih veže žicom. Jednostavno, nije bilo za bolje. Spavali smo na slamarici, sve četvoro dece, i ujutro se budili mokri jer bi se ovi najmlađi upiškili i po nama - opisuje Zorica, koja je po nekoliko meseci godišnje provodila uz tatinu porodicu.

Zorica Brunclik, Foto: Marko Jovanović

- Otac me je često vodio kod svoje prebogate familije gde sam živela kao bubreg u loju, nosila najbolju odeću, jela najfiniju hranu. Mada su Brunclikovi posedovali mnogo imovine po Beogradu, ja sam nasledila samo prezime. Sve im je konfiskovano i ne verujem da za svog života bilo šta mogu da vratim, što će možda moći moja deca. Ali tada su se svi trudili da mi, kao jedinom ženskom detetu, sve udovolje. Sa nanom, tatinom majkom, vozila sam se u fijakeru odevena u belu haljinu, dokolenice i sa velikim mašnama u kosi. Imala sam pet godina i mislila kako mi majka nije bila potrebna koliko sav taj luksuz u kojem sam uživala. Nesrećnom me je činilo saznanje da ću se tako lepo obučena vratiti kod mame i zateći brata prljavog i u nekim gaćicama kako se igra ispred kuće. Zato sam se ljutila kad bi dolazila po mene jer sam znala da me vraća u siromaštvo. Pamtim kako sam od one zlatne kesice sa slikom petla, za instant supu, sebi pravila torbicu i tako se igrala, jer bi mi sve lepe stvari ostajale kod tetke pošto me je tata uvek na brzinu vraćao kod mame. Tek kasnije sam shvatila da je želeo samo da se okoristi jer bi mamu ucenio da mu da svoju platu kako bi me vratio njoj. Inače, njegovi roditelji su bili veoma mladi i insistirali su na tome da ih ne zovem baba i deda, želeli su da me usvoje, ali me mama nije dala - seća se pevačica, ne zaboravljajući čemu ju je majka u tom periodu najviše učila.

VIDEO: Luna se gušila u suzama uz Zoricinu pesmu "Ne dam ovo malo duše"

(Telegraf.rs/Glossy)

Video: Prija završila turneju: Poslednji koncert u Areni završila ovim rečima…

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Pozarevljanka

    6. februar 2019 | 16:49

    Zorica ne govori potpuno istinu.Tata joj je bio meckar iz Osipaonice.Sa mojom mamom je isla u osnovnu skolu kraljAleksandar.Kakav crnj Beograd kakvj bakraci.

  • plavi safir

    6. februar 2019 | 14:55

    Skidam kapu ovoj ženi.

  • Retro

    6. februar 2019 | 14:42

    Tebi su bar deda i baba sa očeve strane bili bogati a ima nas koje život ama baš ni u čemu nije štedeo. E sada kada smo nešto stekli i možemo da živimo, namamo zdravlje. Zato se Bogu molimo da su nam bar deca živa, zdrava i srecna. Naš život je bio to samo što smo bili živi, ostalo je bilo tako da molimo Boga da se nikome ne dešava. Zato Zoko, nisi ti veci zragičar od mnogih iz tvoje generacije.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA