Sina je ostavila u Domu za nezbrinutu decu, a sada je Ana Bekuta progovorila o najbolnijim danima: Samo dve stvari su me držale u životu!

Ana je imala 17 godina kada je rodila sina, Foto: Marko Jovanović

Ana Bekuta postala je majka sa 17 godina, a iako je njena trudnoća i sve što je usledilo nakon porođaja bolna tema i nikad zalečena rana, pevačica uprkos osudama javnosti nije ćutala o tome.

Preporučujemo

Sada, Ana se prisetila perioda kada je kao tinejdžerka ostala u drugom stanju, ali je pre svega opisala svoje školske dane, istakavši da je bila sjajan đak.

- Bila sam odličan đak, uprkos svojoj povučenosti. O karijeri pevačice nisam ni maštala jer sam bila veoma stidljiva, što je verovatno osobina mog horoskopskog znaka Device, pa mi je kasnije, kad sam počela da pevam, trebalo desetak godina da pobedim tu stidljivost i zasijam punim sjajem. Možda sam potajno i želela da pevam, ali u to vreme se ovaj posao nije smatrao ozbiljnim. Tek kada sam 1985. godine snimila svoj prvi album, definitivno sam znala da sam na pravom putu - ističe Ana.

Pevačica kaže da ono što je imala sa čovekom sa kojim je dobila Igora - nije bila ljubav, Foto: Nikola Tomić

Međutim, zbog onoga što je usledilo sazrela je pre svoje generacije.

- Doba odrastanja došlo je prebrzo. Mene je zateklo bez romantičnog ulepšavanja jer je istina da je moje prve prave izlaske veoma brzo zamenilo menjanje pelena i briga o bebi. Moje materinstvo bilo je svakako prerano, ali mi je ujedno i najdragocenije iskustvo u životu. Veoma sam se plašila, naročito u trudnoći, ali sam ujedno znala da će taj strah proći. Život mog deteta bio mi je i ostao najvažniji. Prolazila sam kroz izuzetno stresan period i žao mi je što nisam mogla da budem opuštenija i da više uživam u tim neponovljivim momentima, neopterećena strahovima i pitanjima šta će biti sutra i hoću li uspeti da se izborim sa obavezama, dužnostima, neizvesnom budućnošću - priča Ana, svesna i onda i sada da je svaku odluku donela ispravno.

Ana je tek 1985. snimila prvi album, a pre toga je bila vrlo stidljiva kao osoba, Foto: Nikola Tomić

- Do tada sam, pod uticajem moje učiteljice Jelka Miletić, pa kasnije i razredne Tanje Redžić, maštala o tome da ih jednog dana nasledim kao predavač jer sam veoma volela ruski jezik i našu književnost, a posle sam i u gimnaziji bila društveno-jezički smer. Međutim, sedamnaesta godina bila mi je prelomna jer mi se posle nje nekako otvorilo nebo i pojavili motivi za budućnost. Ali onda nisam mislila tako. Trebalo je u onakvom okruženju tako mlad roditi dete. Nisam ni bila svesna svoje odluke da postanem majka, ali se sećam da sam to želela i ne znajući šta će mi se desiti. Uostalom, mene kao tinejdžerku tada nije ni zanimalo šta drugi misle - priča Ana.

- Radila sam po svome, ali uvek pošteno i ispravno. Naravno, moji roditelji nisu bili zadovoljni, uzdali su se u mene kao u najstariju ćerku, a onda su im se odjednom srušili snovi. Gledajući sa ove distance, najviše zbog uticaja okoline - sa setom se priseća pevačica.

Ana je, zbog nemogućnosti da sama odgaja dete, a budući da se u međuvremenu rastala i sa njegovim ocem, sina Igora dala u Dom za nezbrinutu decu u Zvečanskoj ulici.

Bekuta je sina ostavila u domu za nezbrinutu decu, gde je bio osam i po meseci, Foto: Nikola Tomić

- Oboje smo bili mladi i sve je kratko trajalo. Nije to ni bila ljubav, već jedan trenutak koji je skroz okrenuo moj život. Rastali smo se zato što smo bili nezreli i nespremni za porodične obaveze. Silom prilika morala sam da se rastanem i od deteta jer jednostavno nisam imala drugog izbora. Bili smo razdvojeni osam i po meseci, a grizlo me je to kao otvorena rana sa kojom sam se svakog jutra budila. Živela sam za trenutak kada ćemo ponovo biti zajedno - kaže Ana.

- Svakog vikenda putovala sam da vidim Igora, koji bi mi se smešio u krevetiću, nepogrešivo me poznajući. Do sledeće subote u životu su me držali njegov puderasti miris u nozdrvama i otisak njegovih majušnih usana na vratu. Agonija je trajala nekoliko meseci, a onda je glas srca i razuma tu ptičicu vratio u krilo. U svakom slučaju, nijednog trenutka nije dolazilo u obzir odricanje od sina. To su veoma tužni i bolni trenucima o kojima mi je teško da govorim. Kraj te drame ipak je bio srećan. U poslednjem činu ja sam odrasla po hitnom postupku, moji roditelji su isto tako postali baka i deka, a sestre Dobrila i Milina tetke. Igor je bio zajedničko ljubimče, i dete, i unuče, i sestrić, i sve to zajedno - otkriva pevačica, koja je, uprkos ranom materinstvu, obasipala svog mališana ogromnom ljubavlju.

Igor Polić (dole) sa decom (u sredini), Anom i Milutinom, Foto: Instagram/igor.polic

- Nije ni njemu uvek bilo baš lako. Naprotiv, i on se prilično namučio sa mladom i nezrelom majkom, ali mu nikada nije bila uskraćena ljubav, a to je, čini mi se, jedino što je suštinski bitno. Mislim da nisam bila kao moji roditelji. Možda je u nekim situacijama trebalo da ih više oponašam jer mislim da sam ponekad bila popustljivija nego što je trebalo. Ali, kao i većina roditelja, radila sam najbolje što sam umela. Ni danas sa sigurnošću ne mogu da kažem kako bi dobra majka trebalo da se ponaša, a važno je jedino da naša deca uvek budu svesna ljubavi i podrške - objašnjava Ana, koja je ubrzo dobila šansu da napravi karijeru. Imala je punu podršku oca iako je njena majka u to vreme bila je nezadovoljna ćerkinim izborom i istinski je navijala da ona ipak postane prosvetni radnik.

VIDEO: Mrku pitali koliko je jaja Ana popila pred koncert, a njegov odgovor je šokantan

(Telegraf.rs/Glossy)