Zašto nije u kontaktu sa Anđelinom, zbog čega mu oči zasuze kad se spomene Glogovac i ko su njemu bili Milena i Gaga: Veliki intervju Radeta Šerbedžije (VIDEO)
Rade Šerbedžija 26. decembra nastupiće u Kombank dvorani, a pred tradicionalni koncret u Beogradu svake godine kraje decembra, sa Radetom smo popričali na razne teme.
Zbog čega se ne može oporaviti od smrti Milene Drvaić, zašto mu na pomen Nebojše Glogovca zasuze oči, kako to da nije u kontaktu sa Anđelinom Džoli i na brojne druge teme Rade iskreno priča u razgovoru za Telegraf.
- Ponovo ste tu, tradicionalno krajem godine. Kakav je osećaj nastupiti pred beogradskom publikom?-
- Veselim se, užasno se veselim što ću tu baš nastupati !Postalo je tradicionalno da dolazim u Srbiju dvanaestog u mesecu, svake godine. Najpre smo radili u Sava Centru i onda smo radili u Domu sindikata, ali je tada bio stari Dom sindikata, dotrajali već, iako je to bila najsjajnija pozornica i najčuvenija pozornica za koncerte. Mnogo sam puta tamo bio sa Arsenom Dedićem, kao njegov glavni gost. Nastupaću još i u Nišu, u domu Jugoslovenske narodne armije, kao i u Čačku. To je sve od mojih aktivnosti ovog decembra. Moji nastupi, muzički, postali su nešto važnije u tim ratnim godinama, kada sam se više počeo baviti koncertima. Pre toga sam tu i tamo nešto snimao po nagovoru Arsena Dedića. A onda, na neki način, kad sam prestao da se bavim pozorištem na mom jeziku i kada sam devedeset druge otišao u London i tamo se bavio filmom, pa čak i malo pozorištem, ali na egleskom jeziku, onda sam osetio kako mi užasno fali taj nastup na mom jeziku, pred mojom publikom. To je, zapravo, glavni razlog zašto sam počeo da pravim koncerte. Pa ne samo taj razlog, isto sam tako na neki način pisao pesme i davao svojoj publici poruke za koje sam smatrao da su važne u to doba, da se govore.
- Šta vas je motivisalo da baš naslov "Meni se dušo od tebe ne rastaje" bude lajtmotiv ovogodišnjeg koncerta?
- Ima tu dosta nečega. Od te pesme sam napravio rimejk pre par godina i bila je prva po izvođenju u Hrvatskoj, ljudi su je zavoleli u mojoj varijanti, isto tako. Pa, jedna prava čežnja za tim fantastičnim frajerom, prekrasnim muzičarom. Mi smo bili jako dobri prijatelji, on je tada počinjao, mi smo se družili. Često je dolazio kod mene kući da me zove u 12 sati, u 1 sat noću ako me zatekne tada da šetamo i sa njim se najlepše ćuti. Iako je bio brbljiv, najviše smo ćutali. Tu je čudno prijateljstvo nastalo. Ja sam ga pitao da mi napiše pesmu za predstavu koju sam režirao '89 u Zagrebu, to je i poslednja predstava koju sam režirao i igrao u njoj. Igrao sam Miroslava Krležu. Onda smo u prvom delu otvorili predstavu sa jednim videom na televiziji, gde on prati noćni program i Džoni je meni napravio tu pesmu za otvaranje, "Meni se dušo od tebe ne rastaje", tako da je to neka ljubavna poruka njemu.
- Ove godine imate specijalnog gosta, Damir Urban će se pojaviti sa vama na sceni. Zbog čega baš on?
- Nas dvojica se viđamo kada dođem u Rijeku. Obično ne volim da imam goste na koncertu i još uvek mislim da mogu sam da rasprodam salu, i onda volim kada se iznenada pojave. (smeh)
- Istakli ste da se ne družite sa filmovima i pozorištem kao gledalac. Šta ste ipak poslednje odgledali, a da vam se dopalo?
- Pogledam filmove koje sam ja napisao, ali zaista ne gledam filmove i to je znao Žika Pavlović, moj sin Danilo i Vanda, neki prijatelji... Kad dođe nek dobar film Vanda kaže: "E, ovaj film moras gledaš!" Nisam ja filmski neznalica, ja sam gledao mnogo dobrih filmova, ali nisam čovek koji gleda to. Ima nekih filmova gde su ljudi postali glumci, a ja ih nikada nisam gledao, a kažu da su super...
- Da li je isto i kada je u pitanju pozorište?
- Pozorište naročito ne gledam, ima nešto u tome. Čuli ste za Gabenu, to je jedan čuveni zagrebački režiser, a jendo vreme je živeo u Beogradu, radio je za Riblju Čorbu, umro je šezdeset i druge, a ja ga nisam upoznao, video... Ali, čuo sam da su o njemu pričali da je bio veliki režiser bio i njega su pritali: "Vi nikada ne gledate predstave svojih kolega režisera", a on kaže: "Zamislite da ste skretničar koji celu noć radi naporno i pušta vozove, i onda dođete kući i umesto da spavate, odete da gledate drugog skretničara kako to isto radi!" Ja ne volim mnogo da se družim sa pozorištem i sa filmom, ja se družim sa sportistima, sa običnim svetom. Moji prijatelji su nepoznati. Kad dođem u Beograd ne idem na predstave, nego se družim sa Goranom Bubnjem, imam jednog pilota... Sa njima igram tenis. Volim više život, nego iluziju.
- Rekli ste da ste u ratno vreme publici prenosili važne poruke. Koja poruka je važna da se prenese na koncertu 26. decembra?
- To je vezano za dva čoveka. Jedan se zove Tin Ujević i pesma "Pobratimstvo lica u svemiru", a drugi je Mića Karamazov. Pamtim onu scenu kada je Mića Karamazov u zatvoru i kad dolazi Aljoša da ga poseti i on kaže: "Aljoša, brate pronašao sam u sebi dobrog čoveka. Stojim tu kraj prozora i gledam kroz rešetke i sneg pada i jedan čovek prolazi po tom snegu, i ja gledam u njega iz ove svoje perspektive i on je isti kao ja, i on ima srce kao ja, i on misli da je centar sveta kao ja. Ja ne znam tog čoveka, ali mi smo isti." Ja razmišljam najviše o tome, najviše, o pobratimstvu lica u svemiru, o tome da smo svi jednaki, neko je slavan, neko je manje slavan, neko je neslavan. Ali svi smo isti, svi imamo to srce koje isto kuca. Ja želim da verujem u to, u taj svet i žao mi je što vidim da nismo jednaki i da jednako ne živimo. Zato sma ja protiv kapitalizma, ja sam zato socijalista, ja nisam bio član komunista. Želeo bih da nema nepravde na svetu. Želeo bih da nema rata u svetu.
- Ispratili smo koliko vam je teško pala komemoracija Mileni Dravić, jedva ste stajali na nogama. Koliko vam nedostaje?
- Milena i ja smo bili prijateji od najranije mladosti, i Dragan. Bili smo jako povezani... Radio sam mnogo filmova sa Milenom, sa Draganom nekoliko... Oni su bili moji najintimniji prijatelji. Užasno me je potresao i Draganov odlazak, i njen, tako nedugo iza toga, dve godine posle njegove smrti. To je nešto što ostavlja bez reči... Kao kad ti neko najrođeniji nestane, umre... Oni su mi bili najrođeniji.
- Rekli ste da se mahom ne družite sa glumcima, a sa Milenom i Gagom ste bili toliko bliski.
- Hteo sam reći da se ne držim se sa teatrima, ne odlazim u teatre. Imam puno prijatelja glumaca, kako ne! Evo Milena, Dragan.. Uglavnom su svi pokojni, koji su mi bili najdraži. I Ljuba Tadić, i Glogovac... Baš je to nekako čudno i tužno.
- Postoji li neko od mlađih glumaca sa kim biste voleli da snimate? Možda Miloš Biković, kojeg je pre nekoliko dana odlikovao predsednik Rusije Vladimir Putin?
- Mnogo mladih glumaca volim, fantastični su. Ali, najviše me je povukao Glogovac, on me je najviše impresionirao. Bio je tako poseban, nebeski nadaren, pametan... Družili smo se, iako smo zajedno igrali u samo jednoj predstavi, u Šekspirovoj "Oluji". Žao mi je što nisam sa njim igrao... Zapravo, nije mi žao. Uuživao sam gledati ga!
- U moru anegdota čiji ste deo, jedna od najzanimljivijih je ona kada Dragan Nikolić ubeđuje Zorana Radmilovića da je Rade Šerbedžija Srbin, a ne Hrvat.
- To je smešna priča, o tome sam pisao u knjizi. (smeh) To je jedna lepa anegdota... Mene je Zoran Radmilović uvek zvao Hrvat, jer sam iz Zagreba. Ja nikad nisam njemu rekao da nisam Hrvat, već Srbin, nisam imao potrebu to da mu govorim. Ja sam za njega, normalno, Hrvat, ako sam iz Zagreba. Meni je to fino jer predstavljam zagrebački teatar, ponosim se tim teatrom i donosim jednu kulturu iz onoga sveta. Ja jesam zagrebački glumac, rođen sam u Hrvatskoj, govorim ijekavski... Govorim i ekavski kad treba, i moji su govorili. (smeh) E, onda se iznenadio kada je shvatio, i kada sam mu lično rekao da su mi i otac i majka Srbi! To je jedna anegdota, a ja sam na to ponosan. Nikad ne ističem, naročito u ovim vremenima koja su dovela do užasa na ovim prostorima, šta sam i ko sam. Ja samo želim da budem ono što sam oduvek bio za ljude, bez obzira na moje poreklo.
- Niste u kontaktu sa Anđelinom Džoli. Zbog čega?
- Nisam se dugo čuo sa njom. Ona je zauzeta nekim drugim stvarima i projektima.
(I.C.)
Video: Elena objavila do sada nikad viđeni snimak : "Sedam ujutru, 2018. godina, Laća i ja..."
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Putin R.S
I Dzoni Stulic je rodjen u Hrvatskoj pa je govorio da je Srbin, Emir Kusturica je Rodjen u Bosni pa izgovara isto, i jos mnogo njih, samo se ti plasis i stidis toga. Glumio si u filmu tvoje drage Andjeline, Srbina zlocinca i to sve govori o tebi. Jesi super glumac, ali kao covek si 0.
Podelite komentar
Džoni
Pozdrav od Štulića...
Podelite komentar
MIKI
REČ LEGENDA,KOJE JE NACIONALNOSTI???TO JE ŠERBEDZIJA,LEGENDA!!!
Podelite komentar