Nema veće droge od ljubavi! Žarko Kovačević iz S.A.R.S-a o velikoj američkoj turneji, hitovima "Lutka", "Buđav lebac"... (VIDEO)

Nakon što je osvojila region i Evropu, grupa S.A.R.S. uskoro kreće na svoju prvu turneju po Americi i Kanadi, gde publika do sada nije imala prilike da ih čuje. Žarka Kovačevića, frontmena benda, pitali smo šta očekuje od tih koncerata…

Kakve signale dobijate, jesu li vaše pesme prešle Okean?

Preporučujemo

- Turneja u SAD i Kanadi je veliki izazov za bend, jer ćemo po prvi put videti na licu mesta koliko S.A.R.S. ima fanova na tom kontinentu. Za sve ove godine koliko postojimo smo dobijali mnoštvo komentara na socijalnim mrežama i Youtube-u od ljudi sa tih prostora i stalno nas pitaju kada ćemo doći. Siguran sam da ćemo napraviti dobar provod svim ljudima koji budu došli da nas čuju na nekom od četiri najavljena koncerta u Njujorku, Torontu, Čikagu i Vašingtonu.

S obzirom da ste već odavno stekli status regionalne atrakcije, da punite sale po Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji... očekujete li i da na američkoj turneji okupite fanove iz svih zemalja bivše Jugoslavije?

- Naravno. Gde god da sviramo van Balkana, uvek dođe šarena ekipa i drago nam je da imamo takvu publiku koja se ne deli po osnovu nacionalnosti, već se svi zajedno dobro provode.

Grupa S.A.R.S. Foto: Telegraf

Šta imate da im poručite?

- Da dolazimo u Ameriku i Kanadu da širimo mir i ljubav i da su svi dobrodošli!

Neki znaju, neki ne znaju, ali objasnite publici u Americi i Kanadi kako ste došli do intrigantnopg imena benda, koje je ujedno i naziv za zaraznu bolest i skraćenica – Sveže Amputirana Ruka Satrianija...?

- U momentu kada se smišljalo ime bendu, povela se priča o Džou Satrijaniju i o tome koliki majstor svog instrumenta, a onda je nekome iz ekipe pala na pamet ideja šta bi bilo kada bi mu amputirali ruku i prišili našem gitaristi...Da li bi bolje svirao ili ne? Do odgovora na to pitanje nismo došli, ali jesmo do imena benda.

Pesma koja je obeležila početke Vaše karijere je svakako "Buđav lebac". Malo ljudi, međutim, da je do objavljivanja te pesme došlo sasvim slučajno, u vreme kada bend praktično više nije ni postojao...

- U to vreme bend nije bio glavna preokupacija svim članovima, te su se često pravile pauze u radu zbog raznih obaveza. "Buđav lebac" je nastao u jednoj od tih pauza, spontano i bez neke pompe je okačen na tadašnju MySpace stranicu benda, a ubrzo potom i na YouTube. Pesma je nakon nekoliko dana postala viralna i veliki hit na internetu, pa smo nakon tog uspeha odlučili da se ozbiljnije zabavimo bendom i novim pesmama i da iskoristimo taj talas koji je nastao.

"Lutka“ je u međuvremenu stekla ogromnu popularnost i trenutno je numera No1 kada su u pitanju venčanja I svadbe, zapravo onaj trenutak kada zaplešu mlada i mladoženja. Jeste li ponosni zbog toga i da li ste očekivali takvu reakciju kada ste snimali tu stvar?

- Svakako smo ponosni na to iako nam to nije bila namera kada smo snimili tu pesmu. Kada smo je snimili osetili smo potencijal koji pesma nosi, ali niko nije znao koliki će hit zapravo postati.

Oko te pesme je napravljena kontroverza, okolo su kružile priče da inspiracija za njen naslov i tekst ima veze sa drogom. Odgovorili ste tako što ste najavili tužbu protiv onih koji šire i objavljuju te glasine. Hoćeš li nam sada objasniti kako je stvarno nastala pesma i kome je posvećena, ako uopšte ima posvetu...?

- Pesma govori o ultimativoj ljubavi i mislim da je to sve što bih trebao da kažem. Objašnjavanje autora o čemu se radi u pesmi je besmisleno jer posmatrač tj. slušalac treba da pronađe sopstvenu poruku koju pesma nosi. To nije samo slučaj za “Lutku” već za bilo koje umetničko delo. Mnogi su je povezali sa zavisnošću koju stvaraju neke teške droge, ali, na kraju krajeva, nema veće droge od ljubavi. :)

Svirali ste u međuvremenu širom sveta, stigli čak i do Australije... Ko vas sluša na tim gostovanjima, naši ljudi, stranci? Kako premoštavate jezičku prepreku na tim gostovanjima, i da li se uopšte trudite oko toga?

- Na nastupe van Ex Yu prostora dolaze uglavnom naši ljudi i mali broj stranaca koji ne pričaju našim jezikom. Kada me obaveste da u publici ima stranaca, na početku koncerta im se obratim i poručim im da se opuste, ne razmišljaju preterano o čemu to pevamo već da se prepuste i uživaju u muzici. Nebrojeno puta su nam nakon takvih koncerata prilazili stranci i govorili nam koliko su se lepo proveli i to nam je najveća satisfakcija jer je sama muzika uspela da napravi konekciju sa njima.

Šta pamtiš sa tih putovanja, ispričaj neku zanimljivu anegdotu?

- Imao sam neke gafove kada sam pokušavao da pričam na lokalnom jeziku, pa sam tako jedno veče u Nemačkoj na početku koncerta, umesto da ljudima poželim dobro veče, požeo laku noć. Sala se smejala, a i ja sa njima kad sam shvatio šta sam rekao.

U Zagrebu ste za dva dana imali 10.000 ljudi, u Zenici isto toliko na koncertu sa Dubiozom, napunili ste splitske Gripe, headlineri ste na festivalima širom Balkana koji je i dalje „bure baruta“ i konstantno gori podgrevan nacionalizmom koji nam serviraju političari. Kako u takvoj atmosferi opstati i ostati popularan na ovim eksplozivnim prostorima?

- Tako što pričaš normalnu priču koju ljudi sa iole mozga razumeju i podržavaju. Dok političari podgrevaju mržnju, mi sa muzikom radimo popuno suprotno, širimo mir i ljubav!

Grupa S.A.R.S. Foto: Telegraf

Šta ste mogli da primetite tokom tih čestih gostovanja na prostoru Ex Yu - šta je ono što nas deli, a šta nam je zajedničko?

- Dele nas samo granice, dok je sve drugo manje više isto.

S tim u vezi, da li je pesma "To rade“ namenjena nekom političaru, partiji ili režimu konkretno, ili se odnosi na sve njih pomalo, a na neke malo više...

- Iako se u spotu na dečijim maskama pojavljuju lica raznih aktuelnih i bivših političara, pesma je zapravo univerzalna jer su svi političari ista bagra.

U spotu za pesmu se pojavljuju deca sa maskama Tadića, Dodika, Đukanovića...Jeste li ikad imali problema zbog toga?

- Spot je bio “neadekvatan” za nacionalni servis Srbije (RTS) u šta smo se uverili u više navrata, a verovatno i na drugim nacionalnim TV stanicama širom Balkana.

Vaše poslednje izdanje se upravo tako i zove, "Poslednji album“. Mnogi fanovi su se uplašili da to znači da prestajete sa radom, ali je to značilo samo prekretnicu u drugom smislu. Zašto „Poslednji album“?

- Jer smo odlučili da ubuduće izdajemo samo singlove. Na taj način svaka objavljena pesma dobija istu medijsku pažnju i to je glavni razlog. Od početka godine smo izdali tri nove pesme u tom formatu i zadovoljni smo kako je sve prošlo.

Grupa S.A.R.S. Foto: Telegraf

S tim u vezi, smatraš li da su društvene mreže i aplikacije totalno zatrle klasične vidove izdavačkog i promotivnog biznisa?

- Reklamiranje u medijima kao što su televizija ili radio i dalje opstaje, međutim sve više se baca fokus na reklamiranje putem socijalnih mreža i aplikacija. To je donekle prirodan tok događaja, međutim i mi kao bend trpimo veliku štetu zbog toga jer u poslednjih par godina na Facebook-u sa bilo kojom objavom ne možemo da dođemo ni do 10% ljudi koji nas prate, a za sve preko toga mora obavezno da se plaća reklama što je katastrofa.

Medijska situacija u Srbiji po pitanju rokenrola nije najbolja, retki su termini i emisije u kojima se može čuti nešto sem narodnjaka, kulture ima malo i po novinama. Šta raditi u takvoj situaciji, a da se ne svede na kukanje i lamentiranje nad sudbinom?

- Furaš svoju priču i trudiš se da budeš najbolji u tome što radiš.

To se dešava iako su čak i neki vlasnici televizija bivši rokeri. Kako to komentarišete?

- Svašta se u glavi izmeni od loših droga...

Bend je već jednom prestajao sa radom 2008.godine, da li ste u međuvremenu pomišljali da batalite sve i odete negde na selo da pijete rakiju ...?

Grupa S.A.R.S. Foto: Telegraf

- Da pijemo rakiju na selu možemo i bez prekidanja rada, kada raspored koncerata nije toliko gust. :) Za sada ne razmišljamo o bilo kakvom prekidu rada...

Da li ste svi u bendu profesionalni muzičari, živite samo od toga, ili neki od vas rade i druge poslove?

- Većina benda živi isključivo od muzike, dok gitarista Lukac radi kao kustos u prirodnjačkom muzeju, basista Đole radi kao vatrogasac i trubač Nebojša kao profesor u muzičkoj školi.

Šta vam daje energiju da nastavite, naravno pored novca?

-Broj jedan - nastupi i razmena energije sa publikom i ljubav koju dobijamo od nje dok izvodimo pesme na bini. To je osećaj koji se ne može rečima opisati, već mora da se doživi.

(Antonije Kovačević)