MILAN POPOVIĆ: Ovo je prava istina o mom odnosu sa Severinom i borbi za starateljstvo nad sinom Aleksandrom

Sudski proces između Severine Kojić i Milana Popovića vodi se već više od četiri godine. Bivši partneri bore se za starateljstvo nad petogodišnjim sinom Aleksandrom, a osim u sudnici, borba se vodi i u medijima. Nakon što su se splitska pevačica i srpski biznismen u ponedeljak ponovno sreli na ročistu na Opštinskom sudu u Zagrebu, Popović je za Net.hr ispričao u kakvom je odnosu s bivšom partnerkom.

Igoru Kojiću gase Instagram nalog zbog zloupotrebe sina Milana Popovića! (FOTO)

U ponedeljak je na Opštinskom sudu u Zagrebu održano još jedno ročiste na kojem ste bili Vi i Severina. Navodno je rasprava bila vrlo burna. U kakvom ste odnosu sa Severinom? Razgovarate li uopšte kada niste u sudnici?

- Ne razgovaramo. Nažalost, Severina uporno odbija bilo kakav vid komunikacije sa mnom. Njeni uslovi za uspostavljanje komunikacije su za mene neprihvatljivi i nemaju nikakve veze s detetom. Da je rasprava bila burna, bila je, i nastaviće se u tom tonu zbog opstrukcije i metoda odugovlačenja koje Severinin advokatski tim uporno primenjuje u ovom procesu. Evropski sud je nedavno u jednom odgovoru na žalbu u procesu protiv Hrvatske naglasio da u sporovima gde se radi o dobrobiti deteta prioritet mora imati dobrobit deteta, a ne formalnosti u postupcima. U našem slučaju, nažalost, suprotna strana insistira na njima i koristi ih da odugovlači i opstruira sam proces, što se direktno protivi interesu deteta.

Printskrin: RTL/Youtube/Dražen Stopić

Kako taj nedostatak komunikacije između vas i Severine utiče na Aleksandra?

- Ako pitate bilo kojeg psihologa i onoga ko se bavi decom, pogotovo decom razvedenih roditelja, čak i ako pitate našeg sina Aleksandra šta bi najviše želeo, on bi vam odgovorio da bi najviše želeo da mama i tata budu zajedno. To je prva stvar koju bi svako dete razvedenih roditelja želelo. Druga stvar je, ako to već nije moguće, onda da vidi mamu i tatu kako komuniciraju. Ako pođete od tih pretpostavki, dakle, ako mi već ne možemo biti zajedno ili nismo zajedno, onda barem da komuniciramo normalno pred detetom, da dete dobije barem malo užitka od onoga što je njemu kao malom detetu najvažnije u životu, što mu čini najveću radost. Za mene je neshvatljivo da majka svesno odbija bilo kakvu komunikaciju, iako zna da je to direktno protivno želji našeg deteta.

Rekli ste da primopredaju Aleksandra obavljate s trećim osobama. Šta mislite o tome?

- Tako je. Rekao sam već da je njegova želja, kada oni već ne mogu biti zajedno, da mama i tata razgovaraju. To je idealna prilika da on vidi kako mama i tata komuniciraju, barem na vratima, da se malo našalimo, ali uzalud. I pored svih preporuka struke i svog pričanja o tome, sve uzalud, majka odbija da se pojavi na vratima kod primopredaje, nego se pojavljuju različite treće osobe. Ona ga pozdravlja od gore sa stepeništa, Aleksandar bude sav rastrzan, hteo bi da otrči ka njoj, a istovremeno da se pozdravi s tatom, pa se uvek još jednom vrati, pa me zove "tata, vrati se", zagrli me još jednom, poljubi, umesto da se majka spusti dole, da porazgovaramo pred njim.

Printskrin: RTL

Da li ste objasnili Aleksandru zašto mama i tata ne mogu da budu zajedno? Da li je i on toga svestan?

- Nije svestan, jer on stalno o tome govori. Aleksandra kada pitate šta bi najviše želeo u vezi sa mamom i tatom, on bi rekao da bi želeo da budu zajedno. Teško ćete mu do nekog zrelijeg dečjeg uzrasta moći objasniti zašto mama i tata nisu zajedno. Ja preferiram priču da su se mama i tata tako dogovorili i da je to za sve nas tako najbolje.

Aleksandar sada zapravo ima i dve porodice, jer i vi imate novu partnerku, Bojanu, i još jedno dete. I Severina ima novog partnera. Shvata li Aleksandar taj deo, da sada ima dve porodice?

- Očigledno ne shvata čim je njemu u glavi da bi mama i tata trebalo da budu zajedno. To je normalno, to je kod sve dece razvedenih roditelja tako. Svi ostali učesnici u njegovom životu su treće osobe, stranci, bez obzira koju titulu oni nosili.

Govorite i o Bojani i o Igoru kao o trećim osobama. Ne smatrate li da su i oni važan deo Aleksandrovog života?

- Ne smatram. Mislim da bi oni trebalo da budu sporedna, pomoćna podrška roditeljima. Majka i otac moraju biti prioritet. Aleksandrova privrženost ostaje njegovim roditeljima. Kada Aleksandar kaže da je gladan, kaže "tata, gladan sam", a ne "Bojana, gladan sam". Roditelj je taj koji uvek mora da bude tu za njega. Svi drugi su sporedni.

Printskrin: RTL/Youtube/Dražen Stopić

Kakav je odnos Aleksandra i vaše nove partnerke i drugog sina?

- Mogu samo da kažem da Aleksandar jedva čeka da vidi brata, da ga stalno grli, ljubi i da jedva čeka da se ponovno vide kada se rastanu.

Utiče li vaš odnos sa Severinom na vaš odnos s Bojanom?

- Severina i ja nemamo nikakav odnos. Mi bismo trebali da budemo roditelji, da imamo roditeljski odnos u vezi sa našim sinom, ali mi nemamo ni taj odnos. Komunikacija koju Severina i ja imamo se održava samo putem e-maila i SMS-a i striktno je ograničena na naše dete, što je i u redu i trebalo bi da bude normalno. No, šteta je što je ta komunikacija vrlo gruba, to jest, budući da se ne možemo ni oko čega dogovoriti, uglavnom zbog majčinog odbijanja da odgovori na moje predloge i moje preporuke. Majka mene ne smatra ravnopravnim roditeljem našem sinu. Nedavno nije hela da odgovori na pitanje jesam li ja ravnopravan roditelj u životu našeg deteta. Ne želi da odgovori ni na jednu moju preporuku, pitanje ni predlog u vezi sa Aleksandrom, jer je pitanje smatra li ona uopšte da bih ja trebalo da budem ravnopravan u njegovom životu.

Foto: ATA images

Aleksandar ove godine kreće u školu. Pre je bio problem njegov odlazak u vrtić. O čemu je zapravo bila reč, zašto niste hteli da Aleksandar ide u vrtić?

- To je još jedna manipulacija njegove majke i njenog PR tima. Nije istina da ja nisam želeo da Aleksandar ide u vrtić. Majka ga je upisala u vrtić bez mog znanja i bez moje saglasnosti. Nazvao sam vrtić i pitao sam direktorku kako je mogla da upiše dete bez saglasnosti oba roditelja. Pretpostavljam da je direktorka tada nazvala majku, a budući da je ona verovatno rekla da sam dao saglasnost, direktorka je zamolila majku da je donese. Majka je tada sama ispisala dete iz vrtića, od mene i dalje nije ni tada tražila saglasnost, nego je tražila od suda da on umesto mene da suglasnost. Ovo se sve povezuje u celinu: ako majka mene ne smatra ravnopravnim roditeljem, verovatno misli "zašto bih uopšte pitala njega za saglasnost, pitaću sud da mi da saglasnost". Sud je presudio da nije nadležan i da se roditelji sami dogovore, i tek ako se roditelji ne mogu sami dogovoriti, tek onda da se obrate sudu. Zašto se ne bismo dogovorili? Ja bih ponudio nekoliko opcija, ona nekoliko, i tek tada kada ne bismo mogli da se usaglasimo, OK, neka sud odluči. Ali ako mi i ne pokušamo da se dogovorimo oko toga, nego idemo na sud, smatram da je to, kao prvo, opterećenje za sudski sistem, drugo, majka izbegava to da mene uključi u proces roditeljstva, i treće, najgore, celu tu priču plasira kao da su ona i dete žrtve mog nepostupanja ili moje nesaradnje.

Šta ćete sada kada je u pitanju škola?

- Ni tu nemamo nikakav dijalog, iako ja uporno pokušavam da ga iniciram, ali ne uspevam. Majka uslovljava da se o školi razgovara tek kada rešimo neke druge stvari koje nemaju veze s detetom, kao što su moje tužbe za klevetu i za zaštitu privatnosti deteta. Trenutno se tumači da sam ja taj koji izbegava dogovor, s obzirom na to da ne prihvatam njen predlog u vezi sa tim. Ona me zapravo ucenjuje stvarima koje nemaju veze s detetom. Rekao sam joj da sam spreman da se dogovorim oko deteta, spreman sam na dogovor i oko drugih stvari, ali daj da odvojimo te dve stvari: jedno je dogovor oko deteta, a drugo dogovor oko svega ostalog. Sve se možemo dogovoriti, ali daj da ne mešamo babe i žabe. Ne, ona je čak i u tom predlogu dogovora napisala da on važi ako ja povučem sve tužbe i da ne podižem nove, što znači da ona može dalje slobodno klevetati, a ja ne smem ništa da kažem jer ona može jednom SMS porukom poništiti taj dogovor. To je za mene neprihvatljivo.

Navodno insistirate na tome da Aleksandar ide u privatnu školu, a ne u državnu, kao što želi njegova majka. Zašto?

- Zato što je manje učenika u razredu i profesor može da im posveti više pažnje. Mislim da će biti lakše zaštititi Aleksandra od toga da ga druga deca zezaju, odnosno, da će biti lakše postići da prestanu da ga zezaju. Obratio sam se stručnjacima u vezi sa tim. Živimo u vremenu u kakvom živimo i postoji rizik da će deca zezati Aleksandra zbog nekih majčinih postupaka iz prošlosti. Moja i majčina odgovornost je da pronađemo način kako to maksimalno da sprečimo. Dok smo još normalno komunicirali, dok je Aleksandar još bio jako mali, razgovarali smo o tome da bi Aleksandar, kada krene u školu, išao u školu u Švajcarskoj ili Engleskoj, baš zbog tog rizika, jer smo i tada bili svesni toga. Zašto njegova majka sada potencira neku državnu školu, kada je svesna tog rizika, ne znam. Mislim da je u ovom slučaju ponovo interes deteta sekundaran i da se radi o tome da bude kontra onoga što bih ja voleo da bude.

Printskrin: YoutubePolitika za mlade

Znači, čini se da nećete tako brzo zakopati ratnu sekiru?

- Aleksandar raste, on je zreo mali čovek, mislim da već sam vidi neke stvari. Znate kako je, ako je pre, kada je bio mali, jeo sve vrste hrane, sada već ima svoj ukus, sada zna šta želi da jede, a šta ne. Mislim da će tako i sam da odluči u kojim se situacijama želi nalaziti, a u kojima ne želi, gde želi da živi, a gde ne želi i s kim želi da provodi više ili manje vremena. Mislim da će to biti ključno u ovom postupku, a što je i ono o čemu profesija sve vreme govori, da su na kraju deca ta koja odlučuju o svojoj sudbini i svom životu. Ja ne bih to nazvao ratnim sekirama, odbijam da to nazivam i borbom za starateljstvo, i dalje to zovem procesom pokušaja postizanja sporazuma. Jer, ovo sve što ja radim je u interesu toga da majka i ja sednemo i dogovorimo se. Bilo koji rat da započnete, on završava tako da zaraćene strane sednu za sto i dogovore se. Pitanje je samo koliko će to trajati, ali mislim da će ključnu ulogu u tome odigrati Aleksandar, kada izrazi svoju želju. A to će biti vrlo brzo. Po međunarodnoj konvenciji, ako se ne varam, to je s osam godina. Prema Pravilniku dete biste već sada mogli da pitate šta želi, ali po Konvenciji je to s osam godina. Severina je inače ta koja je pokrenula prvi sudski postupak u 2013. i od mene tražila da se ja odreknem deteta.

Mislite li da je to za njega teška odluka?

- Poenta bilo kakvog dogovora, čak i kad Aleksandar bude o tome odlučivao, je da mu se da mogućnost da on može da kaže i "tata, hoću da živim kod tebe, ali želim da vidim mamu kad god to poželim". Poenta ovog procesa nije da dođemo u situaciju gde će sud ograničiti viđanje deteta s jednim od roditelja. Poenta je da dete živi s onim roditeljem koji je maksimalno za saradnju, koji postupa u interesu deteta i koji će maksimalno detetu omogućiti da bude s drugim roditeljem, kad god dete to poželi, jer to je u njegovom najboljem interesu. To je poenta celog ovog procesa.

Printskrin: RTL/Youtube/Dražen Stopić, Telegraf

Mislite li da će Aleksandar rađe biti s vama?

- Nisam to nikada rekao.

Da li se bojite njegove odluke?

- Ne, ne bojim se nikakve njegove odluke. Možda će Aleksandar reći nakon tri dana ili pet dana "tata, ja sada želim da idem malo kod mame". On meni stalno govori da govori majci da želi da ide kod mene, a ona mu to ne dozvoljava. I naravno da je dete tada frustrirano. Ali, nije važno ono što bih ja hteo. Ja bih želeo da bude onako kako Aleksandar želi i da je on srećan. Jedna od bitnih stvari koje sam preduzeo kako bih olakšao Aleksandru prelaženje od jednog do drugog roditelja je to što sam dobio boravišnu dozvolu u Zagrebu. To sam dobio na potpuno zakonit način, kao član porodice državljanina Hrvatske. To je standardna procedura u MUP-u koja je usklađena s međunarodnim konvencijama po kojima je Hrvatska obavezna da maksimalno olakša susrete i druženja članova porodice. Kupili smo kuću, porodica Popović ima kuću u Zagrebu. Nadam se da ćemo se u naredna dva meseca useliti u nju. Sve vreme koje provodim s Aleksandrom, osim u letnjim mesecima kada smo na moru, na brodu, na Kipru, provodim u Zagrebu. Počeo sam da organizujem svoj svakodnevni život kao da mi je ovo druga kuća. Jedan sin mi je u Beogradu, drugi sin mi je u Zagrebu, pa stvaram uslove da živim jednako kvalitetno ovde kao što živim i tamo. Zagreb mi se jako sviđa, ima savršenu infrastrukturu; bez obzira na to šta mediji pišu i političari pričaju, ja sam naišao samo na podršku ljudi, na nasmejana lica, na prijateljski raspoložene ljude i boravak u Zagrebu mi je prijatan. Bojana i Milan će dolaziti ovamo i redovno nas posećivati. Kuću sam proširio baš zato da im omogućim da češće dolaze. Sve je napravljeno kako bi bio omogućen prostor za veću porodicu.

Prati vas glas da konstantno podižete nove tužbe protiv Severine i njoj bliskih osoba. Kako to komentarišete?

- Često se spominje ta brojka od trideset i ne znam koliko tužbi. Tužio sam ih zbog objavljivanja Aleksandrovih fotografija jer želim da sačuvam njegovu privatnost i zbog klevete. Sve što ja kažem oni demantuju, ali ne mogu da me tuže jer govorim istinu. Demantuju me bez argumenata. Ja za svoje tužbe imam argumente. Tužio sam Igora zbog objavljivanja fotografija svog sina, a sud je rekao da bi, budući da Severina i ja imamo zajedničko starateljstvo, trebalo zajedno da tužimo treću osobu i zaštitimo interese deteta. Onda sam ja tražio da sud donese odluku prema kojoj mogu sam da zastupam Aleksandra kada je reč o zaštiti privatnosti deteta. Tu presudu sam dobio. Oni su se žalili i sad čekam odgovor na žalbu i da ta presuda postane pravosnažna. Onda ću moći samostalno da zastupam Aleksandra i tužim bilo koga ko objavljuje njegove fotografije bez moje saglasnosti. Sada sam dobio odgovor od Instagrama, jer sam se i tamo obratio, i uklonili su Aleksandrove fotografije s Igorovog profila. To je za mene megapobeda. Ne želim da se slike mog deteta koriste u bilo kakve svrhe pa tako ni za nečiju samopromociju. Majka može da otvori privatan profil na kojem će imati uski krug prijatelja i neka objavljuje takve fotografije ili neka na svom javnom profilu zabrani preuzimanje fotografija, ali ona ih očito svesno objavljuje i dopušta njihovo korišćenje, što meni smeta i što je po mišljenju struke jako štetno za dete.

Printskrin: RTL/Youtube/Dražen Stopić

Da li je istina da ste u Srbiji podigli tužbu protiv Severine u kojoj tražite puno starateljstvo nad sinom?

- To je isto jedna od konstrukcija koja se provlači po svim medijima i sudovima i dopisima koje pišu svim mogućim organima. Radilo se o tome da je Severina ostavila dete trećim osobama u Beogradu. Meni nije rekla da je dete u Beogradu, nije mi rekla da ide na put i nije mi predložila da Aleksandar ostane sa mnom dok je ona na tom putu. Ja sam saznao preko trećih osoba da je Severina na putu, da je dete kod nekih meni potpuno nepoznatih ljudi i tražio sam da sud donese privremenu meru po kojoj bi mi bilo omogućeno da se sam staram o Aleksandru dok se majka ne vrati. Taj zahtev za privremenom merom je izgubio smisao onog trenutka kada se majka vratila i nastavila da se stara o Aleksandru. Taj se moj zahtev zloupotrebljava i prikazuje kao da sam ja hteo za stalno Severini da oduzmem starateljstvo, da sam hteo taj postupak da sprovedem u Srbiji umesto u Hrvatskoj... Znači, čista konstrukcija. To ne bi bilo prvi put da majka na duže vreme ostavlja Aleksandra samog. Primer je i kada je prošle godine bila čak 50 dana u Americi, bez da je bilo koga obavestila o tome i nadala se da niko nikada neće saznati da je dete ostavila bez starateljstva 50 dana. Kada sam ja to saznao preko američke imigrantske službe, uzeo sam Aleksandra dok se ona ne vrati. Onda je ona mene tužila za otmicu deteta, ali sve te prijave su odbačene.

Prošlog leta se takođe brujalo o privremenoj meri, onoj po kojoj Severina ne bi mogla da viđa sina 200 dana godišnje. Koja je vaša strana priče?

- Da, podigla je celu Hrvatsku na noge tvrdeći da joj je dete oduzeto na 200 dana godišnje. Ali zaboravila je da kaže da je po takvom tumačenju meni zabranjeno da viđam Aleksandra 260 dana godišnje. Tu je u prvom redu bio napad na sud i sudiju. Smisao je bio da se pokaže kako je hrvatski sud mogao doneti takvu odluku, da majka ne sme videti svoje dete 200 dana u godini. To je čista konstrukcija i Opštinski sud koji je odgovarao na tu privremenu meru je dosta jasno i glasno protumačio da su konstrukcije koje majčini advokati koriste u žalbi i u ovom procesu pogrešna pravna tumačenja i da samo dodatno jačaju konflikt između roditelja. Kada je donesena ta privremena mera, napravljen je veliki pritisak na javnost. Zaživela je Fejsbuk stranica "I ja sam majka" koja je bila podrška Severini, ali kako je brzo nastala, tako se brzo i ugasila, jer je ideja žena koje su je pokrenule bila da pomognu ženama koje imaju problema sa sistemom koji je prema njima nepravedan, a ubrzo je postala stranica za pljuvanje očeva njihove dece.

Printskrin: RTL

Smatrate li da je Severina dobra majka?

- Nisam merodavan da o tome sudim. Mogu samo da kažem da neki njeni postupci nisu u Aleksandrovim interesima. Aleksandar je taj koji će na kraju najbolje presuditi da li je Severina, odnosno, da li je bila dobra majka.

Poštujete li je kao majku svog deteta?

- Naravno da je poštujem. U prvom redu poštujem je zbog našeg sina koji će uvek jednako voleti i mamu i tatu.

Da li vam je žao što je vaš odnos takav kakav je?

- Opet govorim kao roditelj, žao mi je što je takav jer mislim da bismo detetu mogli mnogo više da pružimo kada bismo se ponašali kao ravnopravni, odgovorni roditelji u odnosu na njega.

Foto: Instagram/Severina, Printskrin: RTL/Youtube/Dražen Stopić

Šta mislite, zašto Severina ne želi da sarađuje s vama?

- Ako mi verujete, ja još ni sada nakon četiri i po godine kako je sve ovo počelo ne mogu ni da naslutim šta bi mogao biti razlog. Apsurdno mi je što ona sve vreme govori da sam počeo sa suđenjima otkad je ona u vezi s Kojićem i pokušava da predstavi kao da sve činim iz ljubomore, a ne zbog sina. Proces se vodio i pre nego što je ona započela vezu s Igorom Kojićem. Ja bih više od svega voleo da ona bude srećna u braku, jer bi moj sin tada imao srećno okruženje i srećnu i zadovoljnu majku. Voleo bih i da oni imaju svoje dete kako bi se u Igoru javio očinski instinkt i kako bi Aleksandar imao još sestru ili brata.

Kakav rasplet ove situacije očekujete?

- Neka sud presudi u skladu s Porodičnim zakonom i praksom te u skladu s mišljenjima profesije. I, najvažnije od svega, neka presudi što pre. Ovaj proces se odužio mnogo više nego što je to po konvencijama predviđeno, a sve to već polako utiče i na dete.

(Telegraf.rs/Izvor: Net.hr)