
71. rođendan Goce Lazarević: Karasevdah rudničke gugutke
Dana 28. marta 1954. godine rođena je Gordana Goca Lazarević. Iz rodnog Takova donela je u Beograd kutiju sa prtljagom i knjigama, očevu energiju, uspomenu na pokojnu majku i jedno četrdeset kila žive vage.
- I moje siromaštvo je bilo lepo, nije štrčalo. Kad sam ja bila mlada, skoro svi su bili siromašni, i u Takovu i u prestonici. Sećam se i prvih udvarača u Beogradu: "Devojko, vise ti dva končića!" To su bile moje noge. Zbog takvog udvaranja plakala sam tri dana i nisam išla u školu - pričala je Goca u Muzičkoj apoteci.
- Bila sam vukovac, ali muzika je bila jača. I otac i stric i braća su svirali i pevali. Otac je jedno vreme držao kafanu, a ja se sakrijem iza šanka, gledam pijane goste i odvratne pevaljke. Htela sam da pobegnem iz tog ambijenta, ali ne i od muzike koju sam nosila u genima.
Gocina muzikalnost je eksplodirala u Beogradu. Završila je turističku školu i postala član KUD-a "Lola".
- Banula je u moj život iznenada, jedne tople majske večeri, za vreme probe orkestra u muzičkoj sali "Lole". Bila je veoma mlada, mršava kao balerina, tek otvoren ružin pupoljak. Iz tog skrušenog i sramežljivog ptičeta izlazio je glas slavuja. "Koji je tvoj problem mala?" - upitao sam bahato, s namerom da se otarasim još jedne kandidatkinje za pevačicu. "Došla sam da me probate", rekla je nasmejavši ceo orkestar - pričao je Zahar u Muzičkoj apoteci.
- Pevačice su obično bivale baš onako gabaritne, pozamašne i nadobudne. Kad sam je prvi put video u "Loli" na audiciji, pomislio sam da iz tih četrdesetak kila žive vage ne može da izađe ništa više od cvrkuta nekog vrapčeta. Kad je pustila glas u jednoj zahtevnoj vranjanskoj pesmi, razoružala je i mene i sve prisutne. Prepoznao sam malu koja ima znanje i zna šta hoće.
Na "Beogradskom saboru" 1973. godine započela je Gocina diskografsko-estradna karijera. Osvojila je specijalnu nagradu kao debitant i snimila prvu singlicu sa dve zahtevne vranjanske pesme "Zašto Sike, zašto" i "Ruse kose curo imaš" i pesmom Radoslava Graića "Duni vetre, duni jače". Iste te 1973. godine na poziv Mire Vasiljević postaje članica prve postave "Đerdana".
- Bože, kako je to bilo sićušno stvorenje, ali kad pusti glas - ubija! Videla sam u tom devojčurku osobu sigurnu u sebe. To se kasnije i potvrdilo: svoj prvi honorar nije potrošila na šminku i haljine, već je otvorila šednu knjižicu. I kad je otišla iz "Đerdana", zvala me je drugom majkom - pričala je Mira Vasiljević u Muzičkoj apoteci.
Još u "Loli" se iskristalisala Gocina profilisanost za izvorne, gradske pesme i romanse, naročito za tradicionalni vranjanski melos. Na svom prvom LP-iju iz 1975. godine za produkciju "Studio B" snimila je 12 pesama iz "Koštane" ("Šano dušo", "Otvori mu belo Lenče", "Ruse kose", "Da znaeš mori mome", "Zašto Sike", "Stojanke", "Što si Leno", "Jovane, sine", "Keremejli", "Džanum nasred sela", "Kraj Vardara") uz monolog Ljube Tadića.
- Ponosna sam na taj album. Sa dvadesetak godina sam postala radijski pevač, doživela da mi jedan Ljuba Tadić učestvuje na prvom albumu. Doduše, pošteno rečeno, te pesme ni onda nisu bile komercijalne, kao što nisu ni danas.
Gocin glas se utopio u "Koštanu". U Gocinom glasu ima nešto i meko i toplo, ali i prodorno i bolno, baš kao u besmrtnom karasevdahu legendarnog Bore Stankovića.
1977. godine Goca Lazarević snima svoj drugi album sa pesmama iz "Zone Zamfirove" i "Ivkove slave" u muzičkoj režiji Milutina Popovića Zahara. Na ovom albumu izabrane su pesme koje se pevaju u pozorišnim komadima Stevana Sremca: "Mito, Mitanče", "Slavuj pile", "Duj, duj", "Iz banju ide", "Bolna leži", "Zone zamfirsko", "Ano, bela Grkinjo", "Cano le".
- Došla sam u Beograd sa namerom da završim fakultet i da imam svoj posao, ali sam sa Zaharom završila ko zna koliko fakulteta. Kada sam snimila moj prvi hit "Mara, mara, maramica", prepoznala me stranka na šalteru i upitala: "Jesi li ti ona?" A ja rekoh: "Nisam!"
I kad je zaređala sa Zaharovim megahitovima, Goca je nastavila da snima remek-dela izvorne narodne muzike: "Svilen konac", "Nizamski rastanak" (teme koje su svirali još legendarni Cicvarići), "Svirajte mi marš na Drinu".
- Sa Gordanom sam ispunio Carevčev zavet da produžim vek "Svilenom koncu" i "Nizamskom rastanku". Carevac je govorio da narod pamti samo ono što peva i igra. Očekivao je od mene da napišem stihove koji treba da legnu na te stare potpurije kao jarbol na čamac - pričao je legendarni Zahar.
(Goran Milošević)
Video: Dejan Matić otkrio kako prati utakmice i koliko je lud za Zvezdom
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Boža zemunac
Šta reći. Imao sam čast i zadovoljstvo da upoznam Gocu, i ne samo upoznam već da zajedno pevamo na humanitarnim koncertima i elitnim restoranima kao što je Dom vazduhoplovstva u Zemunu. Posebno mi je milo em drago da sam joj pevao drugi glas na MESAM-u jedne godine zajedno sa Čedom Markovićem, Brzim i Borom Runićem. Pesma se zvala, " Momci vole pesmu, devojke igranje " koju je za tu priliku komponovao Zahar. Bila su to stvarno lepa vremena. Vremena obeležena lepom muzikom. Goco legendo Srbske muzike, SREĆAN TI ROĐENDAN. ŽIVA BILA I BOG TE ČUVAO NA MNOGAJA LJETA. Pozdrav od Božidara.
Podelite komentar
Nedeljko
Neka ziva i zdrava
Podelite komentar