50 godina pesme "Ti motiku, a ja plug": Opelo za srpsko selo ili najlepši amanet

"Pogledaj sestro, ponoć otkucava,

nad našim selom sad mesec stražari,

Preporučujemo

otac i majka još budni sede,

a mačak im stari umiljato prede.

Ti motiku uzmi od majke,

a ja ću od oca plug,

jer to nam je sejo mila najveći dug.

Možda nam otac sad pismo piše,

na sat pogleda da lampu ugasi,

jer sutra rano u polje kreću,

sudba im je takvu dodelila sreću.

Njive je naše pokrila trava,

livade otac ne može da kosi,

na njima tuđa sad pasu stada,

a njemu će srce da pukne od jada."

(Veroljub Jovanović - Zorica Đuđić)

1975. godine, u danima rastanka od svog muzičkog oca Buce Jovanovića, Šaban Šaulić je na jednoj ploči dobio dva prelepa poklona: od svog kuma i violiniste Veroljuba Jovanovića dobio je melodiju, a od pesnikinje Zorice Đuđić stihove sa biblijskom porukom i amanetom "ti motiku uzmi od majke a ja ću od oca plug, jer to nam je sejo mila najveći dug".

- Iza ove pesme stoji jaka pozadina i priča. I ja i moja baka, moje bake i prabake, rano smo ostajale bez muževa. Moja majka je nadničila još kao devojčurak, a onda se udala za bogataša i posle četiri godine došlo je do razvoda. Ostala sam željna oca, gledala sam kako se moja majka i moje bake muče na motici. Bila sam suviše nejaka da ih odmenim, ali sam osetila svu težinu njihovog života - priča Zorica Đuđić, najmlađi tekstopisac u istoriji narodne muzike.

- Bile su to žene koje su se borile za svoju decu, nisu ih ostavljale ni kod sluškinje ni kod kontejnera, niti su ih davale u neke domove, internate i centre za socijalni rad. Kad samo pomislim kakve majke danas postoje, postidim se što sam žensko, postidim se tuđe bruke. I oni koji su oduševljeni Šabanovim pevanjem i oni koji su opčinjeni svirkom ansambla Branimira Đokića, ipak ističu da su stihovi Zorice Đuđić učinili ovu pesmu večitom i besmrtnom.

- Odrastajući na selu sa majkom i dve babe, čeznula sam za ocem i muškom rukom u kući. Moja majka je bila jako lepa i inteligentna žena, mudra a neškolovana. Tu zdravu seljačku logiku i bistru pamet prenela je i na mene. Ne sećam se da me je ikad udarila, a mnogo je pričala sa mnom - ističe Zorica Đuđić.

- U godinama moga sazrevanja, kad bi telo sve da pipne a oči bi sve da vide, imala sam majku koja me posvetila pravim i trajnim životnim vrednostima. Danas kad je selo poniženo i kad se sela mnogi stide, ja se ponosim motikom i plugom i ovom pesmom. To je koren mog bića, to je sećanje na moje nepismene i vredne pretke koji nisu bili ni prosti ni glupi.

Zorica Đuđić se školovala i na požarevačkoj i na beogradskoj i na bečkoj kaldrmi. Ipak, uspomene sa sela su koren skoro svih njenih pesama.

- I kad sam živela u Požarevcu, svakog vikenda sam išla kod mojih u selo Dragovac. Kad sam počela ozbiljno da pišem, ova pesma je prosto izletela iz mene kao slika mog detinjstva.

I Buca Jovanović je govorio: "Kad slušam tvoje pesme, slike naviru i ispred zatvorenih očiju." Moje pesme imaju ritam izlaganja i poentu, imaju i glavni udar, damar pesme. I Šaban je voleo takve tekstove. U svom prvom intervjuu za Radio Šabac posle izlaska prve ploče i legendarne "Utjehe", govorio je da voli pesme koje stvaraju sliku i razgaljuju dušu.

- Sa Šabanom sam se viđala i družila u Beogradu, naročito kod Buce Jovanovića. A kad nam se duša razdraga od pesme, Buca je znao da kaže: "Mir deco!"

- Ostaje žal što nisam završila za profesora književnosti, pa da mogu sa katedre da prenesem budućim pesnicima sve čari i zamke pisanja poezije, a naročito koliko je ritam važan za pesmu. Šaban Šaulić je na nekoliko svojih albuma stavljao snimak pesme "Ti motiku, a ja plug". Ova pesma sa biblijskom porukom i snagom ne učestvuje u trci za lajkove i rejting.

Nije to masovna pesma za svakodnevnu upotrebu, to je pesma za retke trenutke nostalgije i izleta u romantičnu prošlost.

(Goran Milošević)