25 godina od smrti Tomice Miljića: Harmonikaški genije u sećanjima kolega

18. marta 2000. godine preminuo je Tomica Miljić, legendarni harmonikaš, šef orkestra i autor nekih od najsviranijih kola i foršpila u istoriji narodne muzike.

Ovo je sećanje na harmonikaškog genija koji za svog kratkog veka (52 godine) nije dao nijedan intervju.

Preporučujemo

- Tomica je moj dragi kolega, prijatelj i drug iz vojske. Krajem 60-ih služili smo vojsku godinu i po dana u brdima i gudurama iznad Rijeke. Ustajali smo u četiri, išli na jutarnje umivanje i gimnastiku, a već od šest sati svirali u muzičkoj sekciji. Predstavljali smo naš garnizon na raznim takmičenjima i kao nagradu dobili nekoliko odsustava. Za drugare i publiku ja sam bio onaj "dugački", a Tomica je bio onaj "zdepasti" - priča maestro Ljubiša Pavković.

- Još u vojsci sam znao o kakvom se majstoru radi. Često je svirao drugu harmoniku, a u zapravo je bio klavirac broj jedan. Malo je poznato da je i meni svirao drugu harmoniku na nekoliko narodnih kola, a jedno vteme je svirao i u ansamblu Branimira Đokića. Žao mi je što nismo svirali i više i duže, siguran sam da bi bili neponovljiv duet klaviraca na ovim prostorima.

Pročuo se Tomica kao druga harmonika u mnogim ansamblima, a najveći trag je ostavio u ansamblu Dragana Aleksandrića i to u vreme kad su mnogi harmonikaši čekali u redu i za treću harmoniku u ansamblu legendarnog hitmejkera.

- Tomica je za mene najbolji harmonikaš svih vremena. Tomica, pa pauza! Rogobatno zvuči da je bio druga harmonika u mom ansamblu. Bilo je većih muzičara od Tomice, ali Tomica je bio rođeni harmonikaš. Takav majstor se s neba spušta! Bog mu je dao i talenat i skromnost i dobrotu - ističe maestro Dragan Aleksandrić.

- Tomica je samouki genije, svirao je maštovitije od svih klaviraca. I Rumuni i Bugari i Makedonci stajai su mirno kad Tomica svira njihov melos. Odsvirao je mnogo mojih pesama i kola, a odbio da snimi moje najpoznatije kolo "Vragolanka". Za Tomicu je to kolo bilo suviše lagano.

Od kraja 70-ih Tomica je formirao svoj ansambl. Snimio je desetak ploča sa svojim autorskim kolima i stotine ploča kao šef ansambla i aranžer pesama neprolazne vrednosti.

- Kad se kaže da neko svira "katolički", obično se misli na klavirce zbog tehničkih mogućnosti njihovih harmonika. Tomica Miljić je jedan od retkih koji je mogao da odsvira "Šumadijsko lagano kolo" tako moćno i tako ubedljivo da kad ga slušaš imaš utisak da si negde oko Stragara i Bukulje.

- Doduše, Tomica je prvo svirao dugmetaru, što mu je svakako pomoglo da i na klavirci zazvuči tako dugmetarski. Snimio sam sa Tomicom samo jedan album, i to moj poslednji album pre odlaska za Aneriku. To je moj jedini album na kome nisam svirao harmoniku pa mi je bilo lakše da pevam - pričao je Novica Negovanović u Muzičkoj apoteci.

Tomica je najveći kolaš u istoriji narodne muzike, a ostavio je velikog traga i na albumima stotina pevača kao šef ansambla i aranžer. Svojim maštovitim foršpilima i aranžmanima podigao je mnoge pesme i pevače: "Pastirica", "Kud se žuriš, hej živote" (Rade Petrović), "Anđelija", "Žena plave kose" (Milanče), "Nek' me ne zaborave devojke sa Morave", "Vratiću se jednog dana" (Srećko Jovović), "Palim zadnju cigaretu", "Živela ljubav", "Ne diraj onog čoveka za stolom" (Mitar), "Umoran je stari Ciga", "Ustaj sine majka zove" (Novica Urošević), "Da volim drugu ne mogu" (Marinko Rokvić), "Hajde da se budimo udvoje" (Vera Matović), "Crna ženo sa očima plavim" (Hasan), "Probaj, ostavi me", "Imam dečka nemirnog" (Dragana Mirković), "Ej, ti noći sestro moja", "Stari drugar, glava luda" (Ipče), "Pomirenja više nema", "Srce moje deli se na dvoje", "Samo ti možeš da me smiriš" (Savo), "Ima neko ko misli na tebe", "Srce moje gde ćemo nas dvoje" (Zoran Kalezić), "Budi mi prijatelj", "Kome naša ljubav smeta" (Slavica Mikšić), "Na dan tvog venčanja" (Darko Perić), "Spomenari stari" (Milenko Živković), "Evo već je osmi dan" (Ljuba Aličić), "Ako se vrati ona" (Ljuba Lukić)...

- Tomica je sigurno produžio vek mojim najvećim hitovima "Kud se žuriš, hej živote" i "Pastirica". To su pesme koje sam prvo snimio na singlicama sa ansamblima Ilije Spasojevića i Ace Stepića. Posle nekoliko godina te pesme su počele da se zaboravljaju. Kad sam sredinom 80-ih predložio mom kompozitoru Radetu Vučkoviću da ih presnimim, sumnjičavo je vrteo glavom. Tomica je uradio potpuno drugačije foršpile, dao im neki novi drajf i tempo i vratio mi pesme u život. Da ih nisam presnimio sa Tomicom, siguran sam da bi i "Pastirica" i "Kud se žuriš, hej živote" ostale samo lepe a zaboravljene pesme - pričao je Rade Petrović u Muzičkoj apoteci.

- Tomica mi je u studiju odsvirao prvu verziju megahita "Crna ženo sa očima plavim" koji me je 1980. godine vinuo u jugoslovensku zvezdu. Samo sam mu jednom otpevušio, jedna proba i odmah u studio kod Saše Subote. Tomica je bio neviđen sluhista, a uz to i pismen muzički - kaže Hasan Dudić.

I pored šumadijskog pedigrea rođenog Lapovca, Tomica je gajio posebnu ljubav prema makedonskom melosu. Legendarnom Duetu Selimova - Želčeski odsvirao je i aranžirao ceo jedan album sa makedonskim biserima: "Brala moma kapini", "Ljubi me, ljubi me", "Oro se vie kraj manastira"...

- Ceo jedan album sa makedonskim pesmama odsvirao nam je Tomica Miljić. Ne samo da je odsvirao, Tomica je inicirao, pripremio ekipu i aranžirao ceo album. Bio sam zatečen, pitao sam ga da li ima flautu, klarinet, dobre udarače, a on mi reče: "Ne boj se, zvučaće mnogo lepo." Tako je i bilo. U Tomičinoj kući na Karaburmi snimili smo desetak pesama za jedan od naših najboljih albuma - pričao je Đorđe Želčeski u Muzičkoj apoteci.

Svirao je sa istim žarom i legendama i početnicima. Neviđeno miran i tih (za prijatelje "Njonja") nije zauzimao mnogo mesta pod estradnim reflektorima. Izgledao je, onako na prvu, nekako odsutno, nezainteresovano, unezverenog pogleda, scenski neatraktivno, a svirao najlepše na svetu.

(Goran Milošević)