Sećanje na Mijata Božovića ili kako jedan sevdalija peva o plavuši

"Na mom licu pramen plavi,

u mom oku noge bose,

Preporučujemo

da l' se sjećaš druže stari one žene,

žene plave kose.

Bila mi je jedna topla zima,

bila mi je sve što srce ima,

bila mi je ali više nije,

prijatelju stari pozdravi je.

Snijeg pada ove noći

u srcu se zima slila,

sjeća me na plavu ženu

što je nekad moja bila.

Na vernost se ona klela

sve dok njega nije srela,

topla zima, plava žena nikad,

nikad nezaboravljena."

(Mijat Božović)

Te 1980. godine, u vreme dominacije sentiš dvojki i sevdalinki, jedan narodnjački šlager o plavuši osvojio je srca miliona Jugoslovena. Ovo je sećanje na Mijata Božovića, pisca i kompozitora pesme "Bila mi je jedna topla zima" i desetina drugih evergrina.

- Premda sam dete sevdaha i mahale, proslavila me pesma koja nije sevdalinka. Mislim da su i publika i žiri na Ilidžanskom festivalu bili zatečeni da jedan sevdalija peva o plavuši. To se tada smatralo lakim notama, žiri je sumnjičavo vrteo glavom, a Mijat i ja smo verovali u pesmu.

- Iako nismo osvojili nijednu nagradu, stekli smo ime baš na našem najvećem festivlu - ja kao pevač debitant a Mijat kao siva eminencija i autor koji je prisutan od prvih godina festivala - pričao je Sejo Pitić u Muzičkoj apoteci. Mijat Božović je bio jedan od najmaštovitijih i najpismenijih kompozitora narodne muzike.

Rođen je 1941. godine u Zubinom Potoku, a srednju muzičku školu je završio u Prizrenu. Kao i mnogi drugi talenti iz bivše Juge uputio se u Sarajevo na studije. Teoriju muzike usavršio je na muzičkoj akademiji a praksu na svirkama po Sarajevu.

Posvetio se etnomuzikologiji, pa je svo bogatstvo folklornih motiva sa prostora bivše Juge preneo u svoje pesme.

Tokom višedecenijske kompozitorske karijere, od sredine 60-ih do raspada Juge, komponovao je desetine večitih hitova i pesama sa snagom evergrina: "Topla zima, plava žena" (Sejo Pitić), "Zelene oči bile su moje" (Hanka Paldum), "Doviđenja mladosti voljena" (Hasan Dudić), "Zora zori i dan zabelio" (Miroslav Ilić), "Mala iz Novog Pazara" (Mile Kitić), "Plači violino, ljubav mi vrati" (Muharem Serbezovski), "Selo moje malo" (Milan Babić), "Lažno je vino" (Marinko Rokvić), "Šta će biti kad zamukne grlo" (Dobrivoje Topalović), "Oj, devojko, jagodo" (Ekrem Pilić), "Kad bi se poljupci u pismima slali" (Darko Perić), "Sedam sela, sedam mojih cura" (Cune), "Đulo, đulizaro" (Bilkić), "Sevdahom sam goru okitio" (Safet)...

- Moj prvi, jedini i poslednji nastup na Ilidži obeležila je pesma Mijata Božovića "Zora zori i dan zabelio". Snimio sam je 1973. godine, kada sam bio skoro anoniman pevač. Bila je to veoma zahtevna i raskošna pesma koja liči staru sevdalinku. Uplašio sam se svih tih asova pored kojih je trebalo da stanem na binu.

Dobio sam užasnu tremu i nisam se pojavio na bini. Pesma je, ipak, puštena sa razglasa i dobila tri nagrade stručnog žirija. Bez obzira što tu pesmu ni danas ne pevam na nastupima, dugujem veliku zahvalnost Mijatu Božoviću na ovakvom biseru - pričao je Miroslav Ilić u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Imao sam mnogo većih hitova u karijeri, ali meni je ubedljivo najdraža "Pesma pevača" koju mi je napisao i komponovao Mijat Božović. Snimio sam je kao poslednju na albumu, tek toliko da popunim ploču. Kako su godine prolazile, tu pesmu sam sve više slušao za svoju dušu, a nikad je nisam zapevao uživo. Tek kad sam ostao bez glasa stigli su me Mijatovi stihovi "šta će biti kad zamukne grlo i kad starost mladost mi nadjača, da l' će tada da se seti neko da zapeva jednu za pevača" - pričao je Dobrivoje Topalović u Muzičkoj apoteci.

Mijat Božović je bio istinski velemajstor u oživljavanju pesama koje su pevali naši preci na mobama i sijelima. Pesme koje su nekada davno pevali orači i kopači, kasnije i izvorne grupe bez svirača, dobile su u Mijatovoj režiji i ritam i neki novi tempo uz Narodni ansambl RTVSA i "Mlade Sarajlije". Mijatovi aranžmani su unikatni, nikad isti, od šargija i tambura do flauta i oboa. Tako su u Mijatovoj režiji snimljene pesme "Peške idem iz grada", "Pokraj puta rodila jabuka", "Op, kalo, ćuprikalo", "Cvetaj ružo", "Čuti Đurđa" (u koju je uneta stara psovka **bem ti minutu)...

Mijat Božović je preminuo 9..marta 2015.