Na godišnjicu smrti Predraga Drezgića: Sećane na nastavnika muzičkog koji je pevao bolje i od najpopularnijih

"Još te moja ljubav čeka, još te zovem da se vratiš, da ti kažem da te volim, da ne mogu da prebolim. Hej, ljubavi moja stara da l' se nekad setiš mene, bez tebe je život tuga, još me muče uspomene. Mislio sam sve će proći, zaborav će sve da skrije, godine su mnoge prošle, ali ljubav prošla nije. Još te volim istim žarom, ne gasi se ljubav prava, nju nikada neće skriti tamna senka zaborava." (Predrag Drezgić - Milovan Prokić - arr. Branimir Đokić)

29. februara 2024. godine preminuo je Predrag Preša Drezgić, ljudski i pevački gorostas iz Mačve, solista Radio Beograda, nastavnik muzike, dugogodišnji muzički urednik produkcije "Renome". Nije napravio veliku estradnu karijeru, ali je ostavio neizbrisiv trag u narodnoj muzici.

Preporučujemo

- "Hej, ljubavi moja stara" je prva pesma kojom sam skrenuo pažnju na sebe. Zavrteo sam se na Radio Šapcu, slušaoci su me tražili u željama i čestitkama i pitali se ko to peva tako lepu pesmu - pričao je Preša Drezgić u Muzičkoj apoteci.

Pesma "Hej, ljubaavi moja stara" poskupljivala je i radio izdanje Muzičke apoteke. Sećam se, zvoni telefon u režiji, javlja se Šaban Šaulić i ushićeno me pita: "Zemo, ko gudi ovu pesmu?"

- Nikad nisam imao novaca da ulažem u reklamu i karijeru. Imao sam i talenta, imao sam i muzičke pismenosti, imao sam i siguran državni posao. Imao sam i Branimira Đokića, kao prijatelja i šefa ansambla, od prvog do poslednjeg snimka.

U bogomdanoj Mačvi rodi i kad poseješ natraške. I Oskar Davičo je primetio - poseješ dugme, dobiješ kaput. U takvom ambijnetu, u srcu Mačve, u selu Dublje, u "Mačvanskom Dubaiju" 1959. godine rođen je Predrag Drezgić.

- Geni su čudo, to se rađa, to se ne uči, to Bog daje, posoli ili ne posoli. Rođen sam u porodici u kojoj su svi pevali. Otac je bio vrhunski pevač, nije snimao ploče ali se amaterski bavio pevanjem u grupi "Mačvanski jarani". Jednostavno, nisam mogao da omanem kada je muzika u pitanju. Radio sam posao koji volim, predavao sam muzičko i snimao narodne pesme.

- Siguran posao nastavnika muzike omogućio mi je da se na najvišem umetničkom nivou posvetim našim najstarijim i najlepšim pesmama. I pored pevačkog i kompozitorskog dara opredelio sam se za izvorne pesme, naročito za rodoljubive i zavičajne. U predvečerje rata u bivšoj Jugi snimio sam za PGP moj ponos album sa narodnim biserima "Oj, vojvodo Sinđeliću", "Ko to kaže Srbija je mala", "Oj, Kruševcu, Lazarevo carstvo", "Igrale se delije", "Tamo daleko", "Marš na Drinu", "Kreće se lađa francuska", "Bože pravde".

Sve što je snimio Preša Drezgić obeležio je maestro Branimir Đokić sa svojim prepoznatljivim aranžmanima i ansamblom.

- Nikad neću zaboraviti prvi susret sa Branimirom Đokićem. Karavan manifestacije "Prvi glas Mačve i Pocerine" stigao je u Bogatić, a ja sam se okuražio da se popnem na binu i da zamolim Baneta da otpevam jednu pesmu - sećao se Preša svog prvog susreta sa legendarnim harmonikašem.

- Niko od Banetovih instrumentalista nije znao da se ja već ozbiljno bavim muzikom i da sam se već uveliko muzički opismenio. Kad sam se dovoljno okuražio i bacio pred njih one listove sa raspisanim foršpilima i harmonijama, Dobrica Vasić je spustio naočare, Ivica Mit me pogledao ispod oka, a Brana me upitao gde sam dosad bio. Rekoh: "U Dubaiju!" I tako je počela višedecinijska saradnja i prijateljstvo sa Branimirom Đokićem. Tako sam, zahvaljujući Branimiru, postao solista Radio Beograda.

Diskografska karijera Predraga Drezgića trajala je od 1985. Snimio je Preša nekoliko veoma zapaženih novokomponovanih pesama koje je zakovao svojim raskošnim baritonom: "Ti si moja slatka tajna", "Hej, ljubavi moja stara", "Ja verujem u sudbinu", "Ona me je čekala", "A gde si ti", "Najlepše je meni na seoskom pragu". Snimio je Preša i desetine trajnih snimaka za arhivu Radio Beograda: "Igrali se vrani konji", "Gde ćeš biti lepa Kejo", "Kaži pravo šikaro zelena", "Set' se draga ti prošlih vremena", "Hvalila se lipa kod bagrema", "Vidovdan", "Zapevajte pesme stare", "Pozdravi je sunce milo", "Čiča peče rakiju"...

- Mnogo više od jeftine popularnosti prija mi to što me porede sa najboljima. Za mene su Tozovac i Cune idoli, ali se nikada nisam trudio da ih imitiram. Ja sve ove godine ostadoh svoj, pa makar i nedovoljno popularan.

- Imao sam tu čast da snimim "Bože pravde" i pre nego što je postala himna Srbije, snimio sam za arhivu i Zaharov "Vidovdan". Zbog pesme "Oj, vojvodo, Sinđeliću" i stiha "Ti si turske posekao glave, zato tebe Srbi rado slave", zalepiše mi etiketu nacionaliste. A ja sam samo opevao slobodarski duh moga naroda, udahnuo novu energiju i emociju pesmi koju je narod odavno prihvatio kao svoju.

(Goran Milošević)