Vesela Sremica u sentiš izdanju: Anđa Govedarović peva Bucine tugovanke

"U jutrima onemeše ruke

što noćima grliše te žudno,

Preporučujemo

htedoh ljubav da potraje večno

al' sve dragi beše uzaludno.

Stanite godine moje,

vratite dane mladosti,

čitav bih život dala

za dve-tri kapi radosti.

U srcima sagoreše vatre

što ljubavi darovaše krila,

ljubljah žarko al' ne znadoh tada

da bih tebe dragi ostavila.

Na rastanku izgubi se sreća,

u nepovrat ode zadnja nada,

vreme htede da ugasi ljubav

i oduzme što srcu pripada."

(Buca Jovanović - Vlada Grujić)

Anđelka Govedarović, vesela Sremica i prva dama vojvođanske pesme, u srceparajućem fazonu! Anđa Govedarović peva tugovanke Buce Jovanovića - e to je već previše i za najveće gurmane narodnjačkih starudija.

- Uvek se rasplačem kada čujem kako sam pre pola veka pevala sa Bucom Jovanovićem. Prođoše tolike godine a ja tek sad vidim koliko sam sa Bucom išla ispred vremena - priča legendarna Anđa Govedarović.

- To što sam snimala sa Bucom (šest pesama) bilo je moderno za to doba, a i danas je nedostižno. Druga stvar je što današnji muzučki urednici nemaju ukusa i širine.

Anđa je iskonska Sremica, i genima i izgledom i muzičkim izrazom. Anđina prva bina bila je bundeva na jednoj njivi u Karlovčiću, a Anđine prve pesme nisu bile sremačke nego sevdalijske.

- Počela sam sa sevdahom i izvornim narodnim pesmama na školskim priredbama i u "Špancu". Moje prve snimljene pesme zvučale su kao nove sevdalinke. Srećom, moji kompozitori Danilo Živković i Zahar ubrzo su pronašli pesme koje su kao skrojene za mene.

- 1969. godine počela sam saradnju sa Bucom Jovanovićem na festivalu "Beogradski sabor" sa pesmom "Čuvaju, čuvaju". Pesma mi se nije dopala na prvu, sve dok je Buca nije odsvirao na svojoj harmonici. Buca je tada bio na vrhuncu, najtiražniji i najtraženiji kompozitor, a ja početnica u diskografiji željna lepe pesme i hita.

Početkom sedamdesetih bejahu aktuelne singlice sa dva pevača, jedan s jedne, drugi s druge strane. Na "podeljenoj" ploči sa Žikom Nikolićem iz 1970. godine našla se i Bucina pesma "Nežne reči". Već sledeće godine Anđa snima još dve Bucine pesme: "Stanite godine moje" i "Dosta je bilo ljubavi". Na "Hit paradi" 1976. godine Anđa snima pesme "Drugarice, uteši mi majku" i "Koga hoću ljubiću" u muzičkoj režiji Ilije Spasojevića i Buce Jovanovića.

- Mislim da Buca i na onom svetu uživa, samo se smeška i pevuši uz Muzičku apoteku u kojoj je stalno prisutan. Hvala mu što me tako lepo prihvatio, sa posebnim respektom i bez nekih ružnih reči kojima je znao da počasti neke druge pevače - ističe prva dama vojvođanske pesme.

- Iskreno, meni se nisu svidele sve te Bucine tugovanke. Dok sam ih uvežbavala, pošteno sam rekla Buci da to nije za mene a on kao da je imao već spremljen odgovor: "A šta bi ti da pevaš, možda travijatu? Ti si narodna pevačica, a imaš i lepe ruke, nemoj nikad da ih uprljaš sa muškarcima."

Tako je, zahvaljujući Buci Jovanoviću, jedna vatrena Sremica zavolela šumadijski melos. Anđina muzikalnost čuje se na puškomet. Tako umilan i sladak a tako prefinjen i školovan glas, prava je retkost u svetu narodne muzike. Anđa peva i slatko i tačno, a to je najteže.

- Legendarni Janika Balaž je predodredio moj fah. Sećam se, sa cigarom zalepljenom za usta, topi se od miline dok pevam i veli: "Ti Anđo ne pevaš ni mnogo seljački ni mnogo gradski, nego baš onako kako treba."

(Goran Milošević)