Sećanje na Šabanov prvi festivalski trijumf: 50 godina od "zimske Ilidže" u Parizu

"Pošao sam u zagrljaj tvoj

da budemo srećni oboje,

Preporučujemo

čuje se pesma nekih svirača,

neko mi reče da je svadba tvoja.

Ti si sada srećna i svadba je tvoja,

večno će te kleti bolna duša moja.

Pisao sam da ću skoro doći,

što me nisi verno čekala,

došao sam sada i burmu ti nosim,

ali ti, ti si me lagala.

Pesmama ću svojim utešiti sebe,

proklinjaću dane što upoznah tebe.

Ti si sad u domu druga moga,

zašto tako s nama učini,

tuga moja i tvoja će biti,

za života i moga i tvoga.

Kunem druga svoga što mi tebe uze,

zbog njega ću večno prolivati suze."

(S. Šaulić - M. Plavšić)

Pesma "Ti si sada srećna" ne spada u Šabanovih top 10, ali predstavlja početak velike kantautorske karijere kralja narodne muzike. Šabanov prvi nastup posle vojske i okončanja petogodišnje saradnje sa Bucom Jovanovićem ovenčan je apsolutnom pobedom na Festivalu jugoslovenske narodne muzike u Parizu 1975.

- Pariska sala "Plejelej", koja prima više od dve i po hiljade ljudi, bila je obe večeri ispunjena do poslednjeg mesta, a najmanje još hiljadu gledalaca, naših zemljaka, našlo je mesta na stepeništima i pomoćnim stolicama u dvorani - pričao je Aca Stepić, šef čuvenog estradnog ansambla koji je pratio izvođače na Prvom festivalu (ispostavilo se jedinom i poslednjem) jugoslovenske narodne muzike namenjenom našim radnicima u inostranstvu.

Pored ansambla Ace Stepića učesnike festivala pratio je i ansambl Božidara Bokija Miloševića. Veliki majstor klarineta i kasniji šef Narodnog orkestra bio je svedok Šabanovog velikog trijumfa. - Šaban je uoči festivala bio malo nervozan. U vojsci je dobio nekoliko sjajnih tekstova, na osnovu kojih je počeo i sam da komponuje.

Dobro se sećam: kada smo u studiju snimali pesmu "Ti si sada srećna", Šaban je mislio da nema nikakve šanse. - Šabanu se činilo da je tekst glomazan, bez pamtljivog refrena, sa praktično šest strofa različite metrike. Ali kada je Branimir Đokić odsvirao foršpile, Šabanu se vratio osmeh na lice - pričao je legendarni Boki Milošević u Muzičkoj apoteci.

Publika je rekla svoje: Šaban Šaulić je od strane publike dobio više glasova nego svih ostalih dvadesetak pevača zajedno! Drugu i treću nagradu publike podelili su Zoran Kalezić ("Dođi sine pa se ženi") i Muhamed Mujkanović ("Pustite me da je sanjam").

Stručni žiri je dodelio nagrade za interpretaciju. Pošto nije mogao da se odluči, prvu nagradu su podelili Lepa Lukić ("Srećan ti put") i Nedeljko Bilkić ("Želje su nam iste druže"). Treću nagradu stručnog žirija osvojio je Dobrivoje Topalović sa pesmom "Što te nema".

Festival Jugoslovenske narodne muzike u Parizu održan je polovinom februara 1975. godine - prvi put, zadnji put i nikad više. Festival je bio zamišljen kao "zimska i pariska Ilidža" sa idejom da okupi sve ono najbolje u narodnoj muzici i jugoslovensku dijasporu na jednom mestu.

Koncert su organizovali Kulturno-informativni centar SFRJ i Savez autora narodne muzike iz svih jugoslovenskih diskografskih kuća (PGP, Jugoton, Diskos, Diskoton, Suzi).

Na "zimskoj Ilidži" prvi put je otpevano nekoliko pesama koje su kasnije postale veliki hitovi: "Pastirica" (Rade Petrović), "Samo njega sanjam" (Mirjana Bajraktarević), "Sreli smo se u aprilu" (Miroslav Ilić), "Kad kroz selo prođem" (Novica Negovanović), "Nas dvoje smo srećni" (Bora Drljača), "Godinama čekao sam tebe" (Mladen Tomić).

- "Pastirica" je potpuno nezapaženo prošla na festivalu u Parizu. Sećam se, uoči samog nastupa otekao mi je zub, koleginica Mirjana Bajraktarević mi je stavljala obloge. Nekako sam uspeo da je otpevam, doduše malo "posnije". Iskreno, Šaban nas je sve "potukao", osvojio je više glasova publike nego svi mi ostali zajedno - pričao je Rade Petrović u Muzičkoj apoteci.

(Goran Milošević)