69. rođendan i pola veka karijere Srećka Ćosića: Biti tu negde, bez pompe i reklame

"Ja i kafansku sto,

na stolu čaše dve,

Preporučujemo

tvoja je stolica prazna,

na njoj sad nema te.

Večeras pijem ljubavi

piće moje i tvoje,

za sreći što smo želeli,

živeli, živeli.

Ja i kafansku sto,

na stolu čaše dve,

i jedna crvena ruža

na stolu čeka te.

Ja i kafansku sto,

na stolu čaše dve,

za nas se pesma peva

i ako nema te."

(Ljubiša Kovačević)

Pesma "Na stolu čaše dve" je daleko vrednija nego što to broj lajkova na Jutjubu pokazuje. Ova pesma je kao i njen pevač - tu je negde, traje decenijama, bez ikakve pompe i reklame.

- To je moj evergrin i moja ponos pesma iz 1990. Snimili smo je u uverenju da će potrajati, baš kao i država u kojoj smo živeli. Juga se ubrzo raspala a, ako mi je do utehe, moja pesma i dalje živi - priča folk klasik Srećo Ćosić.

Srećko Ćosić je pevač od iskustva i pedigrea. Rođen je 11. februara 1956. godine u Orahovcu.

- Uvek i sa ponosom kažem da sam rodom sa Kosmeta, iz Orahovca, iz prvog komšiluka legendarnog Bore Spužića Kvake. Bio sam dečak kada je Kvaka pravio koncert u Orahovcu, unutra petsto ljudi, napolju dve hiljade! Došli zemljaci da vide Kvaleta, da vide legendu koji i najtužnijim pesmama uveseljava publiku.

- A posle koncerta Kvale sa harmonikom seda na magarca i pravac na igranku u Veliku Hoču, poznatu po manastirima, crkvama i lepim devojkama. Svoj šou je završio obraćanjem na našem lokalnom narečju, specifičnoj mešavini srpskog, albanskog, makedonskog i bugarskog jezika.

Divio se Srećko i Kvaki i Jordanu Nikoliću i raspevanoj Braći Karić, ali prve pevačke cake je načio od svog ujaka.

- Svakako da je taj ambijent predodredio i moje muzičko opredeljenje. Moj ujak je zakivao sevdah, hvatao najviše tonove, pevao i one najteže pesme. Još kao dete znao sam dosta starih prizrenskih pesama iz opusa Jordana Nikolića.

- Već u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Peći počeo sam da pevam sa Braćom Karić. 1975. godine u hotelu "Metohija" pobedio sam na takmičenju za "Prvi glas Kosmeta" sa pesmom "Mujo kuje konja po mesecu". Kao nagradu sam dobio Njegoša u furniru i petnaest dana letovanja na Ostrvu cveća.

1978. godine Srećko Ćosić snima prvu singl ploču i ostvaruje nastup na "Hit paradi" sa pesmama Doce Ivankovića "Gde ću noćas, na koju ću stranu" i "Ove noći jedna ljubav gasne".

- Pevajući u hotelu "Park" u Orahovcu, upoznao sam velikog pevača i gospodina Žiku Nikolića. Svratio Žika kao gost, oduševio se kako pevam i upitao šta tražim u ovoj zabiti. Tom prilikom mi je dao broj telefona diskografskog maga Doce Ivankovića, a ja sam čvrrsto rešio da budem pevač, pevač i ništa vise!

- Sednem na voz uveče u sedam i stignem u Beograd ujutru u pet, sa torbicom o ramenu i maminom gurabijom. Legnem na klupu i odspavam u parku ispred "Studija 5". Probudim se baš kad su muzičari pristizali, okuražim se, javim se Doci, a Doca zamoli muzičare da poslušaju jednog momka koji je vozom prevalio 500 kilometara.

- Kad sam zakovao "Niz polje idu babo sejmeni", Doca mi je u studiju ponudio dve pesme za moju prvu singlicu. Vratio sam se kući, uvežbao pesme, došao na snimanje i nastup na "Hit paradi". Kad sam stao na istu binu sa Šabanom, Zoricom, Marinkom, Vidom, znao sam da sam uspeo.

Diskografska karijera Srećka Ćosića teaje od 1978. Snimo je jednu singlicu i nekoliko albuma sa desetinama pesama sa snagom evergrina: "Ja i kafanski sto", "Ničija nije do zore gorela", "A ti kao senka u stopu me pratiš", "Hej, druže, što prodaješ ruže", "Opraštam ti za sve grehe", "Zašto drhtiš moja srno", "Znam da negde živi žena", "Ljubav je kocka"...

- Ima tu i pesama od kojih sam se lepo skućio, ima tu i prestižnih pesama, ima tu i pesama koje će se tek zavrteti. Znam koliko te pesme vrede i kakvi su ih majstori komponovali i svirali (Doca Ivanković, Milan Matijašević Šarbanac, Zoran Starčević, Ljubiša Kovačević, Dragan Stojković Bosanac, Aca Šišić, Ljubo Kešelj), ali je problem što nema više pravih narodnjačkih radio stanica da ih zavrte.

- I danas se naježim kad čujem kako je Aca Šišić odsvirao violinu a Bosanac harmoniku na mom prvom albumu. Čujem i sebe kako sam pevao i snažno i emotivno, i to u godinama moga pevačkog sazrevanja.

Na pločama je snimao sve živo, od dvojki i rumbica do baladica i orijentala. Srećkov teren je, ipak, sevdah i to onaj astalski, bez instrumenta.

- I te pesme koje sam snimao nekako liče na mene - tu su negde. Kad krene pesma "Opraštam ti za sve grehe", pitaju me kad sam snimao za "Južni vetar". Istina je da ništa nisam snimao sa Miletom Basom. Mada je bilo ponuda.

- Jednostavno, bilo mi lepo sa mojom ekipom autora, a dobro sam prolazio i na tezgama. Desetak godina sam pevao na domaćinskim svadbama u Istočnoj Srbiji, nastupao u najelitnijim restoranima ("Romanitar", "Metropol", "Ineks", "Radnički"), tako da nisam imao potrebu da snimam svake godine i po svaku cenu.

Srećko Ćosić voli i poljoprivredu, pravi je stručnjak za kalemarstvo i zaštitu bilja. Srećko je omiljeni kolega specijalistima za vino i vinovu lozu. Sa Srećkom su počinjali i Savo Radusinović, Suzana Jovanović, Đani, Saška Karan i mnogi drugi.

- Ja sm pevač zato što volim muziku i zato što znam da pevam, a ne cirkuzan u jeftinim TV emisijama. I kad sam pravio velike pauze u diskografiji, na terenu sam uvek imao posla. Skromnom čoveku uvek dosta - poručuje Srećko Ćosić.

(Goran Milošević)