Sećanje na Radoja Mitrovića Barajevca: Rapsodija lipovičkog stila

"Odvedi me dragi od sveta daleko

da nam ljubav opet ne zatamni neko.

Preporučujemo

Negde u tišini i miru kraj mora,

u tvom zagrljaju nek' me budi zora.

Dok zalazi sunce za pučinu plavu

na tvoje ću grudi da naslonim glavu,

u kolibi maloj od pruća i blata

lepše nam je nego u dvorcu od zlata.

Ti odvedi mene na ostrvo snova,

tamo gde nas čeka naša ljubav nova.

Neka prošlost tužna ostane za nama

i da nikad više ne ostanem sama.

Gledaćemo more sa visoke stene,

ti ćeš uvek biti dragi pored mene.

Poruku napiši nek' nose talasi

da je prava sreća kad je ljubav krasi."

(Radoje Mitrović Barajevac - Ruždija Krupa)

6. februara 1989. godine preminuo je Radoje Mitrović Barajevac, proslavljeni kompozitor i harmonikaš desetina onarođenih pesama. Ovo je sećanje na jednog od poslednjih majstora tog prelepog lipovičkog stila.

- Barajevca sam upoznala na "Raspevanoj jeseni" Radio Šapca. Priznajem, odmah sam se zaljubila, iako je bio sedamnaest godina stariji od mene. Onako naočit i prilično pijan, jedva je pristao da me čuje kako pevam. Sećam se, uzeo je harmoniku i počeo da svira Zaimovu pesmu "Konja vodim, peške hodim" i rekao: "Pevaj!" Bila je to moja prva audicija kod budućeg muža. Majka mi nikad nije oprostila što sam se udala za čoveka njegove generacije - pričala je Branka Stanarčić u radio izdanju Muzučke apoteke.

- Barajevac mi je bio kao drugi otac. Čuvao me od estradnog prljanja, zabranjivao mi da pevam pod šatrama i u kafanama. Barajevac je imao jedinstven izraz, što kažu muzičari specifičnu "kabinu". Bilo je dovoljno da pritisne harmoniku i da ga odmah prepoznaš.

Radoje Mitrović je svom imenu i prezimenu dodao i zavičajno umetničko ime - Barajevac. A imao je Radoje od koga i učiti - od seoskih muzikanata do Mije Krnjevca i Buce Jovanovića. Početkom 60-ih postao je druga harmonika u ansamblu Buce Jovanovića. Krajem 60-ih Barajevac je formirao svoj ansambl, počeo da svira i na narodnim veseljima i na brojnim gramofonskim pločama.

Tek što je osnovao svoj ansambl, odsvirao je na pločama neke od najvećih hitova svoga doba: "Jedna suza na tvom licu" (Aca Danilović), "Uzmi sve što ti život pruža" (Gvozden Radičević), "Lepa vodeničarka" (Rajko Jovičić), "Volim te, volim i ako ne smem" (Azemina Grbić).

Prihavatao je Barajevac u svoje pevačko jato sve ono što je Buca Jovanović odbio ili nije stigao, a od 1975. počeo je sa komponovanjem svojih večitih pesama.

- Barajevac je moj muzučki tata. To je majstor koji je imao neverovatan osećaj za hit i ukus naroda. 1975. godine u motelu "Era" (tadašnjoj "Čergi) nastala je pesma "Oženjen sam kao momak žjvim" koja je i posle pola veka moja lična karta - priča Era Ojdanić.

- Barajevac je zgrabio tekst lepotice i pesnikinje Mirjane Bukovčić Trišjć i rekao: "Ovo je za Erčića!" Probali smo pesmu u kafani, snimili u "Petici", zavrteli na radiju. Tako mi je Barajevac na samom početku karijere podario hit koji celog života 'lebom 'rani i mene i moje kolege. I hvala mu do groba.

Sa legendarnim tekstopiscem Miodragom Ž. Ilićem podigao je posrnulu produkciju Diskos iz Aleksandrovca u diskografskog giganta. Obilazili su kafane i šatre širom Juge u potrazi za talentovanim pevačima.

- Barajevac je bio jedan od najtalentovanijih kompozitora narodne muzike svih vremena. Bez ikakve pompe i agresivne reklame i grandiozne audicije izvukao je iz anonime stotinak pevača i podario im pesme od kojih su mogli lepo da žive. Imao sam tu sreću i čast ne samo da budem Barajevčev udarni tekstooisac nego i izvidnica na terenu - pričao je legendarni tekstopisac Miodrag Ž. Ilić.

- Barajevac je imao redak talenat da prepozna talenat. Ovbilazili smo kafane širom Juge i, onako inkognito, slušali pevače na njihovom terenu. Tako smo "Kod Teče" u Jarku otkrili Mitra Mirića i Branku Ručnov, u "Kićulinoj čardi" kod Šapca Ljubu Aličića, u "Zelenom vencu" Branku Stanarčić, u Lozničkoj mahali Sinana Sakića. Danas pevači jure kompozitora, a Barajevac i ja smo jurili pevače. Današnje glamurozne audicije imaju jednu veliku manu: rijaliti u službi rejtinga stvara negativnu atmosferu za pevače, što dovodi do gušenja i neprepoznavanja mnogih talenata.

Barajevac je izraziti dvojkaš, jedan od najvećih majstora lipovičkog stila. Širokih kapaciteta za druženje i još širih muzičkih vidika komponovao je orijentale, grekose, begine, rumbice. I pored fenomenalne ritam sekcije, voleo je da snima bez bubnjara. Nekad je snimao i sa desetak muzičara u studiju, a nekad i sa četvoricom.

Radojevo rodno Barajevo od davnina je bilo poznato po dobrim muzikantima, naročito harmonikašima i violinistima. Upravo ta dva instrumenta dominiraju u Barajevčevim maštovitim foršpilima, melodijama i narodnim kolima. Kada se na harmoniku i violinu "nakaleme" stihovi Miodraga Ž. Ilića, Mirjane Bukovčić Trišić, Ruždije Krupe, Safeta Kafedžića, Branka Cvetinovića Lakija, dobije se taj prelepi lipovički stil koji je Barajevac razvio do savršenstva.

- Položila sam audiciju kod Barajevca u kafani "Kod Teče" u Jarku. Ponudio mi je pesme za ploču, a uvežbavali smo na travi u njegovom voćnjaku. Nikad neću zaboraviti tu scenu: Barajevac svira i puši, drži onu cigaretu između domalog i srednjeg prsta, povuče par dimova i nastavi da svira sa cigaretom između prstiju. Bio je veliki umetnik, živa vatra na harmonici - kaže Branka Ručnov, dama koja je prva snimila legendarnu Barajevčevu pesmu "Dođi pod moj prozor".

Barajevac je bio velemajstor da sa prosečnim pevačima i anonimusima napravi velike hitove i skupe tezgaroške pesme. Za svog kratkog veka (1936 - 1989) komponovao je nekoliko stotina pesama: "U kolibi maloj od pruća i blata", "Staro mesto", "Dve smo sestre, dve sudbine", "Sama sa sinom" (Branka Stanarčić), "Šumadinka ječam žela", "Budi hrabra na rastanku", "Ne odlazi majci mojoj", "Noćas tugom plaćam" "Hiljadu dokaza za ljubav" (Ljuba Nedeljković), "Proleće sam mrzeo zbog tebe", "Nema više harema", "Reših da se ženim", "Život si mi promenila" (Ljuba Aličić), "Oženjen sam kao momak živim", "Kakav otac, takav sin", "U svitanje jednog jutra" (Era), "Ja svoj život živim", "Rukavice bele", "Verenička maramica" (Duet Stevanović), "Daleko si ti", "Bilo je nezaboravno" (Milena Petrović), "U očima suza nema", "Neću boli što ti drugi dade", "Kad ljubim i volim osećam se mlađi" (Mlađa Kosmajac), "Ne zaboravi ovaj grad" (Mitar), "Kulu gradim, vihor je obara" (Sinan), "Šta je bilo, nek je bilo" (Šemsa), "Dođi pod moj prozor" (Branka Ručnov), "Obriši mi vetre suze" (Toma Medoševac), "Tajna nije tajna" (Šeki), "Poslednji korak ljubavi naše" (Života Jovanović Zoki), "Digni glavu ispod belog vela" (Marko Lukić), "Sedam dana do našeg venčanja" (Mileta Marković), "Zvezdo, zvezdo, Danice", "Slušala si majku svoju" (Milija Stanković Brole), "Zašto živiš dva života", "Ti si moje sunce", "Ne idi u proleće" (Marica Lačnjevac), "Ja ne žalim momkovanje", "Ostariće srce u grudima" (Žika Šumac), "Da me voliš isto ko ja tebe", "Od jeseni do jeseni" (Meho Hrštić), "Ustaj sine, ustaj rano moja" (Miško Pavić), "Majka Radu obećala mladu" (Janko Glišić), "Prijatelj je pravi bogatstvo najveće" (Dobrica Nenadović Baćan), "Šabčki delija" (Žika Rakić)...

U čast velikana lipovičkog stila svakog jula u Barajevu održava se manifestacija "Dani Buce Jovanovića, Radoja Mitrovića Barajevca, Ilije i Milije Spasojevića".

(Goran Milošević)