E, ovo se zove specijalitet za najveće gurmane: Zaim peva uz Bucinu harmoniku

"Žarkog sunca i topline

nije željna duša moja,

Preporučujemo

mene mladog sada brine

topli plamen, ljubav tvoja.

Nije željno srce moje

belog dana, tihe noći,

danak mi je lice tvoje,

gusta tama, tvoje oči.

Nije željna duša moja,

alkatmera niti ruža,

ti si moje behar cveće

što mi vazda miris pruža."

(narodna)

Snimio je legendarni Zaim Imamović (1920 - 1994) nekoliko stotina pesama na pedesetak singlica i nekoliko albuma. Ovekovečio je bisere sevdaha i na trajnim snimcima u arhivama Radio Sarajeva i Radio Beograda.

- Od najranije mladosti družio sam se sa pesmom, svirao sam frulu i harmoniku. Ipak, svojim pravim muzičkim počecima smatram dolazak iz mog rodnog Mrkonjić Grada u Sarajevo i članstvo u "KUD-u "Gajret" - pričao je bard sevdaha.

- Čim je formirano Radio Sarajevo, pevao sam uživo za državnu platu. Prvo partizanske pesme i pesme o slobodi, a onda i ovu našu sevdalijsku baštinu. Svojom odmerenom a opet sugestivnom interpretacijom privalačio je milione slušalaca uz radio aparate.

Kažu da se Radio Sarajevo u tim prvim posleratnim godinama više prepoznavalo po Zaimovom pevanju nego po vestima.

Kada se 1947. pojavila produkcija gramofonskih ploča Jugoton iz Zagreba, Zaim Imamović je postao jedan od prvih pevača koji je zavrteo vinile na malobrojnim gramofonima u bivšoj Jugoslaviji. Početkom 50-ih postavio je apsolutni rekord u ovdašnjoj diskografiji - za godinu dana objavio je dvanaest singl ploča sa starim sevdalinkama na kojima piše: "Narodne pjesme iz Bosne pjeva Zaim Imamović uz harmoniku Ismeta Alajbegovića Šerbe".

Snimao je Zaim i uz duet harmonika Alajbegović - Petković, sa ansamblima Jovice Petkovića, Radojke Živković, Milorada Todorovića, Omera Pobrića, Spase Beraka, Drage Trkulje. - Zaim je škola lepog pevanja, bio je veoma drag i u srcu Srbije. Rado je pevao na našim turnejama i koncertima.

Za arhivu Radio Sarajeva snimao je i pesme iz Srbije: "Oj, golube", Moj Milane, jabuko sa grane", "Po gradini mesečina sija meka", "Harmoniko moja". Safet je pevao i dopuštao da ga pesma povuče, a Zaim je milovao i vukao pesme - govorio je pesnik i kompozitor Mića Stojanović.

I otac srceparajuće pesme Buca Jovanović (1931 - 1987) je poštovao Zaimovo pevanje. Buca je upravo na Zaimovim pesmama proveravao sluh svojih potencijalnih pevača. I Zaim je voleo da ga prati Buca. Na Ilidžanskom festivalu 1967. godine pevao je dve pesme sa ansamblom Buce Jovanovića: "Azemina" i "Zašto me ne voliš".

Malo je poznato da je sredinom 70-ih Zaim Imamović dobio poziv da snimi desetak sevdalinki za arhivu Radio Beograda. Slavni sevdalija je prihvatio poziv, ali uz jedan uslov - da harmoniku svira Buca Jovanović.

1975. godine u izdanju PGP-a pojavio se album Zaima Imamovića sa biserima sevdaha: "Ašikuje Adem aga", "Od kako sam sevdah svezo", "Čudila se aman ja", "Evo ovu rumen ružu", "Konja vodim, peške hodim", "Kolika je viš' Travnika Bojna", "Moj sokole", "U Gradišci na obali Save", "Žarkog sunca i topline", "Vozila se po Vrbasu lađa". Na ploči je potpisan ansambl Bokija Miloševića a Bucino ime je izostavljenjo zbog čiste sujete muzičara iz Narodnog absambla. Srećom, Buca se prepoznaje i kad nije potpisan, baš kao i Zaim.

- Poznavajući Bucu, mislim da je i bolje što nije dočekao da vidi ovu rapsodiju "kaver majstora" i ovu tragediju od bivše Juge, naročito svu tragediju Bosne. Jer, koliko je stvarao sa pevačima iz Srbije, čini mi se da je još više i slađe radio sa pevačima iz Bosne. Obožavao je Zaima i Safeta, oslovljavao ih sa "Braco" - kaže gospodin Miloš Jovanović, sin slavnog Buce.

(Gorn Milošević)