Na godišnjicu smrti Dragiše Nedovića: Sećanje na Radeta Bajića, nesuđenog pevača "Lepog grada Višegrada"

"Odrast'o sam dole kraj same Morave

gde rastu Moravke plave i garave.

Preporučujemo

Kad sa svojim stadom idem kroz livade

u frulicu sviram i razgonim jade.

A jadi su moji volim devojčicu,

mladu čobanicu Branku Svilajčanku.

Ona čuva stado na drugoj obali,

kraj nje su Moravke i jaganjci mali.

I često se čuje pesma Pomoravlja,

a moja ih frula odavde pozdravlja."

(Dragiša Nedović)

Na današnji dan pre skoro 60 godina preminuo je Dragiša Nedović, pesnik i kompozitor nekih od najlepših pesama narodne muzike. Ovaj istinski narodni genije ostao je u senci svojih vanvremenskih pesama i estradnih zvezda. Ovo je retka prilika da se setimo Dragiše Nedovića kroz lik i delo Radeta Bajića, nesuđenog pevača njegove legendarne pesme "U lijepom starom gradu Višegradu".

- Moj prvi javni nastup bio je u bašti u "Gornjem parku" u Kragujevcu. Jedne večeri došao je i Dragiša Nedović da me čuje i da mi ponudi pesme za ploču. Prvo mi je ponudio pesmu "U lijepom starom gradu Višegradu" koju je trebalo da snimim za Jugoton - pričao je Rade Bajić.

- Međutim, samo nekoliko dana kasnije, pevači Radio Sarajeva su imali koncert na košarkaškom terenu, pa su posle nastupa svratili kod nas u baštu. U toku večeri, dok sam pevao pesmu "U lijepom starom Višegradu", primetio sam da je šef narodnog orkestra Radio-televizije Sarajevo Ismet Alajbegović Šerbo beležio pesmu.

1958. godine u izdanju produkcije Jugoton pojavljuje se singl ploča Himza Polovine sa vodećom pesmom "U lijepom starom gradu Višegradu".

- Dragiša je bio besan, mislio je da sam ja tu pesmu prodao Himzi. Zapretio je tužbom, ali je moj otac izgladio nesporazum sa Dragišom budući da su zajedno radili u istoj firmi.

Posle izgrađenog nesporazuma sa Nedovićem, Rade Bajić je nastavio sa snimanjem gramofonskih ploča uz pomoć legendarnog frulaša Pavla Stanojevića.

- Pavle je bio izvršni producent Jugotona za Srbiju i mnogo mi je pomogao da postanem njihov ekskluzivac. Uvek kada nisam bio siguran u sebe, kada sam mislio da ne mogu da otpevam neku pesmu kako treba, Pavle je bio uz mene da me ohrabri. Pavlova frula me vraćala iz mrtvih, a i slušaoce mojih pesama.

Diskografska karijera Radeta Bajića trajala je od 1960. do 1970. Snimio je desetak singlova (solo i u duetu) sa nekoliko veoma slušanih pesama: "Odrast'o sam dole kraj same Morave", "Ti me spremaš mila majko", "Zašto si mi tako tužna", "Otišla si bez pozdrava", "Voleo sam dragu kao cvetak rosu", "Čas rastanka", "Sećaš li se"...

1963. godine, na Nedovićevo insistiranje, Rade Bajić se javlja na audiciju za solistu Radio Beograda.

- U konkurenciji od 400 kandidata kod surovog Carevca prošlo je pet kandidata, među kojima sam bio i ja. Kad sam ušao u Carevčevu ekipu, Dragiša se radovao više od mene. Na moju žalost Carevac je ubrzo umro, tako da se nisam isprobao u toj čuvenoj radijskoj ekipi.

- Dragiša je bio divan čovek, čestit, iskren i pošten. Skoro polovinu svog kratkog života borio se sa bolestima. Kad sam ga jednom prilikom upitao zašto se ne leči, on se zakašljao, iz džepa izvadio nekoliko maramica, zaustavio kašalj i promuklim glasom rekao: "Bajiću, pluća su mi bolna, neću moći dugo."

Rade Bajić je bio pravi gospodin i u pesmi i u životu. Na pločama je snimao isključivo šumadijske dvojke, a na nastupima je plenio najširim repertoarom aktuelnih hitova - od "Pijem da je zaboravim" do "Sini munjo, udri grome".

Rade Bajić je bio jedan od retkih svedoka Nedovićevih bolnih putešestvija i omalovažavanja od strane tadašnjeg režima.

- Dragiša je imao problema sa državom oko priznavanja beneficiranog radnog staža i rešavanja stambenog pitanja. I pored ignorisanja od strane tadašnje vlasti Nedović je uporno stvarao nove narodne pesme koje su bez ikakve reklame prihvaćene kao narodne. Ispade da je Nedovića bolje prihvatio Jugoton nego PGP, da su Nedovićeve pesme bolje išle na lokalnim radio stanicama nego na tadašnjem Radio Beogradu - govorio je Rade Bajić.

(Goran Milošević)