Sećanje na Radeta Bogićevića: Patrijarhalna ljubav podignuta na nivo kosmičke radosti i operete

"Da l' se sećaš gradine kraj reke,

uspomena prošlosti daleke,

Preporučujemo

kada si mi trčala kroz granje

raširenih ruku u sretanje.

Skrivala se od mame i tate,

kad izlaziš da te ne uhvate.

Kad bi opet čula zvižduk mala,

da li bi me po njemu poznala.

Da l' se sećaš mesečine meke,

mog zvižduka kraj zelene reke,

i naručja mog u kome snivaš,

moji zovu ti se ne odzivaš.

A poljupci kao vatra gore,

od ponoći do rumene zore.

Da l' se sećaš šta su usne rekle

kad su suze rastanka potekle,

da će ljubav trajati do veka,

dok gradinom teče naša reka.

A sad posle mnogo, mnogo leta

da l' te nekad obuzima seta."

(Rade Bogićević)

"Zvižduk u gradini" je skica za portret pesničkog i muzičkog genija Radeta Bogićevića (1935 - 2012). Ova nežureća dvojčica sa puno stihova pretočena je u remek-delo najautentičnijeg narodnjačkog dueta. O Radetovim pesmama i duetu sa Bosom Ovukom za Muzičku apoteku govori Velimir Veljo Popović, harmonikaš i svedok istorije nastanka nekih od najlepših narodnih pesama.

- Rade Bogićević iz Ježevice kod Čačka školovao se za nastavnika muzike u Beogradu. Solfeđo je učio na klaviru, a komponovao je isvirao na harmonici, gitari i basu. Kada je polovinom prošlog veka pred čačanskim muzikantima odsvirao svoje prve pesme, bilo je jasno da od nastavničke karijere neće biti ništa.

- Rade je moj školski drug i komšija iz Ježevice. Po završetku gimanazije ja sam otišao u svirače, postao poznat harmonikaš, a Rade je otišao u Beograd na muzičku školu - priča doajen i unikat narodne muzike Veljo Popović.

- Posle nekoliko godina, na jednoj svirci, zamoli me kolega da ustupim harmoniku jednom momku sa "tarzan" frizurom koji uči teoriju muzike u Beogradu. Odsvirao nam je "Devojko mala" i još nekoliko šlagera i romansi, neke aktuelne pesme sa "Opatije". Kad je prešao na neke narodnjake, za koje smo tek tom prilikom saznali da ih je on pisao i komponovao, bili smo šokirani. Saznali smo da je Rade došao u Čačak da se zaposli kao nastavnik muzike, ali su sva mesta bila popunjena. A onda je usledio pravi stampedo da svira sa našim lolaknim muzičarima.

Prosveta je izgubila malo, ali je zato narodna muzika dobila mnogo - kompozotora, pesnika i pevača desetina pesama koje je narod prihvatio kao svoje: "Po gradini mesečina ko dan", "Maramica svilenica", "Zvižduk u gradini", "Kud da idem i gde da te tražim", "Kolovođa kolom kreni", "Obrane su jabuke rumene", "Zvončići, končići", "Želeo bih barem da te češće sanjam", "Poranio momak mlad", "Žene dobre a ja ne valjam", "Znao sam te kad si bila mala", "Ah da mi je čežnja da nestane", "Snijeg pade, pokri moje nade", "Devojke u kosi, a momci na strani", "Kiša rosi, sitna, sitnica", "Moj deda Solunac", "Slavuj peva u zoru"...

- Radetova pesma "Po gradini mesečina ko dan" izazvala je pravu revoluciju u narodnoj muzjci. Snimljena je 1960. godine u Radio Nišu, prvo na traci pa na ploči "Jugotona". Tada su želje slušalaca išle samo nedeljom i trajale dva sata. Kada se pojavila ova pesma, Radio Niš je bio najmonotoniji - spiker čita dva sata pozdrave, kad išcita tonac pusti pesmu, i kraj!

- Jednostavno, milioni su se prepoznali u toj pesmi. U toj idiličnoj ljubavi goluba i golubice videli su sebe i sve lepote tadašnje patrijarhalne ljubavi i života na selu - primećuje Veljo Popović, višedecenijski prijatelj legendarnog dueta i svirač na desetinama njihovih ploča.

U Kulturno-umetničkom društvu "Braća Stamenković" u Beogradu planula je ljubav Bose Ovuke i Radeta Bogićevića. Bosina punđa i Radetova "tarzan" frizura ukrasili su omote dvadesetak singlova i šest LP-ija. Prodali su milione ploča bez ikakve reklame. Nisu snimili nijednu izvornu pesmu, a svaka je zvučala baš kao da je izvorna.

- I Bosa je bila jako muzikalna. Znala je da otpeva i ukrasi sve što Rade zamisli. Dopunjavali su se i u pesmi i u životu, kao dvoje što se mnogo vole. I kad namerno kasne i kad namerno upadaju jedno drugom u reč, zvučali su tako skladno i duetski.

Radetova muzička pismenost značajno je podigla nivo miziciranja mnogih okorelih narodnjaka. Radetove pesme šire neku kosmičku radost i podižu šumadijsku dvojku na nivo operete.

(Goran Milošević)