40 godina jednog "Spomenara": Od odbačene i smarajuće pesme do megahita

"Ako te upita neko

šta sam ti bio ja,

Preporučujemo

reci mu prijatelj samo,

ne mora sve da zna.

Ne mora svako znati

da smo se voleli mi

i da su netragom svojim

nestali naši sni.

Ako te rastuži nekad

umilne pesme glas,

prošetaj stazama starim

tamo gde nema nas.

Ljubavi našoj draga

gradismo spomenar,

za ljubav dali smo dušo

mladosti naše žar."

(Buca Jovanović - Milorad Marinković)

Te 1985. godine na Diskosovom LP-iju pojavila se pesma "Spomenar", lična karta Šekija Turkovića, poslednji megahit Buce Jovanovića i pesma života jednog saobraćajnog policajca.

- To je pesma mog života posvećena mojoj ljubavi, mojoj supruzi Veri. Bile su to godine kada sam najviše voleo, pevao i patio. Mnogo češće sam koristio mikrofon nego pendrek, iako sam radni vek proveo kao saobraćajni policajac. Čak sam razmišljao da i ja snimim "Spomenar", ali bičevi sudbine su hteli drugačije. Pesma je sasvim slučajno došla u Šekijeve ruke, meni je umrla majka a Marinko je odbio - kaže Milorad Mića Marinković, bivši saobraćajni policajac i pisac "Spomenara".

- Buca je komponovao pesmu na moje stihove, od reči do reči, jedino što je refrenski deo ostavio za kraj. U stvari, Buca je po svom starom običaju "zalepio" treću i četvrtu strofu, bez refrena. Svaka čast Buci, aminujem sve njegove autorske vijuge. Ispred Buce su i najveće zvezde stajale mirno, kao pred generalom u vojsci.

Tako se jedna sporohodna pesma posrećila Šekiju Turkoviću, i to u vreme nadolazećeg "Južnog vetra" i hitova Novice Uroševića.

- Iskreno, ja uopšte nisam verovao u "Spomenar", zvučao mi je nekako usporeno i staromodno. Bile su to godine kada je narodna muzika počela da se ubrzava i udaljava od naše tradicionalne dvojke. I ja sam tada tražio neki hit u tom modernijem fazonu, u stilu Novice Uroševića, Dragana Aleksandrića ili Mileta Basa - iskren je legendarni Šeki Turković.

I posle desetina megahitova koje je snimio tokom karijere Šeki Turković nema dilemu - "Spomenar" ga je podigao i obesmrtio.

- Tek sad vidim koliko sam uspeo da se prilagodim Bucinom stilu. Buca je odsvirao jedan tako lenj foršpil, a i ja sam ga otpevao lenjo kao nikad. Sećam se, insistirao sam da "Spomenar" stavimo na "B" stranu, a da vodeća pesma bude "Neobična". Sa ove distance vidim da nisam bio u pravu, jer da sam je otpevao žustrije možda ne bi ovako dobro prošla - kategoričan je Šeki Turković.

I tako je jedna Bucina "sporohodka", pesma u koju je Šeki najmanje verovao, postala antologijska.

- Koliko se sećam, i "Spomenar" i "Krčmo stara" trebalo je da snimi Marinko Rokvić. Sećam se, Marinko je u startu odbio "Spomenar" a prihvatio i snimio matricu za pesmu "Krčmo stara". Međutim, urednici PGP-a, nezadovoljni pesmom, tražili su da Buca još jednom odsvira matricu. Buca je to odbio, naljutio se i pesmu dao meni.

- Kada se 1985. pojavio moj album sa pesmom "Spomenar", Buca i ja igramo šah i slušamo Radio Šabac. Spiker čita pozdrave i želje jedno sat vremena, bez pauze - svadbe, ispraćaji, rođendani, prijatno popodne... Odigrasmo nekoliko partija, spiker i dalje čita, a mi se pitamo koja li je pesma toliko tražena. Čim su krenuli prvi taktovi "Spomenara", Buca mi reče: "Osmehnula ti se sreća, dobio si hit" - ponosan je Šeki Turković.

(Goran Milošević)