Tako je govorio Blagoje Košanin, kompozitor prvog i poslednjeg Tominog hita

"Da li si mi verovala ženo jedina,

da li si mi verovala, da l' si praštala,

Preporučujemo

kad sam tebi dolazio mrtav umoran,

da li si mi verovala da sam bio sam.

Kafana je moja sudbina,

ona me je sebi uzela,

kafana je moja istina,

ženo jedina.

Lutao sam godinama, sreću tražio,

lutao sam godinama, dok sam shvatio,

da na ovom belom svetu nema milosti,

da bez tebe dušo moja nema radosti.

Možeš li mi oprostiti ženo jedina,

možeš li mi oprostiti što si patila,

što te suza na jastuku jutrom budila,

što te noću mesto mene tama grlila."

(Blagoje Košanin)

Skoro svaka pesma iz Tominog repertoara zvuči kao autobiografska i kantautorska, kao ispovest najvećeg ljubavnog stradalnika i boema. Ovo je retka prilika da se setimo Blagoja Košanina, kompozitora prvog i poslednjeg Tominog hita.

- Eh, ta kafana... Kada sam posumnjao da bi Toma mogao da ode, komponovao sam pesmu u spomen naše boemije. I baš tako, "Kafana je moja sudbina", i moja i Tomina. I kada je bio najbolesniji, Toma nije mogao bez kafane. I kada je mokrio krv, Toma se nije odricao pića - pričao je Blagoje Košanin u Muzičkoj apoteci.

- Poveravao mi se Toma kako mu je dosta velikih koncerata i da mu sve više prija da peva pred odabranim gostima u kafani. Maštao je Toma da otvori svoju kafanu i da peva kad mu se hoće. Govorio mi je: "Bale, 'ajmo još jednu, ko zna da l' ćemo se više videti." Govorio mi je kako mu najteže pada brijanje i krvarenje, plač supruge i molba sina da izdrži još malo dok on ne poraste.

Blagoje Košanin je komponovao i pesmu "Odlazi, odlazi", prvi narodnjački hit Tome Zdravkovića sa kojom je 1969. godine osvojio drugo mesto na Ilidžanskom festivalu i postao jugoslovenska zvezda.

- Izgleda da sam prvi uspeo da ubedim Tomu da se prešalta u narodnjake. To što je Toma snimao na početku karijere nije imalo blage veze sa našom narodnom muzikom. Uostalom, Buca Jovanović ga je ne bez razloga prozvao "Španac".

- Toma je bio čovek kome smo svi verovali, šta god da peva, a ja nikad neću poverovati da je Toma umro. I pesmama koje su mu komponovali neki drugi autori dao je svoj neponovljivi pečat.

Blagoje Košanin je bio jedan od najpismenijih i najplodnijih kompozitora narodne muzike sa urbanim šmekom. Rođen je 1940. godine u Ibarskom Kolašinu. Posle završene Srednje muzičke škole u Prizrenu upisao je Muzičku akademiju u Sarajevu. Sa muzičkim talentima iz cele Juge vredno je učio i još vrednije svirao po sarajevskim igrankama. Početkom 60-ih bio je jedan od idejnih pokretača i prvih kompozitora Ilidžanskog festivala.

Komponovao je stotine pesama trajne umetničke i narodne vrednosti: "Dugo te, dugo očekujem", "Čuvaj me, čuvaj me", "Oj, ljubavi moja prošla" (Nada Obrić), "Bez tebe je gorko vino", "Cvetovi beli, cvetovi plavi" (Duško Kuliš), "Bez ljubavi sve je pusto" (Nedeljko Bilkić), "Plakala si sinoć" (Meho Puzić), "Sve je samo varka" (Nedžad Salković), "Sad mi trebaš više nego ikad" (Rizo Hamidović), "Proklet da je život cijeli" (Muhamed Mujkanović), "Ja te volim od života više" (Hamid Ragipović Besko), "Suze teku same" (Mila Matić), "Cele noći pijem druže" (Stanimir Petrović Lale, Miroslav Ilić), "Sa tugom prolaze dani" (Beba Selimović), "Ostavite tugu moju" (Silvana)...

Sa raspadom Juge raspadao se i Blagojev život. Sudbinu izbeglice ispričao je 2008. godine u mikrofon Muzičke apoteke na obeležavnju godišnjice Ilidžanskog festivala.

- Proteraše me 1991. iz mog Sarajeva, pa pobegoh u Prištinu. Proteraše me 1999. iz moje Prištine, pa se vratih u Zubin Potok. Imao sam stan, auto, kancelariju, ugled, posao, porodicu, prijatelje, komšije.... Izvukoh samo ikonu i kandilo, poneh svoje pesme i ključeve od kola, stana, ormara, kancelarije.

- Komšije su imale ključ od moga stana, a ja ključeve od njihovih stanova, pa kad neko ode iz kuće da ima ko da čuva. Sad, umesto brojanice, prebiram po ključevima koji nikada više ništa neće otključavati.

Tako je govorio i tako je komponovao Blagoje Košanin, profesor muzike i pedagog, muzički urednik i producent, kompozitor prvog i poslednjeg Tominog hita. Preminuo je 24. novembra 2013. godine.

(Goran Milošević)