Tri godine od smrti Merime Njegomir: Uvek na braniku naše narodne muzike

20. novembra 2021. godine preminula je Merima Njegomir. Snimila je oko 500 pesama, pevala i na ruskom, italijanskom, arapskom, hebrejskom, kineskom, pevala je sve živo a nikada nije učestvovala u trci za populanost. Ovo je sećanje na Merimin nastup u Muzičkoj apoteci.

- Bije me glas da pevam sve živo. Ima u tome istine, ima i debelog razloga. Kada sam počinjala da pevam, podrazumevalo se da i u najmanjoj i najzadimljenijoj kafani sa tri astala pevaš i starogradske i romanse i sevdah i šlagere i šumadijske i romske pesme.

- Zato su i mnogi moji ispisnici zatečeni saznanjem da sam snimala i pesme Mileta Basa, nešto kao prethodnica njegovog prepoznatljivog zvuka "Južnog vetra". Mogu da kažem da sam ponosna na pesmu "Kude si pošla mori Cveto". Snimila sam je na jednoj od mojih prvih ploča u duetu sa dragim kolegom Duškom Kostićem. Danas je ta pesma pravi evergrin, ušla je i u arhivu Radio Beograda kao trajni snimak.

Merima Njegomir je rođena 1953. godine u Zemunu. Odrastala je u doba kada pevanje i nije bilo neko poželjno i društveno priznato zanimanje.

- Moja majka je prelepo pevala, od majke sam nasledila emociju, od mame sam dobila podršku da se bavim pevanjem. Od majke sam nasledila i svetost materinstva. Da su svi u Srbiji kao ja (četvoro dece), ne bi imali problem bele kuge - govorila je legendarna Merima.

- Otac je bio izričito protiv da se bavim pevanjem, smatrao je da ko ode u pevače kad-tad postaje sramota porodice. Odrastala sam kao dete razvedenih roditelja, što je od mene, izgleda, napravilo jaku ženu. Kod mene nije važilo ono - ako sam se ja mučio, ne moraju deca. Svako treba da prođe svoj put i ostavi svoj trag.

Merima je počela kao kafanski pevač. Kada se malo pročulo za Meriminu repertoarsku širinu i nebeske visine, neki su rekli - evo ga ženski Cune.

- Imala sam tu sreću da mi upravo Cune bude gost na mom prvom solističkom koncertu u Domu sindikata. Cune mi je bio velika podrška, jedan od prvih uzora, i u kafani i na radiju. Kada se danas kaže kafana, to ima uglavnom negativnu konotaciju: pevaljka u krilo, srča do kolena, dim koji se seče na kriške.

- Pevati u kafani pre pola veka podrazumevalo je pevača sa velikim slovom "p". Ja sam, primera radi, pevala u "Romanitaru" sa Stanišom Stošićem, Živanom Milićem, Ivanom Pandurović, u "Unionu" je dominirao Zvonko Bogdan, Mile Bogdanović u "Palasu", Dara Ružić i Beti Đorđević u "Jugoslaviji", Aca Trandafilović je carovao na Čuburi, a tek "Skadarlija"...

Malo je poznato da je Merima i pre snimanja prve ploče bila ovenčana jednom laskavom titulom. 1977. godine pobedila je na takmičenju za "Prvi kafanski glas Jugoslavije".

- Kad mi je direktor "Vojvodina koncerta" predložio da se takmičim, oberučke sam prihvatila. Tada su već bile u trendu brze i efektne pesme, a ja sam pevala "A što ti je mila kćeri".

- Ta pobeda je iznenadila i mene i moje starije kolege a oduševila moje ukućane. Još čuvam veliku kristalnu vazu na kojoj je ugravirano moje ime "Prvi kafanski glas Jugoslavije - Merima Kurtiš".

Svojim sopranom i neuhvatljivim visinama nadogradila je delo Danice Obrenić, Ksenije Cicvarić, Anđelije Milić, Radmile Dimić i ostalih legendarnih radio pevača. Merima je izuzetak od pravila da vrhunski radio pevač ne može da bude komercijalan u diskografiji. Od 1977. godine snimila je Merima i na desetine novokomponovanih pesama sa snagom evergrina: "Ivanova korita", "Ruzmarin", "Opilo nas vino", "Mezimica", "Što je lepo kad se neko voli", "Zbog tebe nikom ne dam da me voli", "Zelene su oči tvoje", "Kad zaškripi kapija", "Uspomena još si samo", "Da nije ljubavi tvoje", "Volela sam tebe dragi"...

- Mislim da sam uspela da pokažem kako naša narodna muzika ide ruku pod ruku sa velikim solo numerama svetskih kalasika. "Magla padnala v dolina", "Gde si dušo, gde si rano", "Kraj tanana šadrvana", "A što ti je mila kćeri" i mnogi drugi biseri našeg folka mogu da se izvode na svim svetskim scenama.

- Te naše pesme imaju emociju koju, ubeđena sam, nemaju daleko izvikanije pesme iz belog sveta. Zato sam uvek stajala na braniku naše narodne pesme. Mislim da je dužnost narodnog umetnika da učestvuje u prenosu tog blaga i na neka nova pokolenja.

(Goran Milošević)