Sećanje na Zehru Deović: Rasteguša kao standard

"Pokraj puta rodila jabuka, rodila je biserom i zlatom, siv joj soko grane polomio gledajući u goru zelenu. Gledajući u goru zelenu gde dva brata lova lovijahu, ulovili srnu i košutu, ulovili pod prsten djevojku. Mlađi bratac starijem govori hajde brate lova da dijelimo, tebi brate srna i košuta, meni brate pod prsten djevojka." (narodna)

30. oktobra 2015. godine preminula je Zehra Deović, zaštitno lice bosanskog sevdaha. Protutnjali su Bosnom mnogi osvajači, menjalie se paše i kadije, šargijlo u šargiju i tamburalo u tamburu, ali osta jedan standard - Zehrino "zakivanje" tih najlepših i najstarijih bosanskih pesama, takozvanih "rasteguša".

Preporučujemo

- Postoje pevači koji svojom interpretacijom mogu da nagrde pesmu, a postoje i oni retki koji mogu da je nadograde. Ako se neko može nazvati istinskim tumačem bosanskog sevdaha, to je moja draga Zehra Deović - govorio je Jovica Petković u svom poslednjem nastupu u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Pravi majstori se vide baš u tim našim "rastegušama". Tu se pokazuje umeće vladanja grlom kao instrumentom. Zehrino pevanje je moglo da zaseni svaki instrument i svaki orkestar. U stvari, Zehrino pevanje je bilo najlepše kad peva bez orkestra.

Zehra Deović je rođena 1938. godine u Foči. Prve muzičke korake napravila je u KUD-u "Jedinstvo". Početkom 60-ih dolazi u Sarajevo, upisuje Višu pedagošku školu, odsek za muziku, polaže audiciju na Radio Sarajevu i ostvaruje prve snimke.

- Radio Sarajevo je vrhunac moje karijere. Velika je čast pevati u društvu sa Šerbom, Jovicom, Zaimom, Safetom, Jozom, Himzom. Tu sam proširila poimanje sevdaha, shvatila koliko je naša bosanska pesma lepa i autentična. Ta naša sevdalinka nema oslonac ni u turskom melosu ni u melosu našeg okruženja.

- Trudila sam se da svakim treptajem moga glasa i ukrasom oplemenim svaki ton, da onaj ko me sluša može da stvori sliku naših reka i planina i naših ljubavnih jada - pričala je Zehra u mikrofon Muzičke apoteke na "Večeri sevdaha" u Beogradu.

Ova ponosna Bosanka predstavljala je bivšu Jugoslaviju na nekoliko međunarodnih festivala etno muzike i na koncertima za dijasporu. Tokom karijere nikad nije izašla iz Bosne, barem što se repertoara tiče.

- Samo u fonoteci Radio Sarajeva ostavila sam preko dvesta trajnih snimaka. Odbila sam nekoliko novokomponovanih pesama koje su kasnije postale veliki hitovi kod mojih koleginica. Odbila sam i neke festivalske pesme, nisam volela te pesme koje su snimane na brzinu. Od svake nove pesme sam očekivala da makar malo liči na našu staru sevdalinku.

- Kad je pesma u pitanju, nisam imala potrebe da izlazim iz Bosne. Ostvarila sam tek nekoliko nastupa na "Ilidži" i "Beogradskom saboru", a imala sam poziv da svake godine pevam na tim festivalima. Od svih tih festivalskih pesama nekako mi je najdraža "Rastanak" koju sam pevala 1967. u alternaciji sa dragim Nedžadom.

Svojim raskošnim mecosopranom pravila je razliku i na radiju i na pločama i na koncertima. I najteže pesme pevala je lako, bez suvišnog gesta i ukrasa. Snimila je stotine starih i novih sevdalinki, a neke pesme je upravo zapečatila svojom interpretacijom: "Da sam ptica", "Dvije su se vode zavadile", "Bosno moja", "Vihor ružu niz polje tjeraše", "Ah, moj Aljo", "Crven fesić", "Tebi majko misli lete", "Trepetljika trepetala", "Pokraj puta rodila jabuka", "Oj, Prijedore", "Pšeničice, sitno seme", "Ja prošetah čaršijom", "Lastavice, lasto", "Tamburalo momče u tamburu", "Razbolje se Zarka", "Devojka je zrlen bor sadila", "Cele noći ladovina"...

Pevala je nesmanjenim žarom do poslednjeg daha, a retko je davala intervjue. Na "Večeri sevdaha" u Beogradu izustila je i ovo: "Sve sam vam dala i rekla pesmom."

(Goran Milošević/Telegraf.rs)