Sećanje na "Duet Stevanović": Sloba i Stojan, veseljaci i srcelomci iz Šumadije

Tog 23. septembra 2018. godine preminula je Slobodanka Sloba Stevanović, lepotica   i pevačica prave narodne muzike.

Tako je utihnuo jedan od najunikatnijih šumadijskih dueta.

Preporučujemo

O godinama ljubavi i veselja, o trenucima pesme i slave pričao je u Muzičkoj apoteci muški član dueta Stojan Stevanović.

- Proneo se glas o jednoj lepotici koja "ubija" kako peva tamo negde ispod Kosmaja i Bukulje. Pronašao sam je i doveo u kafanu u Vreocima. Bogami, imao sam i šta da čujem i u koga da se zaljubim.

- I danas se prepričava scena iz restorana "Volan" kod Topole. Slobodanka peva, onako vitka i visoka, a gosti igraju i kleče pred njom. Sve vri od atmosfere i emocija a, opet, sve otmeno i pod kontrolom, zahvaljujući Slobi.

Stojan je i pre Slobodanke imao pevačkog iskustva, i na pločama i na narodnim veseljima.

"Do tebe će stići glasi

da ja čudan život živim,

oprosti mi što te čekam

ako nešto draga skrivim.

Sećanje na tebe

meni snagu daje,

ja svoj život živim

pa kakav je da je.

Živim samo za naš susret

svet me zato ogovara,

o životu mome draga

svet pogrešnu sliku stvara.

Moram snagu opet steći

jer je gubim nemilice,

rodiću se ja ponovo

kad ugledam tvoje lice."

(Radoje Mitrović Barajevac - Ruždija Krupa)

- Propevao sam još kao dete u mom Busilovcu kod Paraćina, upijao svaku pesmu Nestora Gabrića i Safeta Isovića. Na takmičenju za "Prvi glas Pomoravlja" 1969. godine osvojio sam prvo mesto sa mojom autorskom pesmom "Siroče sam ja bez majke" i kao nagradu dobio pravo da snimim ploču. Posle tri snimljena solo singla pojavila se moja Slobodanka.

Od 1975. kreće bogata diskografska karijera Slobodanke i Stojana Stevanovića. Snimili su devet singlova i šest albuma sa desetinama onarođenih pesama: "Sećanje na tebe meni snagu daje", "Rukavice bele", "Oj, devojko mala", "Verenička maramica", "Maramica marama ostala kod dragana", "Posle svađe sve je lepše", "Hoću da te pamtim takvu", "Volesmo se jedno leto", "Danas je naše venčanje", "Napiši pismo vojniku svom", "Staza sreće", "Sudbina je nama rastanak donela", "Plave oči", "Gde ja stadoh, ti produži", "Sve ljubavi srca moga"...

- Pevali smo u "Takovskom grmu" u Gornjem Milanovcu. U jednom trenutku prilazi mi konobarica i kaže da me jedan gospodin čeka za stolom. Kada mi je rekao da se zove Ruždija Krupa, bilo mi milo ali me uhvatila trema. Pokazao mi je pesmu koju je napisao u spomen svoje pokojne ćerke. Kada sam pročitao stihove "sećanje na tebe meni snagu daje, ja svoj život živim pa kakav je da je" - sledio sam se i ne sluteći da će ta pesma postati najveći hit našeg dueta.

- Naš kompozitor Radoje Mitrović Barajevac je na te stihove komponovao jedan ubitačan sentiš koji će nas nadživeti i ostati za sva vremena. Tu pesmu sam otpevao milion puta, uveličao tolika veselja, a uvek se naježim kad pomislim kome je posvećena - pričao je muški član legendarnog šumadijskog dueta.

Tako je sredinom sedamdesetih narodna muzika dobila autentičan duet, po mnogima najlepši narodnjački duet. Stole i Sloba su zasenjivali i mladence.

- Da bi pevali u mešovitom duetu potrebno je da žena peva nisko a muškarac visoko. Slobodanki su pripale donje a meni gornje lage. Naravno, imali smo i slične trilere i osećaj za pesmu.

- Kad je Buca Jovanović čuo našu prvu snimljrnu pesmu "Plave oči", uzdahnuo je i prokomentarisao: "Gde ih nađe Barajevac, baš fino pevaju sa lepom i novom bojom glasa za jedan duet."

Stevanovići su doneli i novu tematiku duetskih pesama. Stojanovi i Slobodankini prethodnici pevali su uglavnom veselo-šaljive, idilične i zavičajne pesme. Stevanovići su preferirali sentiše.

- Tekst je ubedljivo najvažniji za trajanje pesme. Tražili smo da tekst ima životnu priču, poruku, poentu. Birali smo pesme i uzimali od najvećih pesnika - Miodraga Ž. Ilića, Ruždije Krupe, Pante Radivojevića. Nema dobre narodne pesme bez dobrog teksta.

(Telegraf.rs)