Na 75. rođendan Čede Markovića: Čovek od Vranja i karasevdaha

"Ako ikada srce zaboli i slatka tuga obuzme dušu, to je pri uspomenama na prošlost, rodno mesto, drugove iz detinjstva. One koji su pomrli spominješ s pobožnošću i s poštovanjem, a one kpji su živi gledaš s čuđenjem kako su se promenili. Sve što je prošlo a želiš da traje, i žal za mladost, leči se pesmom, igrom, bekrijanjem, tu suza ne pomaže. Sećanja su melem na ranu pustog zaborava." (Bora Stanković)

- Taj pasus iz Borine pripovetke veoma često izgovaram. I što sam stariji, sve više se poistovećujem sa Borinim likovima - Mitketom, gazada Tomom, Mladenom. Puno je Vranja i Bore u meni i mojim pesmama - kaže maestralni Čeda Marković u razgovoru za Muzičku apoteku.

Preporučujemo

Svojim geografskim poreklom i svojim muzičkim genima Čeda je predodređen da peva muziku starog Vranja. S obzirom da je Vranje vekovima na granici carstava, taj spoj pustog turskog i siromašnog srpskog iznedrio je i "Nečistu krv" i "Žal za mladost".

- Rođen sam na Malu Gospojinu 1949. godine u selu Žbevac blizu auto-puta, pruge, Morave i nekadašnje srpsko-turske granice. Tu su se odmarali karavani, tu se jelo, pilo, veselilo. Tu nije bilo velikog zuluma, tu se nisu sukobljavale vojske, ali se dešavao susret Istoka i Zapada, Kosova, Bugarske, Makedonije, Sandžaka. Iz tog susreta civilizacija iznedrena je autentična vranjanska muzika i setna vranjanska pesma u kojoj je sa malo reči kazano mnogo.

Tako stilski formiran i predodređen Čeda je prvo zapevao na radiju pa na nosačima zvuka. Pevao je te naše najstarije i najteže narodne pesme u specijalizovanim radio emisijama, pevao i snimao, a za najširu javnost ostao anoniman sve do početka 21. veka.

- Ja sam bio radio pevač u vreme kada je to bilo prestižno zanimanje. Pevati na radiju, snimati za arhivu, značilo je najvišu lestvicu u pevačkom rangu. Snimao sam pesme za arhivu Radio Prištine, Skoplja i Beograda. Mogu slobodno da kažrm da sam žrtvovao karijeru zbog posvećenosti izvornoj muzici - ističe Čeda.

Ostavio je Čeda trajnog traga i u prestižnim beogradskim kafanama ("Romanitar", "Beograđanka", "Jugoslavija", "Klub inženjera i tehničara") i skoro nikakvog traga na gramofonskim pločama. Verovali ili ne, Čeda je snimio samo jednu singl ploču sa pesmama "Jelena ljubavi" i "Golub leti visoko" iz 1974.

- Kad sam došao u Skoplje, prvo sam otišao u radio, ne poznavajući nikoga. Tamo sam upoznao Mata Grujevskog, klarinetistu iz Narodnog orkestra Radio Skoplja, sa kojim sam snimio tu moju jedinu ploču. Samouvereno sam rekao da sam došao da snimim neke pesme iz mog kraja za arhivu. Kad sam rekao da bih da snimim i "Zajdi, zajdi", malo su me čudno pogledali. Probali su me jednu strofu, a onda su me pustili da otpevam celu. Dobio sam aplauz od čitavog orkestra i tako je počela moja radio karijera.

- Pevajući u skopskim restoranima, zapazio me jedan menadžer i ponudio nastup na koncertima u Bugarskoj sa orkestrom Radio Sofije. Imao sam čast da pevam sa Jankom Lukinom, Valentinom Despotovom, Ivanom Kremovom, Braćom Videnov.

I kad ga nije bilo u medijima, pronosio se glas o jednom gorostasnom Vranjancu koji i te najteže "rasteguše" peva najslađe na svetu.

- Moje rodno selo Žbevac važilo je za najslađe u Srbiji, selo koje je imalo fabrike čokolade i bombona. Naravno, iz mog kraja su i vrhunski trubači sa kojima sam i počinjao da pevam. U mojim bosonogim danima nije bilo harmonike i gitare, ali su zato treštale plehane bande.

- Pevati sa trubačima nije nimalo jednostavno, nije lako usaglasiti pevanje sa njihovim sviranjem. Još ako trubači umeju da slušaju pevača, to je najbolji spoj. Na kraju krajeva, tamo gde je Jug tamo je i siromaštvo, a gde je siromaštvo tu je najbogatija duša.

Prekretnica u Čedinoj karijeri dogodila se 2006. godine na festivalu narodne muzike "Zlatiborska pesma". Čeda je odneo ubedljivu pobedu sa kompozicijom Dragana Aleksandrića "I da se vrate godine mlade".

- Pesma je na prvu zazvučala kao evergrin, kao da je snimljena zlatnih osamdesetih. Ta pesma mi je otvorila vrata PGP-a i nacionalne televizije, povratila veru u dobru novokomponovanu pesmu. Kasnije sam sa Aleksandrićem snimio i još nekoliko veoma slušanih pesama ("Ne točite mlado vino", Ja starim sam").

- Snimio sam zatim i nekoliko pesama Radeta Radivojevića ("Žal iz mladosti", "Kani suzo izdajice") koji je na savremen način osetio i opisao taj naš dert, uz moderne aranžmane i upliv grčkog melosa. Eto, i te moje moderne pesme za kratko vreme postadoše pravi evegrnini. Sve što sam medijski propustio u prošlom veku, nadoknadio sam u ovom - primećuje legendarni Čeda Marković.

(Goran Milošević)