Pesme i mudrolije "Gromovnika sa Cera": Četiri godine od smrti Žiće Kojića

Živadin Žića Kojić rođen je 10. jula 1939. godine u Čokešini.

Inspirisan ljubavlju majke Mačvanke i oca Jadranina, bogomdanom prirodom i slavnom isrorijom svog rodnog kraja, rano je počeo da piše i peva.

Preporučujemo

- Rođen sam nedaleko od manastira Čokešina, zadužbe Miloša Obilića. Kada je Miloš poginuo, govore predanja, došao je glasnik Miloševoj majci i rekao: "Ne čaj, ne čaj Miloševa majko, pusti ovce na to pusto polje. Miloš ti je majko poginuo, niti ide, niti mu se nadaj!"

- Tu postoji polje koje se zove "Nečaja", gde je glasnik zatekao Miloševu majku, i "Pusto polje", gde je ostalo stado bez pastira. Prva pesma koju sam naučio da sviram i pevam bila je "Čaj goro, lane moje".

- Moje jabuke i šljive su sto posto prirodne, neprskane. Nijedne šljive u mom šljiviku nije bilo crvljive, valjda tako Bog naređuje. Izgleda da ću umreti od lepote mog šljivika, a bogami i od tuge zbog otkupne cene šljiva i jabuka. Imao sam u mom domaćinstvu registrovanih 120 rasnih grla ovaca, 120 stabala jabuke kolačare, preko hiljadu stabala šljive.

- Nekad je i trulo voće imalo isplativu otkupnu cenu, a ja danas hranim stado jabukama i šljivama. Došlo vreme da uzmem motorku i da posečem šljivik, iako sam ga sadio, kalemio, gajio i u pesmi opevao - govorio je Žića Kojić u mikrofon Muzičke apoteke samo nekoliko meseci pre smrti.

Prvu pesmu je Žića napisao i komponovao još 1959. godine za vreme služenja vojske u Banjaluci. Zaljubio se Žića u ćerku svoga kapetana i ovekovečio je u pesmi "Banjaluko, tebe Vrbas deli, tu smo draga ljunav započeli". Prvu i potpuno nezapaženu ploču snima za Diskos 1967. sa kompozitorom Mikijem Mitrovićem, a godinu dana kasnije prelazi u PGP i u pevačko jato hitmejkera Buce Jovanovića. Sa ocem srceparajuće pesme snima dva singla sa osam pesama i tom čuvenom "Lepom Janom".

- Posle izuzetnog uspeha sa "Lepom Janom" predloži mi Buca da za našu sledeću ploču prodam nešto stoke i pripremim pare za reklamu. Meni to bude krivo, pa rekoh velikom Buci: "Slušaj majstore, moj otac očekuje od mene da od pevanja nešto i zaradim, a ne da rasprodam i poslednje tele iz štale."

- Tako je završena moja saradnja sa Bucom i od 1970. godine samom sebi komponujem, pišem pesme, pevam, sviram harmoniku i šefujem ansamblom - pričao je jedan od prvih i poslednjih autentičnih kantautora u narodnoj muzici.

Usledile su Žićine kantautorske pesme za sva vremena: "Moj živote, šta li mi te truje", "Nek' uvenu ruže", "Pusti me da odem gde me misli nose", "Nikad kući ne dođem do zore", "Oj, devojko, malena", "Javljam ti se majko iz tuđine", "Mačvo moja najlepša na svetu", "Šljiva ranka, kruška karamanka", "Stara vodenica", "Kad bih smeo da ti kažem majko", "Kićeni svatovi"...

"Moj je šljivik rodom prerodio,

rodne grane do zemlje savio,

rodne grane do zemlje se svile

a mene su godine skršile.

Šljiva ranka, kruška karamanka,

a u hladu čoban i čobanka,

belo stado po voćnjaku pase,

a ja davne mladosti sećam se.

Rodne grane na mene se svile,

domaćina svoga zagrlile,

mlade grane a ja mnogo star,

šljivo moja božiji si dar.

Iz tebe će poteći kapljica,

ta čuvena srpska šljivovica,

sa tobom se peva i veseli,

sa tobom se i rađa i ženi.

Svi pijanci uz tebe pevuše,

ti se piješ i za pokoj duše,

ti si melem bolnog uzdisaja,

ti si simbol srpskih običaja."

(Živadin Žića Kojić)

- Snimio sam u prošlom veku makar desetak pesama za sva vremena i isto toliko i u ovom veku. Njkad nisam jurio slavu i popularnost, zato ni izbliza nisam stekao status kakav zaslužujem. Tek negde u mojoj osamdesetoj dobio sam status estradnog umetnika!?

- Ponekad tako gledam slike sa omota mojih prvih ploča pa se pitam u stihu:

"Da l' se život poigrao

sa mnom i sa mojim likom?

Je l' moguće kad ostariš

da ne trebaš više nikom?"

Ne trebam ni ženi,

a deci još manje,

svi čekaju da naslede

dedino imanje."

- U takvom raspoloženju prijavih se u serijal "Nikad nije kasno" kao jedan od prvih i najstarijih učesnika. Dođoh do četvrtog kruga i ispadoh. Žao mi je što članovi Grandovog žirija nisu imali pojma da sam sedamdesetih godina prošlog veka snimio dvadesetak ploča za PGP (solo i u duetu sa Latifom Havkićem) i nekoliko studijskih albuma u 21. veku. Time su pokazali neznanje i nepoštovanje svih tih velikana (Brana Đokić, Miodrag Jašarević, Boki Milošević, Aca Šišić, Ljubiša Pavković) koji su me pratili na tim snimcima.

Živadin Žića Kojić preminuo je 7. septembra 2020. godine u svom domu u Čokešini.

(Telegraf.rs)