Na današnji dan je preminuo Safet Isović: Sevdah bez rivalstava ili kako je Sajo osvojio radio i estradu

Najpopularniji sevdalija svih vremena Safet Isović je preminuo 2. septembra 2007. godine.

Suvereno je vladao sevdalinkom, gospodario tehnikom i scenskim nastupom. Govorilo se neka svira ko god hoće i kako zna i ume, neka svira tek toliko da ne smeta, jer Safet je Safet! Ovo je sećanje na Sajine pesme i priče o radiju i sevdahu.

Preporučujemo

- Odrastao sam uz radio. Od rođenja u Bileći, preko seljenja sa porodicom od Trebinja, Banjaluke preko Slavonskog Broda do Sarajeva, pratio sam sve promene koje je nametao radio i način slušanja radija. Dobro pamtim vreme kad je radio bio jedini, a za mene je i danas najvažniji medij - pričao je legendarni Sajo.

"Jednom dođoh da upoznam Sarajevo grad,

tada bijah momak neženjen i mlad,

želeo sam da ostanem samo dan il' dva,

al' mi prođe u Sarajevu mladost moja sva.

Ko se jednom napije

vode sa Baščaršije,

nikad više iz Sarajeva

taj otići ne umije.

Žeđ ljubavi česmu nađe u šeheru tom,

priđoh bliže, zadrhta mi srce snagom svom.

Sarajka mi ponudi đugum vode pun,

zaboravih gde sam poš'o, kud me vodi drum.

Žeđ ljubavi planula je kao vatre plam,

za đugum sam morao burmu da joj dam,

oženih se mlađan, postah Sarajlija,

odakle je ljubav moja, odatle sam ja.

(Novica Negovanović - Ruždija Krupa)

Safet Isović je 1955. godine došao u Sarajevo i "napio se vode sa Baščaršije". Došao je Sajo u šeher sevdaha da studira francuski jezik i romanistiku.

- Dosta dobro sam vladao francuskim i pre fakulteta, pa sam nekako i upisao romanistiku kao najlogičnije rešenje. Fakultet je bio na trećem spratu, a u prizemlju je bio Pravni fakultet. U pauzama između predavanja znao sam da zapevušim, što je izazvalo pažnju starijih kolega.

- Zapazio me čuveni producent Hasko Haverić i preporučio u Ansambl narodnih pesama i igara "Slobodan Princip Seljo". Tamo sam upoznao čitavu plejadu ljudi od muzike i estrade. Bili su tu i advokat Selver Pašić, inženjer Suad Balta, neuropsihijatar Himzo Polovina, pravnica Zora Dubljević.

Tako je Sajo postao folklorac, obišao dobar deo Evrope, stekao veštinu akademsko-umetničkog vladanja scenom.

- E, onda je došla na red najteža potvrda moje muzikalnosti - polaganje audicije na Radio Sarajevu. Kriterijumi su bili ne strogi, nego grozni i rigorozni. Od stotinak kandidata priman je jedan ili nijedan. Ja sam pao na prvoj audiciji, ne zbog treme ili lošeg pevanja, jednostavno sam bio indisponiran. Nisu me precrtali, pozvali su me da ponovim audiciju.

- Drugi put sam bio glat primljen, dobio sam tri pedagoga na klaviru i Jozu Penavu da me me podučava kako se pevaju sevdalinke i kako se skidaju s nota (svaka je sevdalinka zapisana). Posle mukotrpnog rada, u meni najdraže momačko vreme (ponedeljak, sreda i petak od osam uveče), dobio sam i termin za snimanje.

6. aprila 1957. godine, na dan oslobođenja Sarajeva, prvi put je u etar otišao glas legendarnog Safeta Isovića.

- Posle pune dve godine korepeticije i rada sa pedagozima, ukazala mi se prilika da zapevam na Radio Sarajevu i to tek pošto je rigorozna komisija preslušala snimak i odobrila da moj glas može u etar.

- Posle blaženog čekanja da se upali lampica, zapevao sam sevdalinke "Kad ja pođem draga iz Saraj'va grada" i "Kasno prođoh kraj Morića hana". Imao sam lep utisak da me publika pustila u svoje domove. Danas imam utisak da me još nije isterala - istakao je Sajo.

Tako je estradnim nebom zasijala Safetova zvezda. Usledilo je pedesetak zlatnih i srebrnih izdanja, milioni prodatih ploča, zlatni mikrofonj, pobede na najvećim festivalima, priznaja i publike i kritike, nedostižna mera interpretacije "Đul Zulejhe", "Hanke", "Jablanova", "Kone na bunaru", "Dilbera", "Muje", "Sokola", "Dorata".

- Najdraže priznaje je ono Zaimovo. Na mom prvom koncertu potapšao me veliki Zaim i rekao: "Samo napred, od tebe će biti veliki i pravi pevač." I kad sam postao velika zvezda, nisam znao šta je to rivalstvo - taj pojam nije postojao među nama sevdalijama.

(Telegraf.rs)