Pesnik o pesmi: Mića Gavrilović o svojoj pesmi "U nadanju živi se i mre"

Jednu pesmu su snimali i pre Šabana, kompomovali je vrhunski kompozitori, pevali dobri pevači.

Ipak, tek u Šabanovoj verziji postala je hit sa snagom evergrina. Eto prilike da o pesmi "U nadanju živi se i mre" progovori njen pisac Mića Gavrilović.

Preporučujemo

- To je svakako moja najlepša i najsnimanija pesma. Prošla je put od potpuno nezapažene do veoma slušane Šabanove pesme. Snimana je i pre Šabana, ali je tek u Šabanovoj verziji dobila na slušanosti. Šaban je tu pesmu maestralno i komponovao i otpevao uz aranžman i orkestar Miće Nikolića - priča Mića Gavrilović, Šabanov prijatelj i tekstopisac.

"Još u gori jeleni se čuju,

zlatno polje njiše se i klasa,

slavuji se u lugu miluju,

a od tebe ni traga ni glasa.

Kad bih mog'o,

a znam da ne mogu,

život teče, u nadi je sve,

u nadanju živi se i mre.

Još se sunce na počinak sprema,

suton pada od klasa do klasa,

na prozoru još svitanje drema,

a od tebe ni traga ni glasa.

Još u bašti miriše mi sreća,

moj se život k'o more talasa,

ostala si u srcu najveća,

a od tebe ni traga ni glasa."

(Šaban Šaulić - Mića Gavrilović)

- Naježim se i od same pomisli kakvi su sve asovi svirali ovu pesmu: Mirko Kodić - harmonika, Perica Vasić - violina, Josip Boček - gitara, Jane Jonuzović - udaraljke. Uz sve to i Verica Šerifović je pevala ptateće vokale.

Pesma "U nadanju živi se i mre" snimljena je na Šabanovom albumu iz 1994. godine. I bez obzira što je snimljena u jeku najkrvavijih ratnih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije, ušla je u kategoriju Šabanovih evergrina.

- Sedeli smo u nekoj kafani (a mnogo smo puta sedeli i presedeli od večeras do sutra uveče), Šaban mi je zatražio neku lepu pesmu za sledeću ploču. Kad sam mu odrecitovao stihove, samo mi je rekao da mu sve to napišem. Posle samo nekoliko dana zove me Šaban, pušta mi preko telefona pesmu i kaže: "Ja sam ovo snimio!" Kad sam čuo kako Šaban peva moju pesmu, počele su noge da mi klecaju - seća se Mića Gavrilović.

- I na primeru ove pesme se pokazalo koliko je Šaban veliki, koliko i najlepši stihovi mogu da ostanu nezapaženi bez pravog kompozitora i pevača. Šaban je bio pravi majstor da kreira ukus publike i još veći majstor da promaši naslov pesme. Ne znam, možda mu je još poneko sugerisao u vezi naslova pesme, ali da je mogao da izvuče i lepši naslov iz mojih stihova - u to sam sasvim siguran.

Prvi trag od pesme "U nadanju živi se i mre" nalazimo na albumu Šekija Turkovića iz 1983. u melodiji Buce Jovanovića "Kad bih mog'o". Zapravo, u Šekijevoj verziji samo je refren isti kao kod Šabana.

1984. godine, 10 godina pre Šabanove verzije, Hasiba Agić je na melodiju Buce Jovanovića snimila pesmu "Od tebe ni traga ni glasa". Pesma je snimljena bez reftena i sa bitno drugačijom trećom strofom:

"Još se poljem širi miris cveća,

u čekanju prođe moja sreća,

zelen gorom lišće se talasa,

a od tebe ni traga ni glasa."

1986. godine Stojanka Stefanović je snimila sličnu pesmu na melodiju Timeta Petrova pod nazivom "Željna ljubavi". Strofe su iste kao u Šabanovoj verziji, a refren je bitno ddugačiji:

"O, kako sam željna ljubavi i tebe,

srce gori od čežnje i bola,

a od tebe nema,

nema odgovora."

- Da budem iskren, ne znam za tu verziju Stojanke Stefanović. Ali sama činjenica da je jedan isti tekst praktično snimljen u tri verzije, govori o kvalitetu. Imam razloga da se ponosim svim tim pesmama koje sam napisao za Bucu i Šabana. Nije to neki veliki opus (nekih 30-ak pesama), nisam ja napisao nešto za Nobelovu nagradu, ali to što sam napisao i snimio na nosačima zvuka ima težinu, naročito kad su sentiši u pitanju.

- Najlepše trenutke sam doživeo upravo sa Bucom i Šabanom - druženje, prijateljstvo, pecanje, pevanje, boemija. Slušati Šabana kad peva bez instrumenta za astalom je nešto što ne može da se opiše. Znao je da popuši tri kutije cigareta, da popije ko zna koliko pića, a ujutru peva falset. Što bi rekli mangupi, Šaban nije bio genije, on je bio evgenije. Tako veliki, a tako jednostavan. A znao je i sa vrata da usklikne moje ime ispresecano na slogove: Mili-vo-je!

- Sve te pesme koje sam napisao za Bucu i Šabana imale su neku temicu, neku iskrenu emociju i prolazile su kod publike. Ja nisam pisao neke jeftine pesmice tipa "drž' ga nane, skin'o se u levu patiku". Pisao sam pesme koje su, što kaže Šaban, ujedale za džigericu. Srećan sam što sam se družio sa ljudima koji su bili srećni i sa malo. Što kaže Rade Vučković: "Znam šta znači nema, navik'o sam tako, i sve što sad imam, uvek mi je dosta".

(Telegraf.rs)