Sedam godina od Cunetove smrti: Pevao sve živo, a pratio ga glas da ima samo dva-tri hita

Činjenice su neumoljive: sa sedam godina je zapevao na Kolarcu.

Svojim apsolutnim sluhom i pažljivim izborom pesama suvereno je vladao repertoarom od nekoliko hiljada pesama (sve što čuje mogao da ponovi i otpeva), snimio je blizu hiljadu pesama a govorilo se da ima samo dva-tri hita.

Preporučujemo

Kada se priča o velikom Cunetu i njegova "dva-tri hita", jedna od prvih asocijacija je i legendarni "Janičar".

"U vihoru kao vatra,

bojevima ljutim vođen,

palio je jedan ratnik

selo gde je rođen.

Sina majci iz naručja

oteo je zulumćar,

sada kune svoju sudbu

što je janičar.

Na ognjištu puste kuće

plakala je jedna stara,

iznad nje je sablju digo

ratnik koji hara.

Ne diž na me ruku sine,

ako svoje jade znadeš,

majka sam ti jer prepoznah

iznad usne mladež.

Sjaha s konja mlad janičar,

baci sablju, dizgin pusti,

majka htede nešto reći,

ali ne izuzsti."

(Novica Negovanović - Radomir Vasiljević)

- "Janičar" je pesma na koju smo ponosni i Cune i ja. Izgleda da je pesmu bilo mnogo lakše napisati i komponovati nego naći pevača koji će da je snimi. Iskreno, čim sam prvi put otpevušio tu melodiju, zaljubio sam se u svoje delo. Prvo sam razmišljao da ja otpevam i snimim "Janičara", al' mi čelnici PGP-a rekoše da nije vreme za takvu pesmu. Zatim sam pesmu ponudio Šabanu, Šaban se oduševio, ali i Šabana su odbili u PGP-u. Onda sam je ponudio Cunetu, i Cune nije uspeo u PGP-u, ali je uspeo u Jugodisku.

- Kad smo najzad ušli u studio, našoj sreći nije bilo kraja. Sećam se ozarenih lica mojih kolega muzičara, blaženog smeška tonskog snimatelja Ace Radojičića, aranžerskog entuzijazma Dragana Knežrvića. A tek Cune! Bez trunke sujete poželeo je da mu budem producent, da ga slobodno zaustavim u studiju kako bi je otpevao onako kako sam zamislio. Bogami, bilo je tu i vraćanja i crvenih lampica, naročito na tim čuvenim Cunetovim gornjim lagama i otvorenim vokalima.

I pored nekoliko stotina snimljenih pesama na nosačima zvuka i u arhivi nacionalnog radija, Cune je teškom mukom ušao u krug Carevčevih pevača.

- Cuneta sam upoznao krajem 50-ih u kafani "Bristol". Imao sam seriju nastupa sa Lolom Novaković, a Cune je u hotelskom orkestru svirao bubnjeve i otpevao poneku. Uvek nasmejan i duhovit, plenio je elokvencijom i smislom za improvizaciju. Cunetov prijatelj Đura Mrđenović uporno je nastojao da ga ubaci u Radio Beograd. Tad se znalo: ko uđe u radio, definitivno izlazi iz kafane - pričao je Boki Milošević u Muzičkoj apoteci.

- Malo je poznato da se Cune nekoliko puta prijavljivao na audiciju, ali neprikosnovenom Carevcu se nije dopadao način njegove interpretacije. Cune je pevao drugačije od svih, ali Carevac jednostavno nikome nije dopuštao tu slobodu. Iapak kad se pojavila pesma "Kafu mi draga ispeci", Cune je na mala vrata ušao na radio. I pored Carevčevog otpora, pobedio je Cunetov talenat. Cune je pevački bard sa ovih prostora, ne samo narodne pesme nego i svih drugih žanrova.

U vreme hiperinflacije pesama i pevača i nezapamćenog procvata jugoslovenske diskografije, Cunetove kolege su primećivale: "Blago Cunetu, on samo od "Kafe" može da živi."

- Ta priča da je Cune pevač jednog ili nekoliko hitova je potpuno netačna. Pratio sam sa mojim ansamblom i narodnjake i zabavnjake na putujućem festivlu "Hit leta" 1972. Cune je oduševio i publiku i žiri jednom zahtevnom pesmom "Zapevajte pesme stare". Bože, kako je samo svojim prefinjenim nijansiranjem izvukao jednu tešku pesmu i učinio je popularnom. Sećam se sa kakvim su oduševljenjem prilazili Cunetu i Safet i Tozovac i Kvaka i Silvana i Lola Novaković - pričao je Aca Stepić u Muzičkoj apoteci.

Iako se pronosio glas da nije komercijalan pevač, Cune Gojković (1932 - 2017) je još za života ušao u legendu. I pored neviđenog sluha i muzikalnosti, nikada se nije otimao za hit i popularnost.

- Ni sam ne znam da li je dobro ili nije što sam snimio toliko pesama. Snimao sam i po nekoliko ploča godišnje, potpuno različitih žanrova, pa su i mnoge vrhunske pesme ostale nezapažene ili su tek mnogo kasnjje postajale hitovi - pričao je legendarni Cune.

- Primera radi, pesmu "Ljubav mi srce mori" snimio sam 1969. godine, odmah po povratku iz Amerike. Dobro se sećam, negde u gluvo doba noći pozvao me Mija Krnjevac. Pomislio sam na najgore, a Mija reče: "Dolazi odmah kod mene, komponovao sam pesmu života." A eto, ta pesma se zavrtela tek 30-ak godina kasnije, naročito na romskim svadbama u izvođenju Zorice Brunclik i mojih mlađih kolega.

Predrag Cune Gojković preminuo je 21. jula 2017. godine.

(Telegraf.rs)