Sezona velikih ljubavi u malom kafiću: Kako su jednu istu pesmu jedne iste godine snimila tri pevača

"Sreo sam je u malom kafiću,

crveni su karanfili bili,

Preporučujemo

dugo smo se držali za ruke,

ali sreću nismo osetili.

Izašla je tužna iz malog kafića

i krenula nekud niz ulicu dugu,

od bola mi tada reč u grlu stade,

hej živote, brate, što razdvajaš mlade.

Sa suzama u očima tužnim

naše jutro mi smo isprarili,

al sećanje ostalo je samo

jer oboje vereni smo bili.

Život ide svojim tokom dalje,

crvenih će karanfila biti,

ali jutro kada sam je sreo

neću moći nikad preboleti."

(Nazif Gljiva)

Popularnost i onarođenost jedne pesme ne meri se samo brojem prodatih nosača zvuka ili lajkova na Jutjubu nego i brojem snimljenih verzija. Bivalo je u istoriji narodne muzike i pesama sa desetinama verzija, a ovo je priča o jednoj pesmi koja je u roku od nekoliko meseci snimljena u tri verzije.

- Predigra pesme "Crveni karanfili" odigrala se u Budvi. Upoznao sam Miću Radovanovića i orkestar "Mlade Sarajlije", združili smo se i počeli da nastupamo zajedno. Mala nam je bila bašta hotela, pa smo se penjali i na krov. Iz Budve smo produžili u Sarajevo, pa sam i tamo počeo sam da pevam na krovu "Robne kuće" - priča legendarni Nikola Urošević Gedža, pevač prve verzije "Crvenih karanfila".

- Početkom 80-ih bio sam velika zvezda u Sarajevu. Vodio se pravi rat za mene između diskografskih kuća "Diskoton" i "Sarajevodisk". Upoznao sam i Nazifa Gljivu, tada nadolazećeg kompozitora, koji mi je na mom prvom albumu podario dva ubitačna hita "Slađana, zbogom" i "Crveni karanfili". Taj moj prvi LP sam ipak objavio za "Sarajevodisk" (zbog muža Hanke Paldum koji je bio direktor novootvorene produkcije) i prodao ga u 120.000 primeraka.

- I posle svih ovih godina i dalje nailazim na ispisnike koji ne veruju da sam ja prvi snimio "Crvene karanfile" i da mi je ceo album komponovao Nazif Gljiva. Ljudi se pitaju kakve veze ja imam sa Nazifom i sa jako modernim pesmama za to vreme. Nikad neću zaboraviti: na promociju "Crvenih karanfila" i tog mo prvog albuma došao i legendarni Zaim Imamović. Još mi odzvanjaju Zaimove reči: "Gedžo, ja volim da te slušam."

Drugu i najslušaniju verziju pesme "Crveni karanfili", samo nekoliko meseci posle Gedže, snimio je sarajevski šmeker i pustolov Mladen Tomić uz ansambl Bore Višnjičkog za produkciju "Diskoton".

- Pesma "Crveni karanfili" je moj najveći hit, pesma koja me prati i u prošlom i u ovom veku. Ima nešto i setno i mladalačko u toj pesmi. Inače, ceo album sa osam pesama snimio sam u vikendici Saše Subote na Ibarskoj magistrali - pričao je Mladen Tomić u Muzičkoj apoteci.

- Za dva popodneva snimio sam svih osam pesama za album. Inače, Dragan Stojković Bosanac je odsvirao i prvu i drugu harmoniku. Bilo je to Bosančevo prvo pojavljivanje na jednoj ploči. Pesme su mi stvarno legle, majstor na gitari Bora Višnjički je uradio aranžmane i ploču smo prodali u zlatnom tiražu.

Treću verziju "Crvenih karanfila" snimio je krajem 1982. godine Sefadin Imeri uz potpuno drugačiju melodiju i aranžman Ace Stepića.

- Ispade da se moja verzija najmanje čula. Potpuno je drugačija od Gedžine i Mladenove, a drugačiji je i naziv moje verzije ("Sreo sam je u malom kafiću"). Stavili smo je kao prvu na albumu, snimili u jednom dahu zajedno sa ostalim pesmama i objavili za "Jugodisk" - priča Sefadin Imeri.

- Iskreno, prošla je potpuno nezapaženo, ali primećujem da je otkrivaju neki novi klinci i da je sve slušanija na Jutjubu. Mnogi su ubeđeni da je moja verzija original, nekako je sporija i meraklijskija.

Tako je, još pre skoro pola veka, najtiražniji sarajevski hitmejker Nazif Gljiva otvorio sezonu velikih ljubavi u malom kafiću. Veliki maher je osetio novo doba, pa je svoju čistu i suvu emociju zaodenuo u ritam koji diže iz mrtvih. Jednu istu pesmu snimio je u roku od nekoliko meseci sa trojicom pevača. Za svaki slučaj.

(Goran Milošević)