Mladen Tomić i njegova "Gordana": "Sarajevo moje mladosti bilo je mali Njujork"

"Ako me voliš, ako me ljubiš, ne ostavljaj me,

nemoj drugom poć, samo tebe draga volim,

Preporučujemo

samo tebe draga ljubim, ti si radost moga sna.

Gordana, ljubljena, tebi pjevam ja, ljubav je stvorena jedino za nas.

Kako si mene ljubila nekad, besane noći divne bjehu sve,

dala si mi sebe tada, dao sam ti sebe tada, cio svijet je bio naš.

Neka te sreća na putu prati, nek ti s drugim ljepše bude sve,

zaborav nek prošlost briše kada sa mnom nisi više, kada drugog ljubiš ti."

Ovu naizgled dečju pesmicu sa neobičnom rimom i metrikom (rimuju se samo treći i četvrti stih u svakoj strofi) ovekovečio je svojim detinjastim glasom jedan večiti dečkić narodne muzike.

Ovo je priča o Mladenu Tomiću, estradnom šarmeru i pustolovu, pevaču koji je najlepše na svetu otpevao pesmu o jednoj Gordani.

- Ja sam i biološki i umetnički rođen na Ilidži. Treća stanica pre Ilidže zove se Stup, nekad su ga zvali Mali Rim. Za Velike Gospojine 15. avgusta nije se moglo doći do crkve. Skupe se ljudi svih vera i nacija i

idu na "Ponoćku" na Veliku Gospu. Sarajevo moje mladosti bilo je Mali Njujork. U takvom okruženju poneo sam veliki krst i poleteo na krilima pesme - pričao je legendarni Mladen Tomić, pa nastavio:

- Na Ilidži 1970. godine otpevao sam i pesmu mog života, moju "Gordanu". Zahvaljujući mojoj raji dobio sam treću nagradu publike, i to kao debitant. Navijalo se onako karnevalski, baš kao na stadionu, lupalo se u šerpe i kante. Na festivalu se pevalo uživo, uživo je išao i prenos na televiziji, i to u crno-beloj kombinaciji. Bila je to tada i jedina prilika da se mlad pevač pojavi na televiziji.

I pre prvog nastupa na Ilidži, Mladen Tomić je imao bogatog muzičkog iskustva. U muzičkoj školi je svirao obou, nastupao u Kulturno-umetničkom društvu "Ivo Lola Ribar", a onda i u sarajevskim kafanama "Krisital", "Topola", "Romanija", "Kod Bude"...

- U tim kafanama sam završio nekoliko fakulteta, naučio razliku između pijanstva i boemije, školu bontona. Pravi gospodin ne razbija čašu po sistemu "čaše lomim, ruke mi krvave" nego lepo uvije u salvetu, razbije i da konobaru. Privilegija je bila družiti se i pevati sa Kemalom Montenom i Davorinom Popovićem. Dobro se sećam, u kafanu "Kristal" na Ilidži dolazile su hadžije sa fijakerima - rekao je Mladen, pa nastavio:

60-ih i 70-ih godina prošlog veka Mladen Tomić je bio retko muzikalan mladić na početku karijere, a Sarajevo beše veliki centar narodne i zabavne muzike.

- I Predrag Živković je pevao u sarajevskim kafanama, pre nego što je postao Tozovac i velika zvezda. Bio sam klinac kada je Tozovac svirao harmoniku i pomalo pevušio na jednoj ilidžanskoj terasi. Ja se prikadem i iz nekog šipražja posmatram kako Toza peva i svira i kako ga žene vole. I kad je bio anoniman, bio je veliki šmeker.  A tek kad sam čuo kako Vida Pavlović peva sevdah uz Šerbinu harmoniku. A šta tek da kažem kako su žene plakale dok im Kvaka peva uz dudulajku. Sarajevo moje mladosti bilo je najveći rasadnik muzičkih giganata: Čola, Brega, Kemo, Davorin, Safet, Zaim, Meho, Hoki.

Raspad Juge i rat u Bosni izmenili su dušu Sarajeva, šehera Mladenove mladosti. Zato je sve češće na nekim drugim meridijanima, a Srbiju nikada nije doživljavao kao stranu državu.

- U Sarajevu sam ostavio kuću, restoran "Mona Liza", uspomene, prijatelje. Otisnuo sam se u svet, vratio na rodni prag, očistio zemlju od mina, skrasio u Makarskoj. Danas mi je u Sarajevu ostalo par prijatelja, moja raja se izgubila.  Služio sam vojsku u Knjaževcu, Pirotu, Zaječaru, moja rođena sestra živi u Beogradu. I posle raspada Juge i bez obzira što mi Beograd ništa nije pomogao u karijeri, Srbiju ne doživljavam kao stranu državu. Mom temperamentu prijaju Srbija i Beograd - kazao je svojevremeno Mladen.

I pored sedamnaest snimljenih singlova i sedam albuma sa nekoliko večitih hitova ("Gordana", "Sreo sam je u malom kafiću", "Slađana zbogom", "Kujundžija prsten kuje", "Pesmo moja, jedini druže moj", "Što se često rastajemo", "Godinama čekao sam tebe", "Prokleta bila Gordana", "Svaki voz dočekujem s nadom"), Mladen Tomić je daleko van domašaja javnosti.

- Posle raspada Juge uglavnom živim u Makarskoj, a osećam se kao stranac. Imam utisak kao da živim kod gazda koji samo čekaju da mi uzmu lovu u sezoni, a ostatak godine samo broje "šolde" - zaključio je Tomić svojevremeno.

(Goran Milošević)