Zoran Pavlović Boćinac, 50 godina pevanja uz harmoniku: "Sevdah je najlepši most koji povezuje Srbiju i Bosnu"

Kada ga čujete kako svira, čujete Jovicu Petkovića i sevdah. Kada ga čujete kako peva, prepoznate iskonskog Šumadinca. I tako, punih 50 godina, Zoran Pavlović Boćinac svira i peva taj najlepši spoj Šumadije i sevdaha.

- Moja zadnja pošta je Gruža, selo Ljuljaci, između Kragujevca i Gornjeg Milanovca. Kad dođem u Ljuljake plačem, kad pođem iz Ljuljaka plačem. Što kaže moj majstor Jovica Petković - tu mi je pupak odsečen. A onda je krenulo putešestvije: dve godine Kragujevac, dve godine Milanovac, četiri godine Beograd, dve godine Sarajevo, a zadnjih godina se skrasih u Kraljevu.

Preporučujemo

- Nadimak sam dobio po pradedi Boći, klanetisti. Inače, klanet je instrument sličan klarinetu. Boća je imao svoju ekipu svirača, gde oni udare - tu trava ne niče! Moj pradeda je bio rastom omanji, a nenormalno jak čovek. Za opkladu se rvao sa mečkom na vašaru - i oborio je!

- S druge strane, moj deda je imao i neke druge kvalitete. Bio je jako mudar i retko pismen čovek tog doba. Bio je glavni otkupljivač stoke, mleka i pšenice u zadruzi. Kad sam pre pola veka počeo da živim od sviranja i pevanja i da čašćavan društvo po kafanama, deda je požurio da me posavetuje: "Zorane, čuvaj te pare. Doći će vreme kad ćeš imati šta 'oćeš, a nećeš imati zašta da kupiš." Tad sam misio da deda lupa, a sad vidim da je bio vidovit.

Sve te veštine i mudrolije koje je nasledio od svojih predaka Boćinac je pretočio u svoj muzički izraz. Naučio je i da peva i da plače i da zajeca i da uzdiše uz harmoniku.

- I kao dete sam stalno nešto zviždukao i pevušio, pa mi deda u jednom momentu kao nagradu što tako lepo pevam kupio harmoniku. U to vreme su skoro svi harmonikaši odjedno i pevali. Oni koji su samo pevali bili su uglavnom radio pevači. Kad sam počeo da radim sa orkestrom, vodio sam samo pevačicu. Ja sam pevao, Žika Antić, poznat kao Žika Truba, je svirao gitaru. To je moja prva ekipa.

Iako je rođen u "cveću livada", Boćinac je u svom izrazu spojio Šumadiju i sevdah.

- Mnogi se čude što se sevdah više sluša u Srbiji nego u Bosni, a to je, u stvari, naš najlepši zajednički ćilim. Na kraju krajeva, neke od najlepših sevdalinki su napisali ili komponovali Srbi ili autori iz Srbije: Dragiša Nedović, Mića Stojanović, Rade Jovanović, Jovica Petković, Mija Krnjevac, Radojka, Novica. Sevdah je najlepši most koji povezuje Bosnu i Srbiju.

Imao je Boćinac i velike majstore i uzore: Jovicu Petkovića, Novicu Negovanovića, Dragana Aleksića.

- Jovica Petković je moj idol i muzički tata. Moj san se ispunio kada me otac odveo u Sarajevo kod Jovice da učim harmoniku. Otac me nahvali pred legendarnim virtuozom, a Jovica mi dade njegovu tešku dugmetaru i reče: "Sviraj!" Ja počeh nešto izvorno iz Šumadije, a Jovica primeti: "Eh, tako i ja nisam znao kad sam došao u Sarajevo." Jovica je pospešio moju ljubav prema harmonici i naučio me šta je to stilska prepoznatljivost.

- Dragan Aleksić iz Mrčajevaca je genijalan harmonikaš. Kad ne svira, on je bio domaćin čovek, zemljoradnik, traktorista, kombajner iz Mrčajevaca. Sećam se, odemo da ga slušamo i ponesemo magnetofon da ga snimimo. U pauzi sedne za sto, počne da trlja prste i da nam se jada: "*ebo ga Bog, vuk'o sam neko žito ceo dan, ne mogu da sviram, bole me ruke." A ja ga upitah: "Majstore, kako tek svirate kad ne vučete žito?"Dešavlo se da dođe u studio na snimanje, pa zaboravi pesmu ili kolo. Tada bi na licu mesta smišljao novu pesmu ili novo kolo i žurio u studio da ne zaboravi.

- Novica Negovanović je moj zavičajni idol. Mislim da znam svaku Noletovu pesmu, pa i one koje Nole nikad nije pevao. Kad je Novica bio na vrhuncu, ja sam tek ulazio u diskografiju i imao sam čast da sviram na pločama njegovih pevača.

Boćinac je dobitnik stotina nagrada i priznanja za očuvanje izvornog narodnog stvaralaštva. Ipak, najdraže mu je ono esnafsko priznanje - Majstorsko pismo od strane Saveza estradnih umetnika Srbije. Odsvirao je hiljade koncerata i festivala, zaštitno je lice mnogih emisija narodne muzike na najgledanijim televizijama.

- Svirao sam u emisijama koje promovišu našu tradiciji i našu pesmu. Izbegavam učešće u emisijama u kojima se sve šareni, u kojima se i stilovi šarene. To vam je kao kad bi obukli narodnu nošnju, a obuli "adidaske".

(Goran Milošević)