Zoran Gajić Grozdinac, od nepopravljivog iz popravnog doma do pevača večitih hitova: Poživeo je samo 55 godina

Protutnjao je kroz diskografiju, prezirao slikanje i estradu, poživeo samo 55 godina, a snimio nekoliko besmrtnih pesama.

Ovo je priča o Zoranu Gajiću Grozdincu (1942 - 1997), pevaču kratkog veka i večitih hitova.

Preporučujemo

Zoran Gajić je ratno dete, dete Gruže. Rođen je 1942. godine u prestonici Šumadije. Generacije Kragujevčana pamte ga kao žestokog momka i "mangaša".

- Zoran je tih 50-ih i 60-ih godina važio za buntovnika i žestokog momka sa kaldrme. Smeo je sve ono što drugi nisu ni pomišljali: da se pobije na igranci, da se pesniči za neku svoju pravdu, da se žrtvuje za drugog bez ličnog interesa. Zbog svoje nepopravivosti završio je u popravnom domu - pričao je Dragan Toković, Zoranov ubedljivo najplodniji kompozitor.

Diskografska karijera Zorana Gajića trajala je od 1972. do 1991. godine. Snimio je jedanaest singlova i tri albuma sa desetinama prelepih pesama i nekoliko večitih hitova: "Rastao sam pored Dunava", "U Novom Sadu", "Nisam te se nagledao", "Tamo gde je Rudnik" (originalna verzija, pre Miroslava), "Salaš u malom ritu", "Divan je kićeni Srem", "Joj, Vlajna garava", "Jedno juto čim je zora svanula", "Ej, gde si sada", Jesen stiže rana", "Dunavom, Dunavom, sa svojom draganom", "Tamo oko Fruške gore", "Gružo, Gružo, moja ružo bela", "Kruševljanka"...

- Gajić je bio pevač po mom ukusu. Pevao je lako i ležerno, sa retkom mekoćom i toplinom u glasu. Već na Zoranovoj prvoj ploči iz 1972. godine podario sam mu pesme "Rastao sam pored Dunava" i "U Novom Sadu" koje su snimljene za tek otvorenu produkciju "RTK" (Radio-televizija Kruševac) sa mojim tamburaškim orkestrom - pričao je legendarni kantautor Dragan Toković.

- U Zoranu Gajiću sam prepoznao pravog naslednika naših velikih narodnih pevača - Vuleta Jevtića, Nikole Kolakovića, Cuneta, Rajka Rančića, Vojislava Petruševića. Bio sam veoma selektivan u izboru pevača mojih pesama. Retki su pevači koji se mogu pohvaliti da su snimili više od dve moje pesme, a Grozdinac je snimio dvadesetak mojih pesama. Razumeli smo se i u pesmi i u boemiji, voleo sam tu Gajićevu sugestivnost u interpretaciji.

Ostvario je Zoran Gajić i nekoliko zapaženih festivalskih nastupa: "Plovi lađa" (Hit parada 1974), "Mesečina, mesečina, po selu se prosula" (Festival jugoslovenske narodne muzike u Parizu 1975), "Moja tambura" (Ilidža 1974), "Oj, ti plava reko" (Beogradski sabor 1975), "Sviraj tamburašu" (Beogradski sabor 1976).

Kada se Juga u krvi raspadala, Zoran Gajić je 1991. godine snimio album sa rodoljubivim pesmama "Srbin ćuti dok se ne naljuti" i "Oj, Srbijo, zemljo voljena". Na tom istom albumu snimio je i pesmu Radeta Vučkovića "Nisam te se nagledao", koja je tek u 21. veku postala himna narodne muzike u ko zna koliko obrada i verzija.

"Rastao sam pored Dunava,

pored dobrih starih alasa,

lovio sam šarane, ispraćao brodove

i snivao divne snove daleke.

Dunave, Dunave,

kraj tebe mi srce moje ostade,

Dunave, Dunave,

kraj tebe mi srce ostade.

Plovio sam belim lađama,

morima i mnogim rekama,

al đerdapske klisure i dunavske obale

u srcu su samo mome ostale.

Kada bih se opet rodio

Dunavom bih opet plovio,

pevao bih curama što rastu kraj Dunava

i mahao divnim belim lađama."

(Dragan Toković)