"U muzici nema kraja, osećam se kao da sam na početku": 75. rođendan Dragana Aleksandrića

Dragan Aleksandrić je rođen 7. juna 1949. godine.

On je jedan od najplodnijih kompozitora i aranžera narodne muzike svih vremena.

Preporučujemo

Tokom karijere duže od pola veka komponovao je i aranžirao nekoliko hiljada narodnih pesama za znane i neznane, za najveće zvezde i unikate, za duete, grupe pevače, instrumentaliste i ansamble.

Ovo je prilika da za Muzičku apoteku vrati film unazad, bez podvlačenja crte.

- U muzici nema kraja, a kao hrišćanin verujem u besmrtnost. I posle svih zlatnih ploča, tiraža, zvezda i priznanja svih ovih decenija osećam se kao da sam na početku. Uostalom, na mom trostrukom CD-u u PGP-ovoj ediciji "Zapisano u vremenu" piše - idemo dalje!

Dragan Aleksandrić je sinonim za pismenog muzičara, kompozitora, aranžera i šefa ansambla. Dragan Aleksandrić je institucija narodne muzike koja traje više od pola veka, od prvih singlica na kojima je svirao tuđe pesme do muzičkog oca mnogih zvezda i autora najvećih hitova.

- Ah, te singlice od pre pola veka! Kad se samo setim šta je sve značio poziv - 'ajmo kod mene da slušamo ploče. Sećam se i tih prvih gramofona na kurblu, sećam se i prve harmonike koju mi je napravila majka od kutije za cipele, lastiša i pokidanih dugmića sa košulje. Sećam se i prvih kupljenih harmoničica, prve crvene "Honerice". Pre nego što sam upisao prvi razred osnovne škole, ja sam imao dva razreda muzičke škole - solfeđo, teorija muzike i harmonika.

- Još mi odzvanjaju reči moga prvog muzičkog učitelja Josipa Ažmana (svirao nekoliko instrumenata u Simfonijskom orkestru Doma JNA): "Ovde ćeš i ti svirati jednoga dana." Bio sam u neverici: zar ja, siromašno dete sa Zvezdare, u takvom sastavu? Tako me je spremio da sam prošao audiciju posle deset sekundi. Još tada sam rešio da se borim da budem najbolji učenik Vojne muzičke škole. I danas čuvam zlatan sat koji sam dobio na poklon od maršala Tita kao nagradu za najboljeg pitomca, a dobio sam i nagradu da biram gde ću da služim. Pored harmonike svirao sam i sve moguće udaračke instrumente: bubanj, činelo, doboš, zvona, zvončiće, timpane, ksilofon, trianglu...

Dragan Aleksandrić je poznat kao brzanac i perfekcionista, jedan od prvih kompozitora i šefova ansambla koji je uneo note u studio.

- Komponovao sam i kad mi se htelo, a bogami sam stvarao i kad mi se neće a ono nadođe. Primera radi, ploča sa muzikom iz filma i serije "Kamiondžije" traje 40 minuta, fali još jedna numera, a meni iz cuga dođe kolo koje je danas postalo onarođeno i poznato kao "Kamiondžijsko".

Draganovi geni su baš pravi šumadijski. Draganov otac je iz Donje Gorevnice, iz komšiluka Obrena Pjevovića i Miroslava Ilića i desetina drugih velikana narodne muzike.

- U tom prečniku od dvadesetak kilometara rođeno je stotinak više ili manje znanih muzičkih genijalaca. Zamislite jednog zemljoradnika Dragana Aleksića iz Mrčajevaca koji na dugmetari svira najmaštovitije na svetu, neponovljivo. A zamislite i jednog istog takvog težaka Mlađu Uroševića koji izvodi bravure na gitari koje su i danas neuhvatljive.

Početkom 70-ih Dragan Aleksandrić je formirao i svoj čuveni ansambl, jedan od najkomercijalnijh u narodnoj muzici. U Aleksandrićevom ansamblu svirali su najveći majstori, i akadmski i bogomdani instrumentalisti: Tomica Miljić, Aca Šišić, Boki Milošević, Bora Dugić, Miro Blažević, Braca Dunkić, Rala Milenković, Veca Antonijević, Mića Đorđević, Sveta Tomić, Rista Lazarević. Đorđe Kotlarovski, Zoran Đorđević Sanduče, Zoran Tirnanić...

- Imao sam veliku sreću da u mom ansamblu svira bogomdan harmonikaš Tomica Miljić. Tomica je samo spušten odnekud, Tomica pa velika pauza. Bilo je i većih muzičara od Tomice, ali boljih harmonikaša od Tomice nije bilo.

Kada neko ima nekoliko hiljada kompozicija koje potpisuje kao kompozitor i aranžer, to onda podrazumeva da pesme štancuje kao od šale, da i na semaforu raspisuje note za muzičare.

- Za mene je i život jedna velika šala, svaka reč ima tri repa. I moje pesme i moja kola uglavnom su nastali iz šale i dobre atmosfere. Ne volim kad neko kaže - napravio sam ili uradio sam pesmu. Ja ne pravim pesmu, ja komponujem. Pa, nisam pravio ni kifle ni kuglične ležajeve. Ogromna većina mojih pesama nastala je bez moranja i bez presije.

(Goran Milošević)