Sećanje na Pavla Stefanovića, solistu Radio Beograda: "Carevac je voleo to moje zakovrtanje na krajevima"

"Teci, teci hladna Jasenice,

teci reko svuda na vodice,

Preporučujemo

pa kad prođeš kroz moju Palanku,

pozdravi mi Jovanku čobanku.

Najlepša je od svih čobanica,

u majke je mila mezimica,

poznaćeš je, svilen jelek nosi,

kike plete, s njima se ponosi.

Pozdravi je hladana Jasenice

kad na vodi bude lila lice,

nek mi javi lepa čobanica

hoće l biti moja suđenica."

(Mija Krnjevac - Dragiša Nedović)

- Znaš, sine, ja nisam nikakav estradni umetnik. Nisam pevač koji juri hitove da bi zaradio pare od prodaje ploča ili popularnost da bih bio tražen na bogatim svadbama i luksuznim kafanama.

- Kad sam bio primljen u Carevčevu ekipu pevača Radio Beograda, shvatio sam da je moja misija da širim kulturu lepog pevanja. Znaš, sine, ja pevam preko radija - govorio je Pavle Stefanović u emisiji "Sabor" Studija B.

Pavle Stefanović (1925 - 2009) je iskonski Šumadinac, i poreklom i muzičkim izrazom.

- Moji roditelji su lepo pevali. Moja kuća se orila od pesme, a ja sam toliko voleo pesmu da sam pevao i na časovima matematike u mom rodnom Paraćinu. Kad sam prešao u gimnaziju, zapevao sam u školskom horu.

- Pored pevanja, dobro sam glumio, recitovao, igrao. Postao sam član KUD-a "Abrašević" u Smederevskoj Palanci. Drugari su mi predlagali da idem u popove, a neki su mi savetovali da idem u glumce.

Po završetku Drugog svetskog rata Pavle Stefanović se seli u Beograd, postaje član KUD-a "Branko Krsmanović".

- Sa "Krsmancem" sam obilazio sela i gradove, putovao po svetu, pronosio slavu našeg narodnog melosa, upijao svet i druge kulture. A onda sam se odlučio da okušam sreću kod Carevca. Znao sam da su kriterijumi strogi, da se na audiciju primi po hiljadu kandidata a da prođe jedan ili dva.

- Kad sam na samoj audiciji pustio glas na jednoj rasteguši, Carevac me surovo prekinuo i upitao odakle sam. Pružio mi je još jednu šansu, a onda mi je pružio i ruku i rekao: "Ti si jedini šumadijsko-pomoravski pevač kome ću da dozvolim da malo zanosi sa akcentom i zakovrće na krajevima."

Tako je medonosno jato Carevčevih pevača dobilo možda i najslađeg radio pevača šumadijskih pesama, nešto sasvim drugačije od neprikosnovenog Vuleta Jevtića.

- Carevac, Maksa Popov, Žarko Milanović, Đorđe Karaklajić, Mija Krnjevac, Duško Radetić - sve su to bili apsolutni autoriteti koji su brinuli o novim snagama i upućivali ih u tajne pevačkog i sviračkog zanata.

- Sećam se, Vule Jevtić se iskreno obradovao mom dolasku na radio. Gledao me kao sina, prepuštao termine svojih emisija. Pedesetih godina došlo je do reorganizacije na radiju, tako da sam sve češće nastupao u polučasovnim emisijama na Drugom programu Radio Beograda.

Pavle Stefanović je ostavio traga i u diskografiji. Od 1958. do 2004. godine snimio je desetak singlova, jedan album i jedan kompilacijski CD. Snimao je uglavnom stare izvorne pesme i poneku novokomponovanu pesmu Mije Krnjevca, Dragiše Nedovića, Dragana Tokovića, Radoslava Graića.

- Moj san se ostvario kada sam zapevao u toj magičnoj kutiji zvanoj radio, a kad kažem radio mislim isključivo na Radio Beograd. Nastavio sam tamo gde su stali Danica Obrenić, Vule Jevtić, Anđelija Milić, Radmila Dimić, Nikola Kolaković, Zorka Butaš, Dušan Nikolić, Mara Đorđević i drugi.

- U moje vreme radio se prepoznavao po pevaču, i to ne po imenu nego po glasu pevača. Protekli su meseci da bih stekao pravo da spiker objavi moje ime u najavi i odjavi emisije: "Narodne pesme pevaju Vule Jevtić i Pavle Stefanović." A onda sam čekao još nekoliko godina da se moje ime pojavi u najavi radio programa u dnevnom listu "Politika".

2004. godine PGP je objavio kompilacijski CD sa dvadesetak trajnih snimaka Pavla Stefanovića iz arhive radio Beograda: "Ah, moj doro", "Jesen prođe, ja se ne oženih", "Jesen stiže rana", "Stani, stani Ibar vodo", "Ajd idemo Rado", "Donesi vina krčmarice", "Na Moravi vodenica stara", "Dobio sam jednu ružu", "Samo jednom u životu srcem može da se voli", "Oženih se iz ljubavi puste", "Blago meni i tebi devojko", "Tužno vetri gorom viju", "Teci, teci hladna Jasenice", "Nabrala je devojka", "Jesi čuo mili rode", "Beograde grade", "Kolko ima Jano".

(Goran Milošević)