80. rođendan Raše Pavlovića: "Mlad sam naučio da pevam iz stomaka, pa me ovaj moj pisak dobro služi"

"Mislila si da je ljubav

dečja igra sa sokaka,

Preporučujemo

a sad vidiš da to beše

samo lažni san i varka.

Sad pati, ako, ako,

prebolet me nećeš lako,

mislila si da je ljubav žarka

dečja igra sa sokaka.

Mislila si da ćeš uvek

u životu srećna biti,

da se nikad, nikad neće

tvoje srce rastužiti.

Kad se voli nema laži,

srce bolno tad uzdiše,

ljubit sada želim drugu,

tebe draga neću više."

(Buca Jovanović - Ž. Milosavljević)

Svirao je frulu sa Obrenom, upijao sentiše od Buce, a na Radio Beogradu se iskalio u narodnog umetnika. I tako, više od pola veka, bez glamura i pompe, traje karijera Raše Pavlovića.

- Imao sam i pre Buce velikih uzora: Zaima, Safeta, Zehru. Imao sam malo i kafanskog i radijskog iskustva. A Buca mi je dao ono najvažnije, dao mi je dušu, razvio taj moj pupoljak i osećaj za narodnu pesmu. Muzika je nešto nevidljivo, tu lepotu treba osetiti i preneti na slušaoca. Za te stvari Buca je bio genije - priča Raša za Muzičku apoteku.

Radoš Raša Pavlović je dete Šumadije. Rođen je 3. juna 1944. godine u Obrvi kod Kraljeva.

- Zahvalan sam mojim raspevanim precima na tom genu. Muzikalnost je moja dedovina. Moj otac je bio jedan od najboljih pevača u mom rodnom selu, a i šire. Moja majka je pevala u ovdašnjim izvornim grupama, dobro su mi pevali i stričevi i ujaci, tako da i ja nisam mogao da omanem.

- Pre nego što sam propevao, svirao sam frulu. U "Raspevanoj Šumadiji" Obrena Pjevovića uleteo sam kao zamena za čuvenog frulaša Pavla Stanojevića. U vojsci sam upoznao Ratomira Petkovića, veoma pismenog harmonikaša sa kojim sam dodatno usavršio pevanje. Posle vojske sam zapevao i na prvim tezgicama, a onda sam sa ekipom otišao u restoran "Fontana" u Budvi. Jedno veče došao Buca Jovanović sa suprugom, a ja bio baš "pri šutu". Odvalio sam jednu sevdalinku, a to je za Bucu bilo dovoljno da mi ponudi pesme za moju prvu ploču.

Sa ocem srceparajuće pesme snimio je Raša sedam singl ploča, osamnaest pesama: "Sad pati, ako, ako", "Ženi se, ne čekaj", "Zbog mlade krčmarice", "Šumadijo, posestrimo moja", "Ne plači, čemu to", "Vrbasu, hladna rijeko", "Možeš li ti bez mene", "Ne varaj sebe, ne varaj mene", "Voleo sam je", "Ljubav je kratka bila", "Negde daleko misli mi lete", "Da znaš draga", "Zora rudi", "Ptico siva", "Kad mi bude sedamdeset leta". Snimao je Raša i pesme Dragana Aleksandrića ("Ako dočekam čas", "Na obali Moravice"), Milovana Filipovića ("Zašto mi se vinogradi suše"), Mije Krnjevca ("Sećaš li se draga onog mesta", "Cako, Cakano"), Milana Simića ("Šta učini ženo"), Vite Životića ("Vratiću se iz grada u selo", "Tragovi su ostali za nama")...

- Sve ove godine uporedo sa pločama i kaseta snimam i trajne snimke za arhivu Radio Beograda. Snimio sam preko sto trajnih snimaka, po čemu sam jedan od rekordera. I sve dok me služi ovaj moj pisak, trudiću se da ovekovečim ovo naše narodno blago.

Raša Pavlović je tipičan primer posvećenika obradama starih narodnih pesama i zapisa i novokomponovanih pesama sa snagom evergrina. Doduše, obično se kaže da je original - original, zato što je original, ali Rašine obrade uđoše i kao trajni snimci u arhivu Radio Beograda: "Stanite dani, stanite noći", "Svud me diraj, al u srce nemoj", "Livada je moja uspomena", "Kad su laste odletele", "Devojčice mala", "Razbole se šimšir list", "Sjetuje me majka", "Kad odlaziš sunce milo", "U lijepom starom gadu Višegradu", "Bol boluje mlado momče", "Poseja deda tri leje luka", "Sinoć pade gusta tama"...

- "Stanite dani" postade vodeća pesma u mom opusu i pesma bez koje se ne da zamisliti nijedan moj nastup. Zavoleo sam je čim se pojavila, a onda me žena nagovori da je presnimim.

- Početkom 90-ih presnimio sam pesmu Ace Šišića "Svud me diraj, al u srce nemoj" koju je moj kolega Toma Jovanović snimio iste te 1972. godine kada sam i ja snimio moju prvu singlicu. Ta pesma je bila potpuno zaboravljena, izbunario sam je, otpevao ma moj način i vratio u život.

- Slično je bilo i sa obradom pesme Vite Životića "Livada je moja uspomena" koju je 1964. snimila moja koleginica Sida Marković iz Mrčajevaca. Tu pesmu sam pretvorio i u trajni radio snimak, baš kao i pesmu "U lijepom starom gradu Višegradu". Toj pesmi sam dodao i strofu koja je izbačena u originalnoj verziji Himze Polovine.

I na pragu devete decenije peva Raša iz istih tonaliteta kao i pre pola veka. Posle pevanja mogu da ga zabole jedino noge.

- Imao sam sreću da prvo postanem radijski pevač (1966), pa tek onda kafanski (1969) i diskografsko-estradni (1972). Kada sam položio audiciju na Radio Beogradu, imao sam svog korepetitora i ekipu vrhunskih savetnika (Bora Ilić, Đorđe Karaklajić, Branko Belobrk) koji su mi za sva vremena postavili glas i pokazali kako treba pevati. Na vreme sam naučio da je suština lepog pevanja u pevanju iz stomaka. A to se uči, to je stvar treninga, tako se i glasnice čuvaju - ističe bard narodne pesme Raša Pavlović.

(Goran Milošević)