Na današnji dan je preminuo Časlav Đoković: Srce puno dobrote i pesme pune izvornosti

Koliko god se pevala, snimala i presnimavala, ova pesma ne može da dosadi i ne može da se izliže.

Ovo je tipična pesma Časlava Đokovića, VKV građevinara, kanatautora i pustolova. Ova pesma je toliko emotivna, da iz nje možete izvući nekoliko podjednako lepih naslova. U stvari, ovoj pesmi i ne treba naslov, a možda ova pesma ima i najlepši naslov na svetu - "Još zbog mene teku suze njene".

Preporučujemo

Časlav Đoković (1940 - 2010) je i matematički jedan od najplodnijih kompozitora narodne muzike. Doduše, u životu je prvo propevao pa počeo da komponuje, a u diskografiji je prvo počeo da komponuje pa tek onda da peva svoje pesme.

- Prvi kompozitorski uspeh ostvario sam 1970. godine na festivalu "Sedam naših dana" u Čačku. Pobedio sam sa pesmom "Ne mogu bez tebe, ne mogu sa tobom" koju je pevao Mišula Petrović. Publika je bila oduševljena, a dobio sam pohvalu i od predsednika žirija Buce Jovanovića - pričao je Časlav Đoković u Muzičkoj apoteci.

- Iste te godine uspeo sam da ubedim moga zemljaka Miroslava Radovanovića da snimi moje prve pesme za tek otvorenu produkciju "Beograddisk". Ta prva ploča se pozlatila i meni i Miroslavu sa vodećom pesmom "Želeo bih da te sretnem". Tako sam ušao u diskografiju i krenuo u lov na talentovane pevače.

Zavoleo je Čale pesmu još u rodnoj kući, u Prilikama kod Ivanjice, među svojim ponosnim gorštacima. Pevušio je kao i svi njegovi - nadahnuto, napadački, punog glasa i još punijeg srca, bez nota ispred sebe ali sa notama u sebi, onako narodski kako se odvajkada pevalo širom Zapadne Srbije.

- Uvek je nešto novo u životu: novi dan, nova noć, novi ljudi, nove misli, nove emocije. To je valjda dovoljno i za nove pesme koje su iz mene tekle kao bujica. Pisao sam pesme i ne razmišlajući ko će da ih snimi.

Ceo život je posvetio novoj narodnoj pesmi u izvornom ruhu, naročito šumadijskoj dvojci. Istražujući najskrivenije muzičke tajne, otkrivao je svoje emocije i nesebično ih darovao publici i pevačima.

- Ja sam kompozitor ekspresionista - u pesmi izražavam svoje lične doživljaje i emocije, ne vodeći računa o masovnom ukusu i očekivanjima spoljašnje sredine. Moj san se ostavrio kada sam na harmonici mogao da izrazim svoja osećanja. To je najlepše - radiš ono što voliš, a usput imaš i koristi.

- Znao sam da uzmem harmoniku i lutam po svetu: Sarajevo, Mostar, Dalmacija, Skoplje, Bugarska, Grčka, Turska. Živeo sam u Sarajevu, školovao se kao građevinac, širio muzičke vidike. U "šeheru" sam zavoleo sevdah, slušao pripovedanja i korepeticije Joza Penave, upijao Jovicu i Šerbu.

Tokom četrdesetogodišnje stvaralačke karijere komponovao je pesme za soliste, duete, pevačke grupe. Komponovao je i kola sa pevanjem, komponovao je i pesme uz kola za vrhunske instrumentaliste. Časlav je ubedljivo najplodniji kompozitor pesama uz trubače i jedan od prvih pevača u bivšoj Jugi koji je snimio ploču sa trubačima. 1975. godine snimio je i svoju prvu pevačku ploču sa pesmom "Graničar" uz duvački orkestar Radovana Babića.

Bio je majstor da sa anonimnim pevačima snimi pesme večitog trajanja. Snimio je oko 2000 pesama sa oko 200 pevača: "Srećo moja meni namenjena" (i još 20-ak pesama za Veru Matović), "Želeo bih da te sretnem", "Volimo se al se ne viđamo", "Šta smo hteli ostvarismo", "Ponovo se noćas zaljubih u tebe" (Miroslav Radovanović), "Kome naša ljubav smeta", "Budi mi prijatelj" (Slavica Mikšić), "Tužno vetri mrse kosu njenu", "Svud sam stigo dok sam momak bio", "Duboko smo zagazili" (Rasim Samardžić), "Širok potok a ćuprije nema" (Bora Drljača), "Krčma stara, krčmarica mlada", "Ti si žena bez adrese" (Ranko Stojanić Šoro), "Nema moje čobanice" (Slobodan Mulina, Žiža Ivanović), "Na dan tvog venčanja" (Darko Perić), "Meni jesen, a tebi proleće" (Milivoje Đurišić), "Kune mi se jedna žena" (Jovo Korićanac, Zoran Jovanović Zoki), "Mala soba puna je ćilima" (Era Ojdanić), "Ti si samo uspomena" (Živka Đoković), "Prođi Mile još jednom kroz selo", "Još vere i nade ima" (Vesna Đoković), "Zabranjena ljubav od svega je jača" (Srećko Jovović), "Nema sreće bez svog doma" (Slobodan Vujičić), "Na livadi jedna trešnja stara" (Milomir Ristović Rile), "Gde ste moje dvadesete", "Plava mačka, crni mačak" (Milija Milić), "Novi dan bez tebe ne može da svane" (Dušan Lazić), "I jesen plače za nama" (Vinko Brnada), "Škola te tvoja zove" (Zijo Isić), "Večeras si gradom prošla" (Velja Mladenović), "Vragolasta devojčice od šesnaest leta" (Mirko Kalušević), "Gazdarice na kaficu svrati" (Neđo Kostić)...

Zadnjih godina svog života posvetio se pisanju i komponovanju za pevačke izvorne grupe i kulturno-umetnička društva.

- "Zavičajci", "Raspevani Šumadinci", "Izvor", "Abrašević", "Srpski jelek", "Biseri Šumadije"... Sve su to grupe i društva koja me vraćaju u mladost, to je moj povratak izvoru. Sve je nastalo iz narodnog melosa, svaka pesma može da se peva u dvojci. Srce mi je najpunije kad stanem ispred izvorne grupe pa počnem da pevam i dirigujem.

Zarađivaa je mnogo, a živeo tako skromno. Obišao je svet, a živeo u svom svetu, daleko od gladnih očiji voajera iz rijaliti Srbije. Preminuo je 29. maja 2010.