60 godina pesme "Cvati ružo moja": Zora Dubljević i Jasna Kočijašević o pesmi koja im je ulepšala život

"Cvati ružo moja, uspomeno mila,

aj, sto put sam te suzama zalila,

Preporučujemo

ljubeć oko garavo, garavo i plavo,

al ne znajuć šta me je čekalo.

Znaš li ružo moja kad sam te sadila,

aj, garavo sam oko zavolila,

okusila čemera, čemera i meda,

pa se srce umiriti ne da.

Plavo me je oko pogledalo slatko,

aj, dok se nisam zaljubila jako,

a kada sam ljubila u najvećoj meri

i plavo me oko izneveri.

Sad mi zbogom ostaj ružice uvela,

aj, ljubav nam je svu radost uzela,

na mom srcu, ružice, ostadoše rane,

a na tvom se osušile grane."

(Jozo Penava)

"Cvati ružo moja" prvi put je snimljena 1964. godine na singl ploči Zore Dubljević uz harmoniku i ansambl Ismeta Alajbegovića Šerbe. Čim je snjmljena zaličila je na staru sevdalinku i tako već 60 godina važi za jednu od najlepših ženskih pesama.

- To je pesma koja kao da je poručena za mene. U startu mi je zaličila na staru sevdalinku i zaista sam se osetila privilegovanom što je naš dobri Jozo Penava baš mene odabrao da je snimim. Otpevala sam je onako kako sam je u tom trenutku osetila, dobila sam pohvale i od publike i od mojih dragih kolega. Kasnije je bilo i predloga da je presnimim, ali nisam htela da diram u tu neponovljivu emociju - pričala je legendarna Zora Dubljević u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Pesma "Cvati ružo moja" je otpočetka ličila na izvornu, i melodijskom i tekstualnom širinom. Mojoj boji i toplini glasa upravo i leže ovako široke pesme. Priznajem, za mene je sadržaj pesme najvažniji. Ako sa pesmom imam šta da kažem, onda ću i ja da je lepše i nadahnutije otpevam.

I zaista, Zora Dubljević je odmilovala ovu pesmu, onako setno, toplo, nenametljivo, i sa prilično "zanosećim" akcentom. Tridesetak godina posle Zore Dubljević pesmu "Cvati ružo moja" snima i Jasna Kočijašević uz Narodni orkestar RTS-a pod upravom Ljubiše Pavkovića.

- Neki mi kažu da je to moja interpretativna lična karta. Ne znam, možda i jeste, ali znam da sam tu pesmu zavolela na prvo slušanje. Bila sam dete kad je to Zora snimila i bila sam oduševljena tom njenom bojom glasa i tim njenim umilnim pevanjem - kaže pevačka diva Jasna Kočijašević.

- "Cvati ružo moja" je retko slikovita pesma, jedan pravi mali film sa životnom pričom i setnim krajem. Redovno sam je pevala na nastupima, baš mi je legla. Bez lažne skromnosti, mislim da sam je otpevala najbolje što sam mogla i uz vrhunsku pomoć producenta Žarka Vukašinovića.

Nema nikakve sumnje da je umilna Zora Dubljević još pre 60 godina onarodila ovu pesmu i da joj je Jasna Kočijašević produžila vek. Ipak, ima i onih koji im pronalaze i poneku falinku.

- Omer Pobrić, velikan bosanskog sevdaha i šef jednog od najtraženijih estradnih ansambala u Bosni, zamerio mi je što sam ovako rasnu sevdalinku otpevala na ekavskom. "Ti si carica! To kako si ti bona otpevala, to ne mere niko. Ali čula bi se još i više i na Radio Sarajevu i u celoj Bosni da si je otpevala na ijekavskom." Po Omeru, ova prelepa i autentična sevdalinka zaslužuje da se uvek peva samo na ijekavici (iako samo u dve reči i u originalnoj verziji), baš kao na snimku Zore Dubljević.

- S druge strane, bilo je i onih koji su mi zamerili na preterano perfektnom akcentovanju. Da se razumemo, Zora Dubljević je ovu pesmu unela u narod, ali ja sam bila sigurna da je neću pevati njenim akcentom nego onako kako ja govorim - ističe Jasna Kočijašević.

- Sigurna sam da je Zorin akcenat u službi melodijske linije pesme, jer melodija je početkom 60-ih bila svetinja. Na kraju krajeva, sigurna sam da u Zorino vreme nije bilo producenata u studiju. U toj posvećenosti melodiji kao svetinji vodilo se računa da svi otpevaju i odsiraju kako treba, da sve bude na intonativno zavidnom nivou. U tom naporu i pevač je mogao da se izgubi, pa da dikcija ode u drugi plan.

I Milena Plavšić je formirala svoj ukus i muzički izraz upravo na Zori Dubljević i pesmi "Cvati ružo moja".

- U vreme kad je Safet Isović bio car sevdaha pojavila se i moja carica Zora Dubljević. Sećam se, učiteljica predaje, ja stavim ruke u nedra i nešto pevam, u stvari mumlam od stida - priča Milena Plavšić.

- Učiteljica me istera napolje, a ja odem ispred vrata pa zapevam "Cvati ružo moja" i pustim glas kroz ključaonicu. Tako odoh u narodnjake i ubedih učiteljicu da i na časovima matematike ne mogu bez pesme.

(Goran Milošević)