Tako je zakivao Miroslav Radovanović: Od rabadžije do predvodnika napadačkog stila i Šabanovog ljubimca

21. maja 2020. godine preminuo je Miroslav "Silni" Radovanović, predvodnik napadačkog stila pevanja, Vukasova "Puška" i Šabanov "Ratnik". Ovo je Miroslavljeva životna priča ispričana u mikrofon radio izdanja Muzičke apoteke.

- Rođen sam 1. juna 1947. godine u selu Trešnjevica kod Arilja. Sa sedam godina ostajem siroče bez oca i majke. Kad sam napunio dvanaest godina, sa bratom prelazim u Čačak i završavam molersko-farbarski zanat. Visio sam na skeli, lopatom vadio šljunak iz Morave i tovario u prikolice. I baš tada kada sam najviše fizikalisao, mislim da sam najslađe pevao.

Preporučujemo

- A onda na nagovor drugara odlazim u Konjeviće da me čuje Dragoljub Đorđević "Bugarin" iz Bresnice, čuveni harmonikaš iz našeg kraja koji se pročuo svirajući na pločama Nestora Gabrića. Kad sam otpevao Bilkićev hit "Ne pitaj me stara majko", publika mi nije dala da ostavim mikrofon. Prljavog kombinezona i umazanih patika pobrao sam prve aplauze i prešao u pevače.

Tako se po raspevanoj čačanskoj kotlini proneo glas - onaj mali Miro što tovari šljunak svako veče peva u Konjevićima.

- Meni bilo lepo u kafani, a onda me Časlav Đoković ubedi da snimim ploču. Bilo je to 1970. godine za tek otvorenu produkciju "Beograddisk". Zakazali smo studio i sa dve harmonike i dve gitare snimili dve melodijski potpuno iste pesme "Želeo bih da te sretnem" i "Ne mogu bez tebe, ne mogu sa tobom". Nisam mogao da verujem šta me je snašlo - moja prva singlica, i to bez ikakve reklame, prodata je u tiražu od 130000 primeraka.

Posle uspeha sa diskografskim prvencem Miroslav Radovanović nastavlja sa boemsko-kafanskim životom, ne hajući za medije i karijeru. Krajem 1972. u bašti kafane "Prvi maj" u Čačku upoznaje tada nadolazećeg hitmejkera Predraga Vukovića Vukasa i dobija pesmu svog života.

- Vukas je zavoleo moju boju glasa i moje visine. Za početak naše saradnje ponudio mi je pesmu "Ti si žena mog života" sa kojom sam 1973. godine postao ekskluzivac Diskosa. Urednici su bili zadovoljni ako prodam dvadesetak hiljada, a prodao sam preko pola miliona ploča. I Vukas je bio oduševljen, govorio je: "Ti si puška kojom ja pucam!"

Vukasove pesme s početka 70-ih ("Ti si žena mog života", "Ne igraj se, ne muči mi dušu", "Doviđenja, doviđenja", "Lice jedne žene", "Dok te čekam ispod lipa", "Daj mi sluku tvoju", "Prolaznica") izbacile su Miroslava Radovanovića u sam vrh najtiražnijih narodnjaka. Bile su to godine kad je "Silni" iz Čačka bio popularniji i od Šabana i od Miroslava. 1975. godine Miroslav Radovanović je dotakao zvezdano nebo: na dodeli priznanja u Domu sindikata dobio je četiri zlatne i četiri srebrne ploče!

- Lepo mi bilo u mom Čačku. Bio sam zvezda Diskosa i vodeći Vukasov pevač. Jedino mi smetala tako česta uplata avansa - kolilo kod da uplate, ja popijem sa društvom. Na letu Beograd - Njujork, posle popijenih desetak flaša viskija, Šaban i ja dođemo na ideju da od stjuardese zatražimo da nas izvede na terasu, da se malo proluftiramo iznad Atlantika! Desetak godina sam pevao i boemisao sa Šabanovom ekipom (Vida, Hasan, Mustafa Ezić, Veroljub Jovanović). Od milja smo jedan drugog zvali "Ratnik".

- Baš kad sam bio na vrhuncu popularnosti, Vukas je iz Diskosa prešao u PGP, pa je pozvao i mene da pređem u Beograd. Čelnici Diskosa se uplaše da me ne izgube, pa mi ponudiše za produžetak ugovora stan u Beogradu, i to u strogom centru, baš kod Doma sindikata. Vukas ode za Beograd, a ja se zadovoljio i kućom u Čačku. Ni dan-danas ne znam dokle bih dogurao da sam sa Vukasom prešao u PGP.

Posle prekida saradnje sa Vukasom, snimao je Miro i sa Šabanom ("Da li sanjam il se razum muti", "Moj živote volim da te živim", "Pesma pomirenja"), Časlavom Đokovićem ("Volimo se, al se ne viđamo", "Šta smo hteli ostvarismo", "Ponovo se noćas zaljubih u tebe", "Svud me njena senka prati"), Bucom Jovanovićem ("Zelena dolina", "Jedno davno proleće"), Predragom Negovanovićem ("Gledaj majku, biraj ćerku", "U dolini reke Tare")...

- Ja sam možda i jedini pevač kome se nije snimalo sa Bucom Jovanovićem. Kada me je Šaban odveo kod Buce, rekao sam mu: "Majstore, pesme su ti prelepe, ti pevaš bolje od svih nas, ali tvoje pesme nisu za mene. Ja raspalim iz sve snage, onako pravolinijski, kao auto-put." Snimio sam sa Bucom tu jednu singlicu, snimio sam sa Šabanom tri singlice, ali nisu prošle. Ipak su moju karijeru obeležile Vukasove i Časlavljeve pesme.

Svojom retko komercijalnom bojom glasa, izuzetnim trilerom, vibratom i nebeskim visinama dizao je Miro iz mrtvih. Bio je to glas neukrotive snage i za najmodernija ozvučenja, zato ga i prozvah "Silni".

- Bio sam siroče, željno svega. Iz velike bede uleteo sam u velike pare, nisam znao da prikočim. Bio sam napadač i u pesmi i u životu. Bilo je lepo dok je trajalo: pošteno sam zaradio i još poštenije potrošio. A kad sam ostao bez para, teško sam se razboleo, neumerenost je stigla na naplatu. Dugo sam se lečio, živeo sam od ljubavi supruge Jelice i nekolicine prijatelja i skromne penzije.

(Goran Milošević)