Tako je pisao i komponovao Doca Ivanković: Upoznajte muzičkog oca mnogih estradnih zvezda

"I ova noć je prepuna bola,

ljubavi moja,

Preporučujemo

otkad te nema duša me boli

jer te još uvek volim.

Zašto mi srce rani,

ti roso moga jutra,

zašto mi ostavi tugu

za juče, za danas, za sutra.

Kad čuješ šapat vetra u noći,

seti se mene,

jer to je jecaj bolnoga srca

koje za tobom vene.

Sačekaj zoru da lice rosom

umiješ svoje,

biće mi lakše ako ti kažem

da su to suze moje."

(Doca Ivanković)

16. maja 1998. godine preminuo je Dobrivoje Doca Ivanković, diskografsko-estradni mag i jedan od najplodnijih hitmejkera narodne muzike svih vremena. Podigao je Cecu, Marinka, Savu, Eru, Ljubu Lukića, Vesnu Zmijanac, Angela Dimova, komponovao za Šabana, Tozovca, Miroslava, Bruncliku...

- "Zašto mi srce rani" je mnogo više od večitog hita. To je tužna priča ostavljene žene koju sam dobila od Doce Ivankovića kao nagradu za pobedu na "Kupu pevača" 1971. Zahvaljujući Doci, snimila sam pesmu koja je preko noći postala najveći hit u Jugoslaviji i rasejanju, nastupila sam u seriji "Majstori" u kadru sa Gidrom, Burdušem, Severinom Bjelićem, Mićom Tomićem - pričala je Maja Danilović.

- Već na snimanju moje druge ploče, shavtila sam da sam ušla u estradnu mašinu Doce Ivankovića. Estradni vuk je pokušao da od mene napravi megazvezdu, Silvaninu naslednicu. Sav taj pritisak je u meni probudio otpor, htela sam da izbrusim samu sebe u jedan sofisticirani dijamant.

Doca Ivanković je dete sa legendarne Ibarske magistrale. Rođen je 1935. godine u Stepojevcu, sin jedinac od majke Milene i oca Dragutina. Bio je rođeni pesnik (prvo se oprobao kao tekstopisac Buce Jovanovića, Ace Stepića i Ilije Spasojevića, kasnije i kao kompozitor), sa istančanim osećajem za narodnu liru, osećajno, slabunjavo i bolešljivo dete.

Jedna od prvih slika koje su mu se urezale u dušu bile su rabadžije koje tutnje Ibarskom. Krajem 60-ih nastale neke od Docinih prvih večitih pesama koje potpisuje kao kompletan autor: "Lepa vodeničarka", "Tera kola Mitar rabadžija", "Uzmi sve što ti život pruža", "Volim te i ako ne smem", "Zašto mi srce rani".

- Docini stihovi su gotova pesma. Govorio mi je: "Eh, kad bih znao da sviram makar kao ti i da pevam makar kao Gvozden Radičević, ko zna gde bi mi bio kraj." I ovako mu mema kraja. Hvala mu za svaku melodiju i stih, hvala mu i za harmoniku koju mi je poklonio - pričao je Savo Radusinović u Muzičkoj apoteci.

U početku kompozitorske karijere otkrivao je pevače po kafanama, svadbama i vašarima. Kad je postao diskografsko-estradni mag, producent i muzički urednik u najvećim diskografskim kućama, i pevači su počeli da jure Docu.

- Svetlanu Veličković, danas veliku Cecu, doveo je Mirko Kodić iz jedne kafanice na moru pravo kod Doce u PGP. Doca je komponovao pesme primerene Cecinom uzrastu ("Cvetak", "Lepotan", "Pustite me da ga vidim", "To Miki", dvadesetak pesama samo za Cecu), obezbedio joj debitantski nastup na "Ilidži" 1988. godine, vodio na prve turneje, pazio kao rođenu kćer - kaže Docina ćerka Lidija.

Beskrajan je niz Docinih besmrtnih pesama: "Svrati reče čovek", "A ja kao prosjak u starom odelu" (Šaban), "Snegovi beli opet veju", "Možda smo se sreli, al poznali nismo", "Odlazi jedno leto", "Sam u sobi u dalekom svetu", "U lepom starom Zemunu" (Marinko), "Ja sam ostavljen", "Ne gledaj u meni druga", "Sneg je pao, staze zavejao", "Ne lažu ljudi", "Sejo moja, sestrice" (Ljuba Lukić), "Pomirenja više nema", "Samo ti možeš da me smiriš", "Moj život je avantura", "Ko te noćas miluje po ruci", "Ako želiš da me vidiš", "Nemoj nikad skitnicu da ljubiš" (Savo), "Hej mladosti, hej živote", "Kad bi znali kako mi je" (Miloš Bojanić), "Ti si žena što nemir donosi", "Čekam i čekaću, "Greh na duši nosim", "Noć jesenja ko godina duga" (Žika Šumac), "Morali smo da se rastanemo", "Nemoj da me tražiš", "Grešnicu sam zavoleo" (Era), "Vetar duva oko kuće" (Vesna Zmijanac), "Oj, Moravo, zelena dolamo" (Miroslav Ilić), "Pusti me da živim" (Milan Babić), "Eh, da imam neku moć" (Jovan Mihaljica), "U laži su kratke noge" (Darko Perić), "Što ostavljam nek me i dočeka" (Milenko Živković)...

- Nikad neću zaboraviti kako smo u Docinoj kući u Rušnju vežbali pesmu "Ja sam ostavljen" uz roštilj i harmoniku Dragana Stojkovića Bosanca. Uvežbavali smo pesme za moju ploču i pripremali moj nastup na Ilidžanskom festivalu - kaže Ljuba Lukić.

- Uoči nastupa na najvećem festivalu narodne muzike, priđe mi Doca sa rečima ohrabrenja: "Opusti se, imaš dobru pesmu, a eno ti ga i Safet u žiriju." Kad reče Safet, ja se odsekoh. Pesma je lepo prihvaćena od strane publike, prođosmo bez nagrade na Ilidži a postigosmo megahit.

Pisao je muziku sa motivima iz svih krajeva bivše Juge, a preferirao pevače sa Ibarske magistrale. Mnoge je pravo iz kafane vinuo u estradnu orbitu.

- Mogu ga zahavlim Doci što mi je dao koru ovog našeg estradnog hleba i što me uveo u tu baru punu krokodila i pazio kao svoje dete. Bio mi je i prvi kompozitor i prvi producent, kasnije i kum - ističe Angel Dimov.

- Sećam se, svratio Doca sa neke turneje sa buljukom zvezda i to baš u restoran u kome sam pevao. Odmah mi je ponudio i snimanje ploče i učešće na festivalu. Doca je komponovao pesmu "Dva prstena, dva svedoka", hit sa moje prve ploče sa kojom sam ostvario debitantski nastup na "Ilidži" 1978.

I pored briljantne karijere kompozitora, tekstopisca, muzičkog urednika i producenta, Doca Ivanković je živeo daleko od očiju javmosti. Tako emotivan u svojim pesmama, tako hladan prema medijima, sa roditeljskim odnosom prema svojim pevačima. Rečju, "Tata Doca"!

(Goran Milošević)