Osam godina od smrti Petra Tanasijevića: Sećanje na muzičkog oca Lepe Lukić

"Svrati, svrati devojko

Preporučujemo

u moj vinograd,

u njemu je lepo grožđe

a još lepši hlad.

Prvog cveta sećaš se,

rekla si mi tad

svakog dana dolazićeš

u moj vinograd.

Sedi malo kraj mene,

dušu odmaraj,

i dok zriju vinogradi

sa mnom zapevaj.

Grožđe, draga, lepo je

čim počne da zri,

a mladost kad u ljubavi

dane provodi."

(Petar Tanasijević)

13. maja 2016. godine preminuo je Petar Tanasijević, poeta, kompozitor pesama u narodnom ruhu, gitarista, profesor književnosti, solista Radio Beograda i muzički otac Lepe Lukić.

- Imao sam sreću da rastem u Krnjevčevom komšiluku, pravom leglu vrhunskih svirača, pevača i pesnika. Okupljali smo se u Krnjevčevom dvorištu i na obližnjim livadama. Slušali smo Miju i njegovog oca Acu, u blizini je bio i Draga Kec, a dolazili su nam i Obren Pjevović i Dragiša Nedović. Sva muzikalna Šumadija, od Požarevca do Topole, dolazila je kod čuvenih Krnjevaca da svira i peva, uživa u muzici. U stvari, Krnjevčeva livada je moja prva bina - govorio je Petar Tanasijević, autor nekih od najlepših narodnih pesama.

- Kod mene su skoro svi bili muzikalni, i deda i baba i majka koja je pevala fenomenalno. Slušao sam ih kao klinac, pevušio uz njih, sve dok me deda Sima nije isprovocirao: "Ti bre pevaš samo staro. Daj nešto novo! Imaš li neku svoju pesmicu?"

Petar Tanasijević (1932 - 2016) se pročuo kao pevač i pre nego što je postao kompozitor. U rodnoj Smederevskoj Palanci postao je prava atrakcija u duetu sa bratom Draganom.

- Pevušili smo po okolnim selima, po raznim domovima kultute, vašarima, na igrankama oko crkve. Uživali smo u pesmi, a bilo je i para. Kad se pojaviše prvi radio aparati, slušali smo Vuleta, Zaima, Nadu, Boru Janjića.

- A onda se osmelismo i prijavismo na audiciju Radio Beograda. 1956. godine prošli smo na audiciji i postali Carevčevi solisti. Nastupali smo kao duet, i to sve uživo, bez traka i magnetofona. Bila je stroga selekcija, nije se tolerisala ni najmanja greška. Ako kiksneš, skinu te sa programa nekoliko meseci. Brat i ja smo gurali nekako, iako je Carevac primetio da malo "zavrćemo i zanosimo".

U vreme kada je Radio Belgrad bio najviša mera lepog pevanja, Petar Tanasijević je uporedo snimao za arhivu radija i komponovao pesme na pločama Lepe, Silvane, Šabana, Nedžada, Cuneta, Bilkića. Samo za Lepu Lukić je komponovao više od sto pesama.

- Tada su na radio mogli samo oni koji se nisi iskvarili u kafani. Toma i Kvaka su harali u kafani, ali na Radio Beograd nisu mogli ni da privire.

Pored trajnih radio snimaka Petar Tansijević je snimio i desetine duetskih ploča sa bratom Draganom, Silvanom, Biserkom Mišić, Milicom Popović, Tomom Đorđevićem.

- Samo na Radio Beogradu je osamdeset mojih pesama koje su primljene kao trajni smimci: "Jutros mi je ruža procvetala", "Imam nano dva dilbera", "Od izvora dva putića", "Idu putem dvoje, ne govore", "Da li znadeš sunce milo", "Svrati devojko u moj vinograd", "U sokaku komšija mi jutros šljive bira", "Oj, meseče, zvezdo sjajna", "Godine su prolazile", "Čaj za dvoje"...

- To su pesme koje se danas tretiraju kao izvorne, a ja sam ih komponovao. Primera radi, pesmu "Jutros mi je ruža procvetala" napisao sam i komponovao 1959. Kada sam je odneo na radio, urednici me upitaše čija je to pesma. Kad sam rekao da je moja, očekivao sam pohvalu a dobio odgovor: "Imamo hiljadu pesama o ružama, samo nam fali još i ova tvoja." A ja danas sa ponosom mogu da kažem da je i moja "Ruža" postala narodna - rekao je Petar Tanasijević.

(Goran Milošević)