Duško Kostić, tajna koja živi: Sećanje na dobricu sa plišanim glasom

"Požutelo lišće ljubavi naše,

a jesen rana odnese sreću,

Preporučujemo

u srcima našim nek ostanu tajne,

čuvaj svoju, ja svoju poneću.

Sačuvaj tajnu, ljubavi moja,

nikom ne reci u teškom trenu

kako je čovek bez reči pošo,

ostavio uplakanu ženu.

Ako te sutra upita neko

što nisam s tobom, ša je sa nama,

peećuti mila istinu pravu,

ne reci nikom zašto si sama.

Možda me nekad oluja bola

donese opet na vrata tvoja,

umoran tada pred tobom ću stati,

na tvom pragu zauvek ostati."

(Mile Bas - Stevica Spasić)

13. maja 1996. godine Duško Kostić je izvršio samoubistvo tako što je skočio sa Pančevačkog mosta. Njegovo telo nikad nije pronađeno, ali ostala je pesma "Tajna", možda i najlepša narodnjačka balada, da nas podseti na pevača koji je svoju tajnu poverio mutnom Dunavu.

- I posle toliko godina dođe mi u san, kao da nikad nigde odlazio nije. Duško je moj ptijatelj, bila sam mu kuma na venčanju sa Nenom Vukadinović. Nikad neću zaboraviti njegove početke u Beogradu, radio je u nekoj maloj radnji za pravljenje sveća. Bilo mi ga žao, napravim se bolesna pa ga pošaljem na tezgu umesto mene. Tako je počelo naše veliko prijateljstvo - kaže Goca Stojićević.

- Slušaoci ga pamte uglavnom po setnim pesmama, a ja ga pamtim kao čoveka koji je emitovao radost. Bio je i moj lični stilista, dao mi je i svoj dekoltirani džemper da se slikam za omot jedne moje ploče. Bio je jedno večito nasmejano dete sa divnom kulturom donošenja pesme i sjajnom dikcijom. Bio je najfiniji pliš među narodnjacima sa retkom toplinom u glasu.

Duško Kostić je rođen 1953. godine u Leskovcu. Posle završene tekstilno-kožarske škole došao je u Beograd i živeo od pravljenja sveća u jednoj maloj radnji. 1976. godine sa pesmom Danila Živkovića "Jedan život nije malo" pobeđuje na festivalu "Mladi i narodna muzika". Ubrzo počinje saradnju sa Miletom Basom i postaje njegov prvi pevač i mmogo pre osnivanja "Južnog vetra". Krajem 70-ih snima nekoliko singlica u muzičkoj režiji Mileta Basa: "Ne idi od mene", "Hoću babo da se ženim ja", "Đulo, Đulo" (kod Luisa "Dudo, Dudo"), "Ti pripadaš meni", "Oprosti mi sve"... U duetu sa Merimom Njegomir snima pesmu "Kude si pošla mori Cveto", remek-delo narodne muzike i trajni snimak za arhivu Radio Beograda.

- Duško je moj vršnjak i prijatelj, jedan divan kolega. Duško je divno pevao, tako toplo i mekano, bio je jedna velika duša. Snimili smo te dve duetske singlice, Mile Bas je uspeo da nas spoji u neku preteču i avangardu svog "Južnog vetra" - pričala je Merima Njegomir u Muzičkoj apoteci.

Duško Kostić je i istorijski prvi pevač Mileta Basa i "Južnog vetra". Snimio je desetak albuma sa nekoliko večitih i potencijalnih hitova: "Zauvek si ostala u meni", "Sačuvaj tajnu", "Lepa Hanuma", "Šta li noćas rade moje ljubavi stare", "Sećaću se uvek tebe"...

Malo je poznato da je Duško Kostić snimio i dvadesetak trajnih snimaka za arhivu Radio Beograda: "Simbil cveće", "Šano dušo", "Što ti je Stano", "Oj, devojko, dušo moja", "Oj, devojko, điđo moja", "Cveto mori", "Cvetala mi ruža", "Oj, Coko, Coko" ...

- Pored Miletovih zurla i tarabuka znam ja da pevam i Šumadiju i sevdah. Kako je samo lepa pesma "Zora rudi a pesma se čuje", pa tek "Noć svedoka nema" sa Novicom Negovanovićem na "Ilidži" - požalio se Duško kompozitoru Danilu Živkoviću i nije dugo čekao, dobio je hit "U ime ljubavi stare"...

A tog 13. maja 1996. godine, na "Dan bezbednosti" tadašnje države, Duško Kostić je imao nastup u "Beloj kući" na Karaburmi. Sve ostalo je tajna.

(Goran Milošević)