Pesma nad pesmama, zavetna pesma narodne muzike: "Zavetina" Miće Stojanovića

"Ne diraj mi u Moravu, Ibar, Žiču i dolove,

Lazaricu, srpsku slavu, Ljubostinju i sinove.

Preporučujemo

Ne diraj mi Gračanicu, Kosovo i Metohiju,

carski Prizren, Studenicu, Svetog Save parohiju.

Ne diraj mi Starog Grada, Kalemegdan, Dunav, Savu,

nebo iznad Beograda, nad Srbijom zoru plavu.

Ne diraj mi u Toplicu, Jug Bogdanu gde se poje,

vinograde i pšenicu, ni u Vranje, Borino je.

Ne Diraj mi Negotina, u Bukovo, stare dvore,

Hajduk Veljka srpskog sina i timočke zelen gore.

Ne diraj mi Frušku goru i sve tamo manastire,

ravno polje što ga oru, salaš, stada i pastitire.

Ne diraj mi Despotiju, Manasiju, Ravanicu,

ni Kalinu najmiliju, Stefanovu miljenicu.

Ne diraj mi Lepenice, trag u duši moje mati,

ne kosi mi Šumarice, Srbija to neće dati.

Ne diraj mi grob što boli, njega mi je najžalije,

na Oplencu u Topoli, Petra Prvog od Srbije.

Ne diraj mi u svetinje od Palića do Dragaša,

ova pesma opominje, zavetina to je naša."

(Milutin Mića Stojanović)

Ovo je pevačka lična karta narodnog umetnika, majstora ambijentalne i astalske pesme Velimira Velje Popovića. I baš kad su bombe padale po našim svetinjama, Mića Stojanović je pred vladikom žičkim izgovorio ovu pesmu. Tako je narodna muzika dobila svoju zavetnu pesmu - dobila je "Zavetinu".

- Na dan slave manastira Ljubostinja, pesnik Mića Stojanović sluša u jutarnjim vestima kako se zapadne zemlje ne slažu sa našom politikom i da nam upućuju pretnje i ultimatume. Sa tim mislima Mića odlazi u Ljubostinju i, posle liturgije, smirenog uma, oseti potrebu da kao nedužno ljudsko biće izgovori svoje osećaje povodom "milosrdnih oblaka" nad Srbijom.

- Mića je seo na manastirsku klupu i pretočio svoja osećanja u stihove pesme "Zavetina", osećajući da je baš iskreno i iz duše odgovorio na nepravdu - ističe Velja Popović.

I dok je Mićina emocija bila najvruća a patriotski naboj na vrhuncu, ukazala se prilika da se "Zavetina" obelodani.

- Prišao mi je sveštenik sa porukom od Vladike Stefana: neće vladika da počne sa ručkom dok ne stigne Mića Stojanović, pesnik koji je svojim pesmama i manirima bio veoma drag gost u manastiru. Vladika mi je odredio mesto pored sebe, a ja sam držeći papir sa tek napisanom pesmom u ruci zamolio vladiku da je pročitam pre ručka.

- U mukloj manastirskoj tišini odjekivale su reči "Zavetine", nešto kao molitva i glas sa neba. Kad sam izgovorio pesmu prolomio se veliki i spontan aplauz. Vladika mi je pružio ruku, sagoh se da je poljubim, ali vladika je trgao i poljubio moju ruku - pričao je Mića Stojanović (1935 - 2020) u Muzičkoj apoteci.

Tako je nekako s proleća 1999. godine "Zavetina" ugledala svetlost dana. Sa prvim bombama i "Zavetina" je propevala.

- Dobio sam retku čast da otpevam i snimim ovakvu pesmu. I kako onda, tako i danas - kad god je otpevam dobijam ovacije kao da sam je premijerno izveo.

- Autor i voditelj radio emisije "Muzička apoteka" Goran Milošević uvrstio je "Zavetinu" u svoju odjavnu špicu i prokomentarisao da bi "Zavetinu" trebalo puštati svaki dan pre TV Dnevnika.

"Zavetina" je ušla i u arhivu Radio Beograda, dobila je i blagoslov dvojice srpskih patrijarha.

- Bilo mi milo kada sam čuo od sveštenika koji je vozio Njegovu svetost patrijarha Pavla kako je slušajući "Zavetinu" prokomentarisao da odavno nije čuo lepšu pesmu. Pričao mi je i legendarni Novica Negovanović da je i Patrijarh Irinej na crkvenoj slavi u Kačulicama tražio od muzike da otpevaju "Zavetinu" - kaže Veljo Popović.

(Goran Milošević)