Od ovoga se i Šabanu dizala kosa na glavi: Sećanje na prve inostrane turneje Bucinog čuda od deteta

"Bolujem dragi, bolujem,

Preporučujemo

srce je moje ranjeno,

još mi je teže u duši

što nismo više zajedno.

Prolaze dani bez tebe,

u bolu nemam radosti,

jedino osta sećanje

na divne čase mladosti.

Zamišljam da smo u kolu,

da su nam ruke spojene,

i tako dragi poželim

da uvek budeš kraj mene.

Al' zalud teku nade sve,

bolest je teška, preteška,

za tobom i za mladošću

žaliću bolna doveka."

(Buca Jovanović - Vlada Grujić)

Od ovoga se i Šabanu dizala kosa na glavi! Početkom 90-ih, kada su vinili odlazili u istoriju, potpisnik ovih redova dobio je sladak zadatak - da kralju folka "nareže" na CD i kasetu pesme prvih Bucinih pevača: Gvozdena Radičevića, Mire Vasiljević, Laleta Kostadinovića, Milutina Jevtića Budže, Milomira Delića, Milije Stankovića Broleta...

- Mogu dan i noć da se izolujem od sveta, pa i kad sam u najprijatnijem društvu, da zažmurim i slušam kako Buca svira. Iskreno, ja sam mnoge od tih pesama i zaboravio, ali to kako Buca prebira po harmonici mogu da slušam i gladan i žedan - pričao je Šaban u radio izdanju Muzičke apoteke.

Malo je poznato da je i Mira Vasiljević jedna od prvih Bucinih pevačica. Mira je tada bila retko školovana dama u svetu folka, nastavnica muzike, a Buca vodeći kompozitor, dokror za sentiše.

- Bucu Jovanovića sam upoznala na koncertu u Sremskoj Mitrovici gde sam radila kao nastavnik muzičkog. Buca je već sredinom 60-ih postao veoma tražen kompozitor, naročito posle megahita "Poleti golube moj" - pričala je legendarna Mira Vasiljević.

- Posle koncerta priđe mi Buca i pita me da li sam raspoložena da snimam ploče sa njegovim pesmama. Naravno, oberučke sam prihvatila poziv i otišla u Bucinu kuću na Banovom Brdu. Uvežbali smo četiri pesme, Buca je zakazao studio i snimismo moju prvu ploču.

Saradnja Mire Vasiljević i Buce Jovanovića rezultirala je sa četiri singl ploče i šesnaest pesama: "Bolujem dragi, bolujem", "Nikad neću voleti", "Devojačka kletva", "Jesen stiže, ja odlazim", Tri godine dana", "Zašto me ostavi", "Pitam sebe", "Duni vetre, nek' planina huči", "Srušiše se snovi sreće", "Plači moja mladosti", "Zašto sam tako nesrećna", "Dođi mi dragane", "Zbogom ostaj ljubavi" ...

- Imala sam tu nesreću da snimam neke preostale Bucine pesme, jer one probrane su, izgleda, odlazile Gvozdenu i Kvaki. Snimila sam petnaestak Bucinih pesama, meni posebno dragih, iako nisu bile po ukusu publike. Svesna sam da sa Bucom nemam neki veliki hit, a zahvalna sam mu do groba zato što me je uveo u diskografiju. U Bucinoj kući sam dočekivana kao najrođenija, kao kod svojih roditelja.

Krajem 60-ih, u toj čuvenoj kući u Šumadijskoj 6, upoznala je Mira i jednog dečka koji je došao kod Buce na audiciju.

- Raspametila sam se kako dete peva, samo što nisam pala u nesvest. I baš tih godina, kada sam bila aktuelna zbog hita "Sini munjo, udri grome", dobila sam poziv od Matice iseljenika da napravim turneju po Francuskoj sa ekipom naših najpopularnijih pevača.

- Pitala sam Bucu da i to dete povedem na turneju - Buca mi je odobrio. A to dete je bio Šaban Šaulić. Planirala sam da mlađani Šaban otvara svaki koncert na turneji, ali nije bilo šanse - publika nije htela da ga pusti. Pomerala sam Šabana da nastupa sve kasnije, da bih ga na kraju turneje ostavljala kao nešto naj naj za sam kraj.

I tako, godine su prolazile, "Đerdan" je pobedio Miru, a Šaban je pobedio sve ostale.

- Posle nekoliko decenija, upitala sam Šabana da li se seća svoje prve inostrane turneje i da li zna ko ga je poveo i angažovao. Šaban reče: "Pa valjda Buca." A ja mu rekoh: "Buca te pustio, a ja sam te odvela."

- Šaban je sve ove godine za mene ostao jedno veliko i neiskvareno dete. Topim se u Šabanovom glasu i dikciji, obožavam njegovu prostodušnost. Onakav kakav je bio kao dete, takav je i danas. I zato i jeste najveći.

(Telegraf.rs)