12 godina od smrti Vere Ivković: Osmehom je krila tugu i pevala uplakanih očiju

"Tvoje oko garavo

uvek me je varalo.

Preporučujemo

I sad vara i sad šara,

i sad vara i pretvara, joj!

Sviđaš mi se momče,

sviđas mi se, čuj,

okani se svega,

srce mi ne truj,

sviđaš mi se momče,

sviđaš mi se, joj,

ostani kraj mene,

budi samo moj!

Devojke te čekaju,

gatare im gataju,

kad ćes proći, kojoj doći,

kojoj doći do ponoći, joj.

A kad prođes sokakom

onim lakim korakom,

pesma ori, srce gori,

srce gori da izgori, joj!

Kradom gledaš nagore

baš u moje prozore.

Ajde svrati, muke skrati,

muke skrati, ne inati, joj!"

(Danilo Živković - Rada Babić - arr. Ljubiša Pavković)

- Propevala sam čim sam progovorila. Prvi "honorar" sam dobila sa pet godina kada sam na jednoj slavi sa mojom bakom zapevala pesmu "Mo dragane što me zaboravljaš". Moja baka je volela tu pesmu, od nje sam i naučila da pevam, prvo u kući a onda i na slavama, prelima i poselima u mom rodnom Jajčiću kod Ljiga - pričala je Vera Ivković (1949 - 2012) u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Išla sam u srednju medicinsku školu. Pevala sam i na odmoru, pevala sam i na časovima matematike. Dopalo se to i mojim nastavnicima i mojim drugovima iz odeljenja. Dešavalo se da otkažemo pismeni ili propitivanje uz uslov da ja pevam ceo čas. Nastavnici su me nagovorali da odem na audiciju Radio Beograda. Položila sam audiciju i sa sedamnaest godina postala solista Radio Beograda.

Diskografska karijera Vere ivković započela je sredinom 60-ih i trajala je skoro četiri decenije. Snimila je oko 300 pesama (solo i u duetu sa suprugom Danilom Živkovićem), tridesetak singlova i dvadesetak albuma. U Verinom opusu teško ja napraviti razliku između izvornih i novokomponovanih pesama: "Sviđaš mi se momče", "Šta će mi šalvare", "Šuška se, šuška", "Ej, dala sam ti oči vrane", "Vragolastu rodila me nana", "Što se mala uobrazi", "Ide lola iz Inđije", "Kako je ptici bez luga", "Sojčice, devojčice", "Moj dragane", "Bere cura plavi jorgovan", "Oj, oblače nemoj na orače", "Najlepše je moje rodno selo", "Ne dirajmo uspomene", "Stambolka", "O vetrovi južni"...

- Kad sam snimala "Šuška se šuška", ni slutila nisam da će postai takav hit. Za mene je to bila samo jedba od mnogih pesama, a postala je moja pevačka lična karta. Čula sam i od kolega i od publike da sam dala dušu toj pesmi.

- Ne postoji nijedna pesma preko koje sam pretrčala, a najviše mi leže te "prečanske" pesme. Možda i zato što je moj muž Danilo Živković bio pravi majstor za takve pesme. Danilo je rođeni Piroćanac, ali je sa 16 godina došao u Srem kod majčine familije, upoznao pesme i mentalitet ljudi iz ravnice.

Verin glas je kao i Verino lice - bogomdan i negovan. Zbog pesme je batalila skolu, ali je tokom čitave karijere školovala glas.

- U moje vreme postojale su škole pevanja. Na Radio Beogradu smo imali Carevca, Ivu Cenerića, Branka Belobrka, i moj Danilo je vodio školu pevanja. Na vreme sam shvatila da pevanje nije samo glas nego i kultura govora i donošenja pesme, tehnika disanja, ispevavanje trilera, impostacija.

Verin glas je lepo prijanjao i uz harmoniku i uz tamburu i uz trubu. I Verina skromnost je prijanjala uz njenu muzikalnost. Izvikanijih i popularnijih od Vere bilo je mnogo, boljih od Vere bilo je malo. Teško je naći pevačicu narodne muzike koja je pevala i tako slatko i tako dikcijski i intonativno savršeno.

- Mnogo sam snimala. Pesme od kojih sam očekivala mnogo nisu ni stigle da se zavrte, a prošle su neke u koje nisam verovala. Moje je bilo da otpevam najlepše što mogu, mislila sam da je za estradni uspeh dovoljno to što dobro pevam i što snimam dobre pesme. Kasno sam shvatila da je na estradi sve drugo važnije od pevanja.

Za publiku je uvek imala novu haljinu i prirodnu rumen koja ne silazi s lica. Imala je i osmeh koji je krio tugu. I kad je najviše patila zbog ćerkine bolesti i prerane smrti, pevala je uplakanih očiju. Preminula je 10. marta 2012.

(Goran Milošević)