Branka Stanarčić o svom uzoru i prvom kompozitoru: "Šaban mi je govorio - mala, pa ti pevaš isto kao ja"

"Misli moje često odlutaju,

Preporučujemo

pa iz oka bolnu suzu mame,

na tebe me voljeni sećaju

i na naše nepovratne dane.

Kao blagi povetarac

prošao si ti kraj mene

i mom srcu ostavio

samo nade izgubljene.

Nisam znala da će buket cveća

sve da bude što si dao meni

i da će mi samo tvoja slika

biti spomen od tebe jedini.

Dragoj ženi ti poklanjaš sada

ono što si meni obećao,

ne kunem te moja suzo gorka

iako si moju mladost krao."

(Šaban Šaulić - Mića Bajraktarević)

6. marta 2017. godine preminula je Branka Stanarčić - "Ženski Šaban". Pevala je malo, snimala je daleko manje u odnosu na svoje kapacitete, a intervjue nije davala nikako - sem u Muzičkoj apoteci.

- Mustafa Ezić je prvi narodnjak koji je primetio da pevam kao Šaban. Sećam se, Šaban je u svojoj kući uvežbavao neke svoje prve kompozicije na stihove Novice Kostića. Mustafa je uvežbavao pesmu "Tamo kod najdaljih brda", a Šaban je uvežbavao "Jedina žena bila si za me". Meni se dopala ova pesma za "B" stranu, počela sam da pevušim, a onda i Šaban primeti: "Mala, pa ti stvarno pevaš kao i ja" - pričala je Branka Stanarčić u radio izdanju Muzičke apoteke.

Šaban je zakazao studio i 1976. godine pojavila se prva singl ploča Branke Stanarčić u izdanju PGP-a sa pesmama "Jedini čovek bio si za me" i "Kao blagi povetarac".

- Šaban je moj uzor još iz naših dečačkih dana u Šapcu, mada sam volela i Danicu Obrenić. Ja sam samo dve godine mlađa od Šabana, ali u tim mladim godinama to je velika razlika. Kako sam sazrevala, shvatila sam kakav je u stvari Šaban genije.

- Skoro svi pevači tokom vremena promene i boju i visinu glasa, a Šaban je uvek isti. Bio je najbolji još kao klinac kada je skidao sve što čuje i pevao bolje od svakog originala.

Tako je Šaban 1976. godine uveo Branku u diskografiju. Već sledeće godine Šaban je za svoju miljenicu pripremio još dve pesme ("A tebe nema", "Prva je ljubav najbliža sreći) za Brankinu drugu singlicu i učešće na putujućem festivalu "Hit leta".

- Posle uspeha sa prve dve singlice, Šaban mi je ponudio da snimimo i jednu duetsku pesmu. Kad smo došli na snimanje i kad smo počeli da se raspevavamo, urednik PGP-a Mića Đorđević primeti: "Pa nema šanse, ovo kao da pevaju dva muškarca iste boje glasa."

A onda se Branka zaljubila u Radoja Mitrovića Barajevca, budućeg supruga i kompozitora skoro svih hitova. I pored šabanovskog glasa i vanvremenskih pesama ("U kolibi maloj od pruća i blata", "Staro mesto", "Dođi pod moj prozor", "Dve smo sestre, dve sudbine", "Vrati mi srećne dane", "Sama sa sinom", "Proleće bez tebe", "Pošto svirači jedna pesma", "Ne idi u proleće", "Kulu gradim, vihor je obara"), ostala je daleko van domašaja estrade i medija.

- Kad je estrada u pitanju, ostala sam žena iz senke, žena iz prošlog veka. Nisam imala tu pohleu za televizijom. Gledam ove moje navalentne kolege i koleginice, pa se pitam da li su svesni koliko su dosadni i da li se stide svojih unuka. Prema takvom primitivizmu ja ne bih imala milosti.

- Što je najgore, i neke velike legende skrnave pravu narodnu muziku i truju masovan ukus. Prespavala sam 21. vek jer nema vrhunskih pesnika i kompozitora. Tačnije, ima ih ali su skrajnuti od strane ovih glamuroznih što promovišu pesme tipa "osećam se ko da si me bacio sa mosta pa me boli svaka koska". Sve je više sintetike, a sve manje muzike.

(Goran Milošević)