Sećanje na Predraga Drezgića, pevačinu iz Mačvanskog Dubaija: "Ja ostadoh svoj, makar i nedovoljno popularan"

"Još te moja ljubav čeka,

još te zovem da se vratiš,

Preporučujemo

da ti kažem da te volim,

da ne mogu da prebolim.

Hej, ljubavi moja stara,

da l' se nekad setiš mene,

bez tebe je život tuga,

još me muče uspomene.

Mislio sam sve će proći,

zaborav će sve da skrije,

godine su mnoge prošle,

ali ljubav prošla nije.

Još te volim istim žarom,

ne gasi se ljubav prava,

nju nikada neće skriti

tamna senka zaborava."

(Predrag Drezgić - Milovan Prokić - arr. Branimir Đokić)

29. februara 2024. godine preminuo je Predrag Drezgić Preša, ljudski i pevački gorostas iz Mačve, solista Radio Beograda, nastavnik muzike i dugogodišnji muzički urednik produkcije "Renome". Nije napravio veliku estradnu karijeru, ali je ostavio neizbrisov trag u narodnoj muzici i u Muzičkoj apoteci.

- "Hej, ljubavi moja stara" iz 1987. godine je prva pesma kojom sam skrenuo pažnju na sebe. Zavrteo sam se na Radio Šapcu, slušaoci su me tražili u željama i čestitkama, i pitali se ko to peva tako lepu pesmu - pričao je Preša.

Pesma "Hej, ljubavi moja stara" poskupljivala je i radio izdanje Muzičke apoteke. Sećam se, zvoni telefon, javlja se Šaban Šaulić i ushićeno me pita:"Auuu, zemo, ko ovo gudi?"

- Nikad nisam imao novaca da ulažem u reklamu i karijeru. Imao sam i talenta, imao sam i muzičke pismenosti, imao sam i siguran državni posao. Imao sam i Branimira Đokića, kao prijatelja i šefa ansambla, od prvog do poslednjeg snimka.

U bogomdanoj Mačvi rodi i kad poseješ natraške. I Oskar Davičo je primetio - poseješ dugme, dobiješ kaput. U tom ambijentu, u srcu Mačve, u selu Dublje, u "Mačvanskom Dubaiju", 1959. godine rođen je Predrag Drezgić.

- Geni su čudo. To se rađa, to se ne uči, to Bog daje, posoli ili ne posoli. Rođen sam u porodici u kojoj su svi pevali. Otac je bio vrhunski pevač, nije snimao ploče, ali se amaterski bavio pevanjem u izvornoj grupi "Mačvanski jarani".

- U mom slučaju geni su sve to ispoštovali, tako da nisam mogao da omanem. Najlepše u svemu tome je da radim posao koji volim.

Srudirajući na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu, 1985. godine snimio je i album prvenac sa vodećom pesmom "Moja princeza".

- Bile su to fine pesmice uz vrhunske aranžmame Rešada Jahje. Ja sam obezbedio pesme, a Jahja je angažovao muzičare. "Vojvodinakoncert" je bila firma u povoju, ukazala mi je poverenje i objavila moju prvu kasetu, bez ploče.

Diskografsku karijeru Predraga Drezgića obeležio je maestro Branimir Đokić. Praktično, sve što je Preša snimio na nosačima zvuka i u arhivi Radio Beograda odsvirao je i aranžirao nasmejani Bane sa svojim ansamblom.

- Nikad neću zaboraviti prvi susret sa Banetom. Karavan manifestacije "Prvi glas Mačve i Pocerine" je stigao u Bogatić, a ja sam se okuražio da se popnem na binu i da zamolm šefa orkestra Baneta Đokića da otpevam jednu pesmu.

- Niko od Banetovih instrumentalista nije zmao da se ja već ozbiljno bavim muzikom i da sam se uveliko muzički opismenio. Kad sam se dovoljno okuražio i bacio pred njih one listove sa raspisanim foršpilima i harmonijama, Dobrica Vasić je spustio naočare, Ivica Mit me pogledao ispod oka, a Brana me upitao gde sam dosad bio. Rekoh: "U Dublju!" I tako je počela višedecenijska saradnja i prijateljstvo sa Branimirom Đokićem.

Siguran posao nastavnika muzike omogućio je Drezgiću da se na najvišem umetničkom i akademskom nivou posveti našim najstarijim i najlepšim pesmama. I pored pevačkog i kompozitorskog dara, opredelio se za izvorne pesme, naročito one zavičajne i rodoljubive. U predvečerje rata u bivšoj Jugi, snimio je za PGP album sa narodnim biserima: "Ko to kaže Srbija je mala", "Oj, vojvodo Sinđeliću", "Oj, Kruševcu, Lazarevo carstvo", "Tamo daleko", "Kreće se lađa francuska", "Marš na Drinu", "Bože pravde". Muzički gurmani su bili oduševljeni, a neki muzički urednici ga proglasiše četničkim pevačem.

- To je moj ponos album, volim svoj narod i naš slobodarski duh. Neki mi zalepiše etiketu nacionaliste i zameriše što sam snimio stih "ti si turske posekao glave, zato tebe Srbi rado slave". Pa nismo mi ubijali Turke po Turskoj nego da ih isteramo kao okupatore iz Srbije. Ja sam tim pesmama koje je narod davno ispevao udahnuo samo jedan novi život i novu energiju.

Snimio je Preša i nekoliko veoma zapaženih novokoponovanih pesama koje je zakovao svojim raskošnim baritonom: "Hej, ljubavi moja stara", "Ti si moja slatka tajna", "A gde si ti", "Ona me je čekala", "Najlepše je meni na seoskom pragu". Snimio je i desetine pesama za arhivu Radio Beograda: "Set' se draga ti prošlih vremena", "Gde ćeš biti lepa Kejo", "Kaži pravo šikaro zelena", "Igrali se vrani konji", "Hvalila se lipa kod bagrema", "Vidovdan", "Pozdravi je sunce milo", "Dozvoli mi da te zaboravim", "Zapevajte pesme stare", "Čiča peče rakiju"...

- Mnogo više od jeftine popularnosti prija mi to što me porede sa najboljima. Za mene su Toza i Cune uzori i idoli, ali se nikada nisam trudio da ih imitiram. Ja ostadoh svoj, pa makar i nedovoljno popularan.

(Goran Milošević)